Srbi koji su se preselili u ovu zemlju, možda su doneli najbolju životnu odluku: "Ovo je obećano mesto"

U Danskoj danas živi nekoliko hiljada Srba i njihovih potomaka, pri čemu je najviše njih smešteno u Kopenhagenu i okolnim oblastima. Značajne srpske zajednice postoje i u Aarhusu, Aalborgu i Odenseu. Iako Danska nije među tradicionalnim destinacijama za emigraciju kao što su Nemačka, Austrija ili Švajcarska, nova naučna saznanja mogla bi promeniti percepciju ove skandinavske zemlje kao atraktivne destinacije za život.

Prema istraživanju objavljenom u prestižnom naučnom časopisu Nature Medicine, Danska je proglašena zemljom u kojoj ljudi najsporije biološki stare.

Teme za vas

Biološki mlađi od stvarne starosti

Naučnici su analizirali podatke više od 160.000 ljudi iz 40 zemalja, koristeći napredne modele veštačke inteligencije koji upoređuju hronološku i biološku starost, poznatu kao biobehavioral age gap. Na primer, ako osoba ima 50 godina, ali joj analiza pokaže da je biološki stara 47, to znači da stari sporije od proseka.

Danci su u proseku biološki mlađi za 2,35 godina od svoje stvarne starosti, dok su odmah iza njih stanovnici Holandije i Finske. Na suprotnom kraju spektra nalaze se Egipat i neke južnoameričke države, gde ljudi biološki stare i do pet godina brže nego što pokazuju kalendarske godine.

Ključ: društveni i politički faktori

- Gde i kako živite ima ogroman uticaj na vaš biološki sat - izjavio je dr Morten Šejbi-Knudsen sa Univerziteta u Kopenhagenu. Iako nije direktno učestvovao u studiji, veruje da su društveni mir, stabilne institucije, dostupno zdravstvo i niska stopa siromaštva ključni razlozi sporijeg starenja u Danskoj.

Politička sigurnost, jednakost i poverenje u zdravstveni i obrazovni sistem direktno utiču na niži nivo stresa, koji je jedan od glavnih uzroka ubrzanog biološkog starenja, ističu autori istraživanja.

Značaj za srpsku dijasporu

Za Srbe koji su odlučili da svoj život nastave u Danskoj, ovo istraživanje može biti još jedna potvrda da su doneli ispravnu odluku. Ne samo u pogledu ekonomskog blagostanja, već i kada je u pitanju kvalitet života i zdravije starenje.

Mnogi iz srpske zajednice u Danskoj ističu da je život tamo “sporiji, manje stresan i organizovaniji” nego na Balkanu, uz bolju zdravstvenu zaštitu i veći osećaj sigurnosti. Prema novim naučnim podacima, sada se može i naučno dokazati da ne samo da žive bolje, već verovatno i duže i zdravije.

Za sve koji razmišljaju o iseljenju – možda je vreme da Dansku stave na vrh liste.

(Telegraf Biznis)