Papa Lav XIV nakon preuzimanja Vatikana OVU KRIZU mora hitno da reši: Svi čekaju njegov potez

U novembru, papa Franjo je najavio da bi u "perspektivi, zbog neravnoteža", moglo doći do teškoća u isplati penzija i kleru i laicima povezanim s Vatikanom.

Novi papa, ako nije nezgodno tako reći, trebao bi se pomoliti i za finansije jer je godišnji deficit oko 83 miliona evra, s tim da je papa Franjo nasleđivao još goru situaciju i nastojao je da je popravi. Prošle godine u novembru, papa Franjo je najavio da bi u "perspektivi, zbog neravnoteža", moglo doći do teškoća u isplati penzija kleru i laicima koji su poslovno vezani uz Vatikan.

Teme za vas

Pre desetak godina, mirovinski fond Svete Stolice, tj. državnog dela Vatikana, bio je u gubitku od 1,5 milijardi evra. Propadanje fonda iz kojeg se isplaćuju penzije sveštenicima i laicima vezanim za Vatikan bila je javna tajna, ali se smatralo nerešivim. Papa Franjo je nešto pokušao, ali se postiglo relativno malo. Situacija oko penzija bila je crna rupa, ponor bez dna, noćna mora, kako se izrazio bivši rimski dopisnik Wall Street Journala Giovanni Legorano u tekstu za vrlo informativan portal European pensions. Svestan problema, u novembru 2024. godine, papa Franjo je osnovao Commissio de Donationibus pro Sancta Sede, koja je trebala pronaći i podstaći donatore da pomognu Vatikanu jer drugog rešenja nije bilo, i valjda ga neće ni biti. Pre pet godina, pak, tadašnji prvi čovek za finansije Vatikana, Australac George Pell, u jednom intervjuu izjavio je da Vatikan polako klizi prema bankrotu.

Sveta Stolica ne voli razglabati o svojim teškoćama i nisu navikli na tu vrstu transparentnosti, pa je sve što iscuri, ako je izvor pouzdan, važno. Poslednje dostupne brojke su iz 2022. godine, kada je kardinal Pell rekao da će obaveze tekuće, 2022. godine, iznositi oko 631 milion evra, odnosno više od 930 miliona evra ako se uključi i Rimski vikarijat. Devetsto trideset miliona evra... Na mestu onog što bismo inače zvali ministra finansija, kardinala Pella, naslijedio je takođe Australac, kardinal Fisher. Upravitelj mirovinskog fonda je Amerikanac, Kevin Farrell. Čini se, kada je reč o finansijama, da su oba pape, i Bergoglio i Ratzinger, verovali Amerikancima i Australcima.

Papa Woytila i papa Ratzinger nisu imali znanja, strpljenja za pitanja finansija, tako da je papa Benedikt 2013. doživeo pravi šok kada su otkrivene teške malverzacije u Vatikanskoj banci, a italijanska policija tamo upala i zapečatila na neko vreme sve bankomate u Vatikanu. Navodno je i to jako uticalo na tadašnju Ratzingerovu odluku da se povuče. To nije prikazano u filmu Konklava, ali kardinali, verovatno, navodno, između sebe u ovom momentu razgovaraju i o finansijama. Papa Bergoglio popravio je finansijsku situaciju pa je čak i tu proveo reforme. Na primer, na Pellov predlog, uveo je reviziju! Takođe, osnovao je i međunarodnu komisiju koja je pazila da ne bude pranja novca i teške korupcije.

Vatikan ipak neće propasti jer samo u nekretninama ima oko šest milijardi evra. No, od tog velikog i impozantnog nekretninskog portfolija, samo 20 posto generiše sredstva. Imaju nekretnine, ali nemaju keš, reklo bi se kolokvijalno. Značajan izvor prihoda jeste institucija Denarius Sancti Petri, kod nas poznat kao Petrov novčić ili Novčić sv. Petra. Taj običaj, koji je posebno pohvalio papa Ratzinger, pokriva darivanja katolika diljem sveta, a iznose oko 27 miliona dolara svake godine. Najveći su doprinosi iz Sjedinjenih Država, Nemačke i Italije, izračunali su u jednim američkim katoličkim novinama. Novčić sv. Petra izraz je verničke solidarnosti kako bi se olakšalo funkcionisanje Crkve i kako bi Vatikan mogao pomoći potrebnim i siromašnim župama ili redovima širom sveta.

Drugi izvor prihoda je turizam jer Vatikan godišnje poseti pet miliona turista koji plaćaju ulaz u muzeje, kupuju vredne marke i kovanice, pa tako taj biznis ipak donosi značajan prihod.

Pod papom Bergogliom, pokojnim kardinalom Pellom i kardinalom Fisherom, crna rupa mirovinskog fonda je nešto smanjena. No, pokojni papa nameravao je privući velike donatore koji mogu da daju mnogo jaču lemožinu nego obični vernici. Da li će s ovim nastaviti i novi papa i hoće li biti uspešan? Nije nimalo sigurno. Bergoglio je imao karizmu i šarm i viziju. Videćemo kakav će biti novi Petrov naslednik.

Podrška pravcu

Naime, donatori koji su pristali na pomoć Svetoj Stolici, u idejama, u pogledu na Crkvu, slagali su se s papom Franjo. Nisu davali novac naslepo, nego kao znak podrške zacrtanom pravcu. Nije izvjesno da će se donatori požuriti da uplate virmane.

Održavane su i svojevrsne donatorske konferencije za inicijative, uvek humanističke, a vrlo često fokusirane na pomoć siromašnim regijama, izgradnju bolnica, škola, sve teme do kojih je papi Franji bilo stalo. Nekada je na tim skupovima govorio i sam Bergoglio, a poslednji put na skupu donatora okupljenih oko Clintonove zaklade. U suštini, da je papa Franjo poživio, a uzimajući u obzir rezanja Trumpove administracije oko razvojnih programa koje je ranije pokrivala vlada, američki filantropi antitrumpovci, a oni su ceo jedan moćni sektor, možda su preko Vatikana mogli realizovati svoje ciljeve.

Jedan od najuglednijih donatora koji su podržavali papu Franju je Zaklada Hilton. Od osnivača ove hotelske dinastije, Conrada Hiltona, do danas, ta katolička porodica i zaklada daje golema sredstva u crkvene svrhe, no sada poručuju da ne znaju hoće li Franjo imati dostojnog naslednika. Ta je zaklada samo u poslednjih pet godina dala za inicijative koje je podržavao papa Franjo blizu 30 miliona evra.

(Telegraf Biznis/Poslovni)