Pakistan rizikuje da upadne u finansijski ambis: Ovo su moguće posledice sukoba sa Indijom

Sukob između Pakistana i Indije može imati, potencijalno, široke ekonomske posledice po Pakistan, koje se ogledaju u padu poverenja investitora, rastu vojnih troškova i smanjenju trgovinskih prilika.

Evo kako bio ovaj poslednji konflikt mogao da utiče na ekonomiju Pakistana.

Teme za vas

1. Poverenje investitora i strane investicije

Opšte gledano, geopolitička nestabilnost umanjuje poverenje investitora, a trenutne tenzije nisu izuzetak. Prema izveštaju Rojtersa , globalni investitori, navodno, sve češće izbegavaju ulaganja u Pakistan zbog nepredvidivosti sukoba oko Kašmira. Prethodni incidenti su dovodili do odliva kapitala i smanjenja stranih direktnih investicija (FDI), posebno u sektorima poput infrastrukture, energije i proizvodnje.

2. Povećanje vojnih troškova i fiskalni pritisak

Povećane tenzije gotovo uvek vode ka rastu budžeta za odbranu. U 2024. godini, pakistanski budžet za vojsku porastao je za više od 15 odsto, a očekuje se da će taj trend biti nastavljen. Moody’s Investors Service upozorava da rast vojnih izdataka dodatno opterećuje već ranjivu fiskalnu poziciju Pakistana, odvraćajući sredstva od obrazovanja, zdravstva i javne infrastrukture.

3. Prekidi u trgovini i rizici u lancima snabdevanja

Tenzije na granici ometaju trgovinske rute. Izveštaj Svetske banke iz 2023. godine ukazuje da sukobi u pograničnim oblastima, poput Kašmira, otežavaju logistiku i povećavaju troškove osiguranja transporta, čime pakistanski izvoz postaje manje konkurentan. Ukoliko se sukobi intenziviraju, trgovina s Indijom (koja je već minimalna) mogla bi potpuno da stane.

4. Gubici u turizmu

Domaći turizam u Pakistanu je poslednjih godina beležio uspone i padove. Visoka inflacija i politička nestabilnost dodatno su pogoršali situaciju. Zbog rastućih cena goriva i osnovnih potrepština, mnogi građani više ne mogu da priušte putovanja. Prema podacima Udruženja turističkih agenata Pakistana iz 2023. godine, oko 50 odsto malih turističkih agencija je zatvoreno zbog smanjenog broja putnika .

5. Smanjenje kreditnog rejtinga i povećanje troškova zaduživanja

S&P Global Ratings je upozorio da eskalacija sukoba između Indije i Pakistana povećava rizike po kreditne metrike obe zemlje. Iako je zadržao rejting Pakistana na 'CCC+' sa stabilnim izgledima, S&P je istakao da bi produženi sukobi mogli oslabiti podršku suverenom kreditnom rejtingu.

Prema izveštaju Moody’s, očekuje se da će kamate na dugove činiti skoro 40 odsto ukupnih budžetskih rashoda Pakistana u fiskalnoj 2025. godini, što predstavlja značajan porast u odnosu na oko 25 odsto u 2021. godini.

6. Dugoročna ekonomska neizvesnost

Prema izveštaju Azijske razvojne banke (ADB) iz aprila 2024. godine, politička nestabilnost u Pakistanu predstavlja ključni rizik za sprovođenje strukturnih reformi, uključujući one u energetskom sektoru. Izveštaj ističe da bi politička neizvesnost mogla ugroziti održivost stabilizacije i reformskih napora, što bi negativno uticalo na ekonomski oporavak zemlje.

Pored toga, ADB je upozorila da projekti vredni milijarde dolara, uključujući one u energetskom sektoru, trpe značajna kašnjenja zbog institucionalnih faktora kao što su problemi sa pribavljanjem zemljišta, kašnjenja u nabavkama i fluktuacije cena građevinskog materijala. Ovi faktori dodatno otežavaju sprovođenje infrastrukturnih projekata i reformi u energetskom sektoru.

U svetlu ovih izazova, ADB naglašava potrebu za stabilnim političkim okruženjem i efikasnim institucionalnim kapacitetima kako bi se omogućilo sprovođenje neophodnih reformi i infrastrukturnih projekata koji su ključni za ekonomski oporavak Pakistana.

(Telegraf Biznis)