Trampove carine objašnjene do detalja: Zašto ih svi osećaju po džepu i kako stvarno funkcionišu

Donald Tramp, aktuelni predsednik SAD, ponovo je uzburkao međunarodnu trgovinsku scenu – ovog puta saopštenjem da će od 1. avgusta stupiti na snagu nove carinske stope za više od deset zemalja, među kojima je i Srbija.

Tramp je u pismu upućenom predsedniku Aleksandru Vučiću naveo da se Srbiji uvodi carina od 35 odsto, ali i da postoji prostor za dogovor.

Teme za vas

- Ove carine mogu biti izmenjene, naviše ili naniže, u zavisnosti od odnosa SAD i Srbije. Beograd nikada neće biti razočaran Sjedinjenim Američkim Državama - poručio je Tramp.

Time je jasno stavio do znanja da i dalje ostavlja otvorena vrata za trgovinske dogovore, uz poruku o posvećenosti dugoročnom partnerstvu.

Šta su zapravo carine i kako funkcionišu?

Carina je dodatni porez koji država naplaćuje na robu iz inostranstva. U osnovi, njen cilj je da poskupi uvoz – kako bi domaći proizvodi postali konkurentniji.

Tramp je već ranije uveo 25% carine na kineske automobile, čelik, elektroniku i još brojne druge proizvode.

Kako to izgleda u praksi?

Zamislimo da neka američka firma uvozi automobil iz Kine koji košta 20.000 dolara. Pre carina, to je bila ukupna cena. Sada, uz dodatak od 25%, automobil košta 25.000 dolara, a 5.000 ide američkoj državi.

Ko zapravo plaća te carine?

Iako je Tramp često poručivao da "Kina plaća carine", u stvarnosti ih najpre plaćaju američke kompanije, koje uvoze robu. A one potom trošak prebacuju na potrošače.

To znači da običan Amerikanac na kraju plaća skuplje automobile, elektroniku, nameštaj, građevinski materijal…

Šta je Tramp želeo da postigne?

Njegova logika je bila jasna: zaštititi američku industriju, smanjiti trgovinski deficit i povući crvenu liniju prema nefer trgovinskoj praksi, naročito u odnosima sa Kinom.

U praksi, pojedini sektori jesu imali koristi - američki proizvođači čelika i aluminijuma su bolje prošli jer im je konkurencija poskupela. Ali zato su automobilska industrija i male firme morale da plaćaju više za delove i sirovine.

A gde je u svemu tome - Srbija?

Srbija trenutno najviše izvozi IKT usluge u SAD, koje za sada nisu obuhvaćene carinama, ali se postavlja pitanje kakav bi dugoročan uticaj novi paket mera mogao da ima.

Trampovo pismo, uz carinu od 35 odsto, ipak sadrži poziv na dogovor - jasno poručuje da sve može biti predmet pregovora i da SAD žele da ostanu pouzdan partner Srbiji.

Za sada ostaje da se vidi da li će ova mera imati realan efekat na trgovinu između dve zemlje, ali jedno je sigurno - pravila igre su se promenila, a sve više potrošača, kako u SAD, tako i u svetu, počinje da oseća koliko su carine - u stvari - porez koji oni sami plaćaju.

(Telegraf Biznis)