Poklon od 200.000 evra bez poreza? Evo šta Srbi u Nemačkoj treba da znaju

Recimo da vam blizak član porodice pokloni 50.000 evra u gotovini. Možda ćete poželeti da taj novac odmah položite na svoj bankovni račun. Međutim, čim pokušate da to uradite, banka će tražiti da objasnite poreklo novca.

U slučaju da živite u Nemačkoj, prema Zakonu o sprečavanju pranja novca (Geldwäschegesetz ili skraćeno GwG), sve finansijske institucije u Nemačkoj imaju obavezu da proveravaju poreklo gotovinskih uplata koje prelaze 10.000 evra. Dakle, iako vi uredno navedete da je u pitanju poklon, recimo, uz rukom napisanu izjavu, to nije dovoljno.

Zašto? Zato što bilo ko može da tvrdi da mu je novac "poklonjen" a banke su dužne da se uvere da novac ne potiče iz sumnjivih ili nezakonitih izvora. Zbog toga će možda zatražiti i dodatne dokaze o tome odakle su vaši rođaci došli do tolikog iznosa.

Kako biste izbegli da banka posumnja u pranje novca, važno je da znate koja dokumentacija može da posluži kao validan dokaz, kao i koja su vaša prava i obaveze u ovakvim situacijama.

Šta je poklon?

Prema pargrafu 516 nemačkog Građanskog zakonika (BGB), poklon je prenos imovine sa jedne osobe na drugu – i to bez naknade, dakle bez ikakve protivusluge, uz obostranu saglasnost.

Od kog iznosa se plaća porez?

Roditelji deci i usvojenoj deci mogu pokloniti do 400.000 evra bez plaćanja poreza. Supružnici imaju čak 500.000 evra oslobođenih od poreza. Bake i deke mogu svojim unucima pokloniti do 200.000 evra bez poreza. Među ostalim odraslim osobama (braća, sestre, bivši partneri itd.), ta granica je samo 20.000 evra.

Važno: ovi iznosi važe za period od deset godina. Nakon isteka deset godina, moguće je ponovo pokloniti iste iznose bez oporezivanja. Ista pravila važe i za nekretnine, umetnine, hartije od vrednosti i drugu imovinu.

Koliki je porez na poklon?

Ako poklon premašuje neoporezivi iznos, porez se plaća samo na deo koji prelazi tu granicu. Visina poreske stope zavisi od bliskosti odnosa i vrednosti poklonjene imovine.

Da li poklon mora da se prijavi poreskoj upravi?

Da, čak i ako je iznos ispod neoporezive granice, poklon mora da se prijavi nadležnoj poreskoj upravi u roku od tri meseca, prema paragrafu 30 Zakona o porezu na nasleđe i poklone (ErbStG).

Za to postoje zvanični obrasci koje popunjavaju i poklonodavac i poklonoprimac. U obrascu mora da se navede i sadržaj poklona (npr. gotovina, akcije, štednja itd.). Ako je poklon već overen kod suda ili javnog beležnika, prijava poreskoj upravi nije potrebna.

Šta ako se poklon ne prijavi?

Ako ukupni pokloni tokom deset godina premaše neoporezivu granicu, a prethodni poklon nije bio prijavljen – to se smatra poreskom utajom. Zato je važno prijaviti sve poklone poreskoj upravi, čak i kada ne postoji obaveza plaćanja poreza.

Prednost prijave ili overene izjave o poklonu jeste u tome što takvi dokumenti važe kao dokaz o poreklu novca prilikom polaganja gotovine veće od 10.000 evra u banci.

A šta je s manjim iznosima?

Za uobičajene prigodne poklone – poput darova za rođendan, venčanje, Božić, završetak škole ili rođenje deteta – ne postoji obaveza prijave. Međutim, šta se smatra „uobičajenim“ zavisi od imovinskog stanja poklonodavca i poklonoprimca. Poreske vlasti to procenjuju od slučaja do slučaja.

(Telegraf Biznis/Fenix)