"Rade to čak i na konkursu za čistačice": Ljudi detaljno opisali kako se nameštaju poslovi - PONIŽAVAJUĆE!

Na Reddit forumu AskCroatia nedavno se pojavilo pitanje koje je dotaklo bolnu tačku hiljada ljudi s obe strane granice:
„Da li ste ikada bili žrtva nameštenog konkursa za posao i kako je to izgledalo?“

Odgovori koji su usledili – iskreni, ogorčeni i ogoljeni – svedoče o raširenoj praksi korupcije, nepotizma i institucionalne nemoći koja pogađa sve slojeve društva. Nije reč samo o izgubljenim prilikama, već i o dubokom osećaju poniženja, rezignacije i odustajanja. Jer svi, čini se, već znaju ishod i pre nego što se prijave.

Jedan korisnik opisuje svoje iskustvo sa konkursom u bolnici u Bosni i Hercegovini:
„Da, više puta. Poslednji put u jednoj bolnici u BiH – na razgovor je pozvano svih 10 kandidata koji su uredno dostavili dokumentaciju i prijave. Među njima je bio jedan kandidat koji je suprug zaposlene i šefice jednog odeljenja. Znao sam odmah da će on biti primljen čim sam video njegovo ime na spisku, ali sam ipak otišao na razgovor. Kada sam stigao na intervju, u Komisiji za prijem su sedeli njihovi veoma bliski rođaci i prijatelji (4 člana).

Foto: shutterstock

Istog dana kada mi je stiglo Rešenje o prijemu u radni odnos, u kojem je navedeno da je on primljen, našao sam slike na Fejsbuku tog kandidata sa članovima komisije na raznim izletima, druženjima i ekskurzijama. Uložio sam žalbu, naravno. Žalba je odbijena uz obrazloženje da je ‘neosnovana’ i da njihovo prijateljstvo ne može uticati na prijem jer su članovi komisije potpisali Izjavu o nepristrasnosti ;)“
„Sve dokaze koje imam poslao sam Kantonalnoj inspekciji rada i zaštite na radu. Oni su, nakon zakonskog roka, poslali dokument da mogu da uložim žalbu, iako sam već naveo da sam je ranije podneo. Kasnije sam saznao da je direktorka te bolnice stranački veoma bliska vrhu tog inspektorata. Odustao sam, zgadilo mi se sve. S rogatim se ne možeš bosti.“

Nepotizam nije rezervisan samo za rukovodeće pozicije. Jedan korisnik prenosi iskustva svoje majke koja godinama bezuspešno pokušava da dobije posao čistačice:
„Moja mama. Kad god bi bila pozvana na razgovor za čistačicu – bilo u bolnici, bilo u školi – srela bi neke svoje poznanice. Svaki put bi neka od njih rekla: ‘Ja ću biti primljena, preko veze sam.’ I naravno da je i bilo tako. Za je*eni posao čistačice…“
Još jedno svedočenje dolazi direktno sa razgovora za posao, gde su sve kandidatkinje imale – nekog:
„Nisam, ali sam bila prisutna na razgovorima kada je jedan fakultet tražio čistačicu. Bilo je dosta žena, nekih 6–7. Na kraju se raspravljalo o dve. Obe su došle na razgovor preko veze – jedna preko domara, druga preko šefa odeljenja. Ne biste verovali, ova preko šefa je dobila posao.“

Foto: Shutterstock

Nema nameštanja bez ucene – jedan komentar otkriva kako se nepravda ponekad “ispravi” novcem, ali uz šapat i pretnju:
„Nisam konkursa, jesam jedne stipendije. Po svim standardima sam je trebala dobiti. Izašao je spisak stipendista – mene nema. Igrom slučaja sam znala neke ljude sa spiska i znala da imam više bodova od njih. Pošaljem žalbu s napomenom da ću o tome pisati javno. Jednog dana me zove nepoznat broj i kaže da mi je jednokratno uplaćen ceo iznos školarine. Shvatila sam to kao znak da treba da ćutim, ali tada sam bila studentkinja kojoj je tih 10 hiljada kuna bilo kao milion i nije me bilo briga za ništa drugo", preneo je Dnevno.hr.

Kakva je situacija u Srbiji?

Slično kao u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, i u Srbiji su namešteni konkursi za posao već decenijama tiha, ali duboko ukorenjena boljka sistema.

Mnogi građani svedoče da konkurse za državne ili javne funkcije, uključujući pozicije u školama, opštinama, državnim agencijama pa čak i u komunalnim preduzećima, dobijaju isključivo “preko veze” – kroz političke partije, rodbinske linije ili direktnu novčanu kompenzaciju.

Na raznim forumima i društvenim mrežama korisnici opisuju kako ih pozovu na testiranje ili intervju samo da bi “ispunili formu”, dok se stvarni kandidat već zna.
U nekim slučajevima, čak se i bodovanje “prilagođava” unapred, a najviša ocena na intervjuu redovno pripadne onom ko je već “prošao” – pa makar imao i najlošiji CV.

Posebno su na udaru mladi koji pokušavaju da se zaposle u državnim institucijama bez političkih ili porodičnih veza. Osim što gube šansu za posao, često se suočavaju sa osećajem bezvrednosti, odlaskom iz zemlje i potpunim gubitkom poverenja u institucije.

Iako Zakon o državnim službenicima i brojni pravilnici nalažu konkretne kriterijume i transparentnost konkursa, u praksi ti kriterijumi služe više kao forma nego kao zaštita.
Mnogi slučajevi nikada ne dobiju pravosnažni epilog, a čak i kad se nepravilnosti dokažu – posledice po odgovorne uglavnom izostanu.

U narodu je postalo gotovo očekivano da bez “leđa” ili članstva u vladajućoj stranci nema ni intervjua, a kamoli posla.

(Telegraf Biznis)