Da li je testament napisan rukom validan? Ovako rizikuješ da tvoja poslednja volja nikad ne bude ispoštovana

Da. Prema nemačkom pravu, testament mora da napiše rukom osoba koja ostavlja nasledstvo (zavetodavac). Na osnovu rukopisa moguće je proveriti autentičnost dokumenta.

Računar i pisaća mašina nisu dozvoljeni: svaka reč mora biti napisana rukom, u suprotnom testament nije važeći. Ipak, ne morate ga napisati odjednom – može da prođe i više vremena između pojedinih delova.

Teme za vas

Testament može napisati samo punoletna i poslovno sposobna osoba. Lica stara 16 ili 17 godina takođe mogu sačiniti testament, ali samo uz pomoć javnog beležnika.

I odrasli mogu zatražiti pomoć javnog beležnika i umesto sopstvenog rukopisa sastaviti javnobeležnički (službeni) testament. Prednosti i mane tih oblika objašnjene su u nastavku teksta.

Alternativa testamentu je ugovor o nasleđivanju, pri čemu naslednik mora da pristane na uslove.

Važno je znati: vlastoručni testament je važeći i ako nije napisan uobičajenom – na primer desnom – rukom, već drugom. Bitno je da ste ga zaista sami napisali. To je potvrdila presuda Višeg pokrajinskog suda u Kelnu (broj predmeta: 2 Wx 149/17).

Koji oblik testamenta je važeći?

Kod sastavljanja testamenta treba obratiti pažnju na nekoliko stvari. Ne postoje posebni zahtevi u vezi sa papirom ili olovkom. Ipak, da bi testament bio važeći, mora da sadrži:

Ime i prezime zavetodavca

Potpis (ime i prezime)

Potpis je obavezan jer potvrđuje ozbiljnost izražene volje i pomaže u identifikaciji osobe koja je napisala testament.

Pored toga, potpis pokazuje da je dokument celovit i da nije samo nacrt. Uvek mora da stoji ispod teksta. Ako testament ima više strana, poželjno je da se svaka stranica potpiše u donjem desnom uglu.

Preporučuje se da se navede i mesto i datum, što je posebno važno ako postoji više testamenata. Naime, noviji testament poništava stariji. Ako ti podaci nedostaju, testament nije automatski nevažeći, ali njegova pravna valjanost može biti dovedena u pitanje.

Kako pravilno da se izrazite u testamentu?

Formulacije treba da budu jasne i precizne, jer je nasledno pravo puno zamki. Mnogi testamenti sadrže greške ili su nejasno napisani.

Primer I: Umesto „moja ćerka“, bolje je navesti ime i prezime.

Primer II: Rečenica „Sve ostavljam onome ko me neguje“ može biti dvosmislena – ako rođak angažuje negovatelja, postavlja se pitanje ko nasledjuje. Zato uvek navedite konkretne osobe (npr. „moj muž“, „moj jedini sin“).

U slučaju nejasnoća, preporučuje se savetovanje sa javnim beležnikom ili pravnikom za nasledno pravo.

Kada je reč o naslednom redu, imate slobodu odlučivanja, pa čak i mogućnost da isključite članove porodice bez navođenja razloga.

Ipak, najbliži srodnici poput bračnih partnera i dece imaju pravo na nužni deo, koji iznosi polovinu zakonskog naslednog dela. U izuzetnim slučajevima moguće je potpuno isključenje iz nasledstva – na primer, ako su ti članovi porodice počinili krivično delo prema zavetodavcu.

Ako želite da vaša poslednja volja bude precizno sprovedena, možete u testamentu imenovati izvršioca testamenta, koji će voditi i raspodeliti nasledstvo, čime se izbegava mogući sukob među naslednicima.

Da li su naknadne izmene moguće?

Da. Testament možete izmeniti ili opozvati sve dok ste poslovno sposobni i pri punoj svesti.

Izmene takođe treba da budu napisane rukom, uz navođenje mesta i datuma, i potpisane punim imenom i prezimenom. Najbolje je uneti ih kao dodatak (anek). Ne preporučuje se brisanje teksta ili pisanje beleški sa strane.

Možete i potpuno opozvati testament, na primer uništenjem dokumenta ili pisanjem službenog opoziva, koji može biti i na samom dokumentu.

Ako ste testament sačinili kod javnog beležnika, on se obično čuva u sudskoj arhivi. Povlačenjem testamenta iz službene arhive, on se automatski opoziva.

Testament postaje nevažeći i kada se napiše novi – u tom slučaju noviji testament poništava prethodni.

Koje su prednosti javnobeležničkog testamenta?

Iako pomoć javnog beležnika nije zakonski obavezna, može biti korisna. Javnobeležnički testament se automatski pohranjuje na sudu i registruje u Centralnom registru testamenata Nemačke javnobeležničke komore.

Tako je zagarantovano da će testament biti pronađen nakon smrti. Vlastoručni testament koji se čuva kod kuće ne može se registrovati, ali može se deponovati i kod nadležnog suda.

Još jedna prednost javnobeležničkog testamenta jeste stručno savetovanje i sigurnost da će dokument biti pravno ispravno sročen.

S druge strane, vlastoručni testament je fleksibilniji i ne nosi dodatne troškove.

(Telegraf Biznis/Fenix)