Glad sve jače kuca na vrata Hrvatske: "Država je suverena ako može da prehrani stanovništvo, naša to ne može"

Hrvatsku poljoprivredu treba učiniti efikasnijom, povećati njenu produktivnost, a novac koji stiže iz Evropske unije (EU) što efikasnije iskoristiti, rečeno je u sredu na panel-raspravi "Kako efikasnije podsticati hrvatsku poljoprivredu" u organizaciji zagrebačkog Agronomskog fakulteta.

U panel-raspravi je rečeno da u vremenu kada je prehrambena bezbednost ključni element nacionalne bezbednosti, sve teže ostvarivanje samodovoljnosti u Hrvatskoj postaje ozbiljan izazov.

Teme za vas

Dekan Agronomskog fakulteta Aleksandar Mešić rekao je da je hrvatska poljoprivreda danas nedovoljno efikasna, da nedostaje znanja u poljoprivredi te da se mora raditi na povećanju produktivnosti. Poljoprivreda, naveo je, nije samo obična privredna delatnost, ona bi trebalo da bude strateški interes svake zemlje, jer je bezbednost hrane pitanje nacionalnog suvereniteta.

"Država je suverena ako može da prehrani svoje stanovništvo, ako može funkcionalno da naseli ruralni prostor stanovništvom, a naša poljoprivreda nažalost u ovom trenutku ne ispunjava te dve funkcije", upozorio je Mešić.

Što se tiče prehrambene bezbednosti, kazao je da Hrvatska samodovoljna i da ima hiperprodukciju uglavnom u osnovnim proizvodima, u žitaricama i uljaricama. Paradoks je, kako je naveo, da uprkos veoma visokoj proizvodnji i suficitu u žitaricama, nema dovoljne proizvodnje mesa ni mleka.

Foto: Shutterstock/Alexander Prokopenko

"Hrvatsku poljoprivredu treba učiniti efikasnijom, treba usmeriti podsticaje tako da novac koji dobijamo iz fondova Evropske unije što efikasnije koristimo", kazao je Mešić napominjući da treba poraditi na tome da novac koji se dobije oplemeni i stvori dodatnu vrednost.

Prema njegovim rečima, predstoji nam period u kojem bi trebalo doneti strategiju kako unaprediti poljoprivredu. Mešić je istakao i da je prehrambena bezbednost danas sve više u svetu prepoznata kao deo nacionalne bezbednosti i o tome se mora ozbiljno voditi računa. Juče je i američko ministarstvo poljoprivrede donelo odluku da je prehrambena bezbednost deo nacionalne bezbednosti i to je nešto o čemu i u Hrvatskoj moramo da se razmišlja, kazao je.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Tugomir Majdak naveo je da u okviru Strateškog plana Zajedničke poljoprivredne politike postoje znatna sredstva za jačanje konkurentnosti i produktivnosti hrvatske poljoprivrede. Najavio je da će se na jesen krenuti sa sektorskim konkursima kako bi se ciljana sredstva usmerila na konkurentnost primarnog dela poljoprivrede, a od proleća kreće set mera za preradu.

Za razvoj poljoprivrede, kako je rekao, važne su investicije, primena novih znanja i tehnologija.

Neophodno zaustaviti pad proizvodnje voća

Predsednik Hrvatske voćarske zajednice (HVZ) Branimir Markota izjavio je da se u voćarstvu poslednjih nekoliko godina beleže sve lošiji rezultati kada je reč o proizvodnji, a s druge strane ne beleže se tako loši rezultati u površinama, što znači da nešto po tom pitanju nije u redu. Očigledno je, kako je rekao, da politike vezane za voćarstvo koje se tiču investicionih ulaganja i podsticaja nisu dale rezultate.

Foto: Shutterstock/encierro

"Činjenica je da smo u poslednjih desetak godina proizvodnju u voćarstvu prepolovili, a da su povećane površine za nekih 10 do 15 odsto", istakao je Markota i poručio da nešto mora da se učini da se zaustavi pad proizvodnje voća u Hrvatskoj.

Smatra da, bez obzira na sve izazove sa kojima se voćari suočavaju, kao što su klimatske promene i nedostatak radne snage, imamo prirodne uslove da možemo više da proizvodimo.

Predsednik Udruženja povrtara Virovitičko-podravske, Bjelovarsko-bilogorske, Koprivničko-križevačke i Osječko-baranjske županije Mario Čajkulić smatra da resorno ministarstvo poljoprivrede treba da ima sluha za probleme poljoprivrednika i da sluša informacije koje dolaze sa terena. Povrtari sada, kako je naveo, imaju problema s proizvodnjom jer im ukidaju mnoga zaštitna sredstva, a veliki problem im stvara i uvoz.

Foto: Pixabay/ Couleur

"S jedne strane ukidaju nam sredstva i alate za proizvodnju, a s druge strane uvozna roba koja dolazi iz trećih zemalja nema ta ograničenja i slobodno se prodaje kod nas", kazao je, napominjući da je važan razgovor struke, proizvođača i države kako bi se problemi rešili.

(Telegraf Biznis/Poslovni.hr)