Zašto je nemačko zlato još uvek u Americi? Tone su "skrivene" u Frankfurtu, ali većina je preko Atlantika

S obzirom na trenutne odnose sa SAD, postavlja se pitanje zašto se dobar deo nemačkih državnih zlatnih rezervi još uvek nalazi u Americi. Ali nemačka centralna banka ovde deluje pragmatično, piše Dojče vele.

„Odnesite naše zlato kući“, zahteva, na primer, Mihael Jeger, predsednik Evropskog udruženja poreskih obveznika, u izjavi za nemački javni emiter ZDF. U glavama ljudi, zlato je i dalje „najveće blago“ koje država poseduje, i svi možemo videti šta ovaj američki predsednik radi sa svim federalnim institucijama. Direktor američkih Fedova Džerom Pauel je bio dovoljno iskren da kaže šta misli o Trampovim merama u vezi sa ekonomijom, tako da ne izgleda da će još dugo ostati na toj poziciji. A šta će se onda desiti sa nemačkim zlatom u Americi?

Bundesbanka, centralna banka Nemačke, zapravo je objavljivala zlatne rezerve države do 2013. godine, ali nije želela da kaže gde se one nalaze. To je, zauzvrat, izazvalo burne spekulacije o tome šta Berlin radi sa državnim blagom, pa je centralna banka postala iskrenija.

Stotine tona zlata su „negde“ u Frankfurtu: to ne znači da su u sedištu nemačke centralne banke, ali su negde u blizini – nema mnogo smisla svima govoriti gde se tačno nalazi.

Nešto više od polovine u Nemačkoj

Da, tačno: Nemačka je krajem 2024. godine imala 3.352 tone zlata, što je druga najveća nacionalna zlatna rezerva na svetu: samo SAD imaju više. Takođe je tačno da se 1.236 tona, dakle oko 37% nalazi u trezorima Federalnih rezervi u Njujorku, 409 tona je kod Banke Engleske u Londonu, a ostatak, dakle i dalje oko 51% zlata koje Nemačka poseduje, nalazi se na „poverljivoj lokaciji“ u Frankfurtu na Majni.

Nemačka je ranije imala mnogo više zlata u inostranstvu: od 2013. do 2017. godine, iz Njujorka je transportovano ukupno 300 tona zlata, a francuska centralna banka je takođe imala 374 tone nemačkog zlata koje se sada nalazi u Nemačkoj.

Foto: Tanjug/AP

Razlog zašto Nemačka uopšte drži zlato u inostranstvu samo delimično potiče iz istorije: nakon sloma nacizma, nemačko zlato - barem ono koje su dobili - preuzeli su zapadni saveznici kao garanciju za likvidnost zemlje. Još u Breton Vudsu je tako bilo dogovoreno, a prema pravilima tadašnje Evropske platne unije, to zlato je vraćeno Nemačkoj u skladu sa njenim državnim viškom iz 1950-ih. Do 2013. godine, skoro 70% nemačkog zlata je takođe držano u inostranstvu iz drugih, strateških razloga: tokom Hladnog rata, i u slučaju da je postao „vruć“, postojali su strahovi da će Nemačka brzo biti pregažena sovjetskom vojskom ili sravnjena sa zemljom nuklearnim oružjem. Tamo je razboritost nalagala da zlato treba da bude i malo dalje od granice sa Istočnim blokom.

Odmah nakon rata, zlato nacističke Nemačke su uzeli saveznici kao garanciju za likvidnost države koja će biti stvorena.

Blizu potencijalnog tržišta

Veliki deo nemačkog zlata je i dalje u inostranstvu, ali sada iz pragmatičnih razloga: „Zlato u Frankfurtu ne može se brzo zameniti za devizne rezerve u slučaju vanredne situacije ili krize i zato Bundesbanka i dalje drži određeni deo u inostranstvu“, napisala je Federalna banka u odgovoru novinarima nemačkog javnog servisa ARD. „Odlučujući faktori u raspodeli zlatnih rezervi su bezbednost i brza dostupnost kako bi se zlato moglo prodati ako je potrebno. Na osnovu ovih kriterijuma, Bundesbanka redovno proverava svoje zlato tamo gde se ono nalazi.“

Vodi se knjiga – u slučaju nemačkog blaga to je debela knjiga od 2.373 stranice – o svakoj pojedinačnoj zlatnoj polugi, one su numerisane i stručnjaci iz Nemačke redovno odlaze u London i Njujork gde proveravaju da li je težina i čistoća tog „nemačkog“ zlata i dalje onakva kakva je navedena u knjigama. Nikada se nije desilo da ljudi iz Bundesbanke imaju poteškoća sa proverom stanja na računu, bilo u Velikoj Britaniji ili u SAD.

Foto: Freepik, Tanjug/AP

Nije bitno ko je na čelu američkih Fedova, a prema međunarodnom pravu i potpisanim sporazumima, čak ni američki predsednik ne može da dobije to zlato. „Njujorška Federalna rezerva je bila i ostala važno mesto za skladištenje našeg zlata. Ne sumnjamo da sa njom nemamo pouzdanog i pouzdanog partnera u našim zlatnim rezervama“, napisao je portparol Bundesbanke u odgovoru. A pošto je dostupnost najvažniji faktor, Nemačka nema nameru da „donese kući“ još više zlata.

Šta će Nemačkoj toliko zlata?

Ali onda se postavlja pitanje: zašto Nemačka ima takvu planinu zlata? Na primer, Hrvatska dugo vremena uopšte nije imala zlatne rezerve i tek nakon ulaska u evrozonu bila je primorana da kupi barem deo žutog metala. Cena zlata je trenutno odlična i vrednost nemačkog zlata ovih dana bi bila preko 340 milijardi evra.

Novčanica od sto triliona rajhsmaraka iz 1924. godine, nakon koje je reformisan ceo monetarni sistem tadašnje Vajmarske republike. Novčanica od sto triliona rajhsmaraka iz 1924. godine, nakon koje je reformisan ceo monetarni sistem tadašnje Vajmarske republike.

Hiperinflacija i kolaps celog monetarnog sistema naveli su posebno Nemce da poveruju - u svoje zlato. Ni sadašnje rukovodstvo Bundesbanke ne želi ništa da menja ovde.

Ali Bundesbanka ne razmišlja o tome: prvo, vrednost je izračunata samo korišćenjem matematičke analize osnovne škole. Ako bi se na tržištu ponudila tako velika količina zlata, to bi neminovno dovelo do značajnog pada vrednosti. A drugi razlog je opet istorija i psihologija: odavno ne postoji „zlatni standard“ za novac u opticaju, a bogatstvo jedne zemlje se ne meri zlatom, već njenim ukupnim ekonomskim učinkom. Ali Nemci u 20. veku su prečesto morali da gledaju kako njihov novac postaje bezvredan papir, tako da je njihovo zlato takođe „važan temelj za osećaj sigurnosti nemačkih građana“, kaže predsednik Federalne banke Joakim Nagel.

(Telegraf.rs / DW)