Nova globalna alijansa: SAD i Saudijci udružuju snage u borbi za sirovinsku moć

Sjedinjene Američke Države i Saudijska Arabija, u vreme velikih svetskih promena i ubrzanog tehnološkog razvoja, potpisale su u Rijadu strateški sporazum koji otvara novo poglavlje u njihovoj saradnji, a najvažniji deo dogovora odnosi se na sirovine, posebno litijum, uranijum i retke zemlje, neophodne za budućnost energetike, vojne tehnologije i digitalne infrastrukture.

Povod za sastanak prošle sedmice bila je poseta američkog predsednika Donalda Trampa kraljevini, a rezultat paket dogovora vredan čak 600 milijardi dolara, koji pored vojne saradnje obuhvata i proširenu saradnju u oblasti kritičnih minerala.

Dogovor podrazumeva zajedničke projekte na istraživanju i eksploataciji minerala u Saudijskoj Arabiji, saradnju na razvoju energetskih sistema koji u osnovi imaju veštačku inteligenciju (AI), kao i rad na stvaranju saudijske industrijske baze za obradu i preradu sirovina.

Sporazum dolazi u trenutku kada Kina dominira globalnim tržištem prerade litijuma i retkih metala, a SAD i njihovi saveznici traže izlaz iz te zavisnosti.

Saudijska Arabija, poznata po ogromnim rezervama nafte, poslednjih godina sve više ulaže u rudarsku industriju.

Kroz nacionalni plan "Vizija 2030", cilj je da zemlja postane i važan igrač u sektoru kritičnih sirovina.

Saudijski rudarski gigant "Ma’aden" već neko vreme aktivno radi na tome da kraljevina bogata naftom postane poznata i po kritičnim sirovinama.

Ova kompanija, kako je preneo Rojters, planira da do kraja juna izabere jednog ili više međunarodnih partnera za preradu retkih zemljanih elemenata.

Među potencijalnim saveznicima su američki MP Materials, kineski "Shenghe Resources", australijski "Lynas Rare Earths" i kanadski "Neo Performance Materials".

Od početka svog drugog mandata, Donald Tramp je stavio poseban akcenat na strateške sirovine kao što su litijum, bakar, nikl i kobalt, koje su ključne za savremenu industriju i energetsku tranziciju.

Pre odlaska u Rijad, Bela kuća je prošlog petka proširila listu projekata sa prioritetnim statusom za ubrzano izdavanje dozvola na 20.

Među njima su projekti litijuma, bakra, nikla, uranijuma, paladijuma, srebra i drugih minerala koje razvijaju velike multinacionalne kompanije poput Glenkora i Rio Tinta.

Litijum će se eksploatisati u Nevadi i Arkanzasu, bakar u Arizoni, a antimon u Ajdahu.

Najperspektivniji među litijumskim projektima je rudnik Tacker Pass u Nevadi, u koji je General Motors već investirao skoro milijardu dolara kako bi obezbedio domaći izvor litijuma za električne automobile.

Tramp je u ovom mandatu potpisao i izvršnu uredbu koja aktivira zakon iz Hladnog rata i omogućava vladi SAD da obezbedi kredite i investicije za domaću proizvodnju i preradu kritičnih minerala.

Šef Bele kuće je, takođe, jasno poručio da će njegova administracija raditi na širenju međunarodnih ugovora o pristupu rudnim resursima.

Krajem aprila je potpisan sporazum sa Ukrajinom koji predviđa zajednički investicioni fond za eksploataciju ukrajinskih rezervi litijuma, grafita, titanijuma i retkih zemljanih elemenata.

U ovoj globalnoj trci za sirovinama, ni Evropa ne stoji po strani.

Evropska unija je proglasila 47 projekata kritičnih sirovina za strateške, uz jačanje regulative i zelenih standarda.

Kina ostaje dominantna sila i koristi svoju poziciju kao strateško oružje.

Prošle godine je Peking zabranio izvoz nekih sirovina u SAD, čime je podsetio sve rivale koliko je moćan u ovom sektoru.

"Naša nacionalna i ekonomska bezbednost sada su ozbiljno ugrožene zavisnošću od neprijateljskih zemalja. Neophodno je da SAD odmah preduzmu mere za maksimalno jačanje domaće proizvodnje kritičnih minerala", naveo je Tramp.

Njegove reči su signal industriji, saveznicima i rivalima da SAD ulaze u novo poglavlje u kom su litijum, grafit i slične sirovine važni kao nafta nekada.

Sporazumi sa Ukrajinom i Saudijskom Arabijom su tek početak, a sledeći koraci verovatno će uključiti dublje energetske veze sa Latinskom Amerikom, Afrikom i Azijom, kao i ubrzanu izgradnju postrojenja za preradu na američkom tlu.

(Telegraf.rs/Tanjug)