Evro će postati SVETSKA VALUTA?! Dolar gubi trku

Vrednost američke valute u odnosu na korpu valuta ključnih trgovinskih partnera pala je za otprilike deset odsto od Trampove inauguracije, što je pokrenulo globalnu potragu za sigurnijim alternativama.

Nestabilne ekonomske politike američke administracije pod Donaldom Trampom uzdrmale su vrednost dolara i bacile senku sumnje na njegov dugogodišnji status vodeće svetske rezervne valute, analizira Rojters. U takvim okolnostima, evro se pojavljuje kao glavni kandidat za preuzimanje te uloge. Neizvesnost koja lebdi nad transatlantskim odnosima mogla bi, paradoksalno, ukloniti političke barijere koje su dosad kočile stvaranje ključne sigurne imovine evrozone – pandana sveprisutnim američkim državnim obveznicama.

Dolar pod pritiskom, evro u niskom startu

Nova američka administracija krenula je u otvoreni sukob sa ustaljenim ekonomskim normama, jednostrano pokrećući trgovinske sukobe i ulazeći u konflikte sa pravosudnim sistemom, pa čak i sa Federalnim rezervama. Visoki zvaničnici Bele kuće javno su doveli u pitanje koristi koje SAD ima od statusa dolara kao globalne rezervne valute.

Reakcija investitora bila je brza i odlučna: beg od dolara. Vrednost američke valute u odnosu na korpu valuta ključnih trgovinskih partnera pala je za otprilike deset odsto od Trampove inauguracije, što je podstaklo globalnu potragu za sigurnijim alternativama.

U toj potrazi, evro se nameće kao jedini ozbiljan kandidat. Iako za četvrt veka svog postojanja evro nije uspeo da postigne međunarodni uticaj koji bi odgovarao ekonomskoj snazi evrozone, poljuljano poverenje u američku ekonomsku stabilnost otvara prostor za novo promišljanje. Može li evro konačno iskoristiti priliku i postati istinski globalna valuta?

Šta je potrebno za status globalne valute?

Istorija pokazuje da dominacija jedne valute nije pravilo, već izuzetak. Iako smo navikli na prevlast dolara, periodi monetarne multipolarnosti – gde su se za primat borile različite valute poput britanske funte, američkog dolara, pa čak i nemačke marke pre Prvog svetskog rata – nisu retkost.

Foto: Shutterstock

Čini se da ustaljenost, inercija i mrežni efekti nisu toliko presudni koliko se često misli. Umesto toga, postoje tri ključna testa koja valuta mora da zadovolji kako bi stekla globalni značaj:

1. Odsustvo kontrole kapitala: Strani učesnici moraju imati slobodan pristup valuti kako bi je koristili u međunarodnoj trgovini i finansijama. I dolar i evro zadovoljavaju ovaj osnovni uslov, dok kineski juan, zbog državne kontrole kursa i kapitalnih tokova, još uvek zaostaje.

2. Međunarodna cirkulacija: Često se pogrešno veruje da je za ovo neophodan veliki deficit tekućeg računa (kao u SAD), kako bi valuta “preplavila” svet. Međutim, Velika Britanija je bila neto izvoznik tokom zlatnog doba funte. Ključni su zapravo snažan, globalno aktivan bankarski sektor i verodostojna centralna banka koja uliva poverenje. Evropska centralna banka (ECB) se etablirala kao čvrst garant stabilnosti, a bankarski sektor evrozone po ukupnoj imovini nadmašuje američki. Ipak, u globalnom prekograničnom kreditiranju, dolar i dalje ubedljivo vodi.

3. Postojanje sigurne imovine: Ovo je ključna tačka gde evro zaostaje. Nedostaje mu globalno priznata “sigurna luka” – imovina poput američkih državnih obveznica koja služi kao temelj finansijskog sistema (kolateral, referentna tačka za cene, osnovni štedni instrument). Nemačke državne obveznice (Bund) jesu sigurne, ali ih jednostavno nema dovoljno da bi parirale obimu američkih obveznica.

Potraga za evropskom sigurnom imovinom

Evropski donosioci odluka svesni su ovog nedostatka. Tokom godina pojavile su se različite ideje:

Stabilnosne obveznice (2011): Predlog Evropske komisije o zajednički garantovanim obveznicama.

Evropske hartije pokrivene državnim obveznicama (ESBies, 2018): Strukturirani hartije od vrednosti bazirane na portfelju nacionalnih obveznica.

NextGenerationEU obveznice: Program zajedničkog zaduživanja pokrenut kao odgovor na pandemiju, finansirajući fond za oporavak NextGenerationEU, ali zamišljen kao privremeno rešenje.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Glavna prepreka uvek je bila političke prirode: otpor fiskalno konzervativnijih država članica (poput Nemačke) prema preuzimanju zajedničke odgovornosti za dugove drugih zemalja.

Može li ‘Amerika na prvom mestu’ ojačati Evropu?

Upravo bi Trampova politika “Amerika na prvom mestu” i posledične transatlantske tenzije mogle promeniti tu dinamiku. Suočena sa nepredvidivim saveznikom i rastućim geopolitičkim izazovima, Evropa bi mogla pronaći novi podsticaj za dublju finansijsku integraciju.

Nemačka je već pokazala određenu fleksibilnost odstupajući od svojih tradicionalnih fiskalnih pravila kako bi finansirala odbranu i infrastrukturu. Primer Kanade, gde je Trampova politika neočekivano ojačala poziciju multilateralno orijentisanih stranaka, pokazuje koliko brzo spoljni pritisci mogu preoblikovati domaće političke kalkulacije.

(Telegraf.rs)