"Radim na crno i primam socijalnu pomoć": Kako Nemačka postaje raj za sivu ekonomiju

"Radim na crno a primam socijalnu pomoć" - ovaj sistem uzima sve više maha. Dok nemačka privreda slabi, rad na crno doživljava procvat. Nemačka vlada priprema kontramere.

Nemačka ekonomija godinama beleži pad, a ni za 2025. se ne očekuje veći rast – prognozira se tek mali plus. Istovremeno, cveta rad „na crno“ i druge ekonomske aktivnosti u senci, koje nisu prijavljene. No, šta se zapravo krije iza činjenice da je udeo sive ekonomije u ukupnom ekonomskom učinku Nemačke porastao za više od jedanaest odsto u samo jednoj godini?

Teme za vas

U 2024. godini udeo sive ekonomije iznosio je 482 milijarde evra, što je najviši nivo u poslednjih deset godina i premašuje čak i savezni budžet. Za 2025. ekonomista Fridrih Šnajder sa Univerziteta u Lincu predviđa dalji porast – na 511 milijardi evra, što bi predstavljalo novo povećanje od 6,1 odsto.

Šnajder se već više od 40 godina bavi ovim fenomenom. Umesto izraza „rad na crno“, on radije koristi termin „siva ekonomija“: „To su ekonomske aktivnosti koje su legalne – poput popravke automobila ili čišćenja – ali se obavljaju mimo države, bez plaćanja poreza i socijalnih doprinosa“, objašnjava Šnajder u intervjuu za Dojče Vele. Zakonske odredbe poput minimalne plate ili maksimalnog radnog vremena se pri tome zaobilaze.

U poređenju s bruto domaćim proizvodom (BDP), Nemačka sa udelom sive ekonomije između jedanaest i dvanaest odsto zauzima sredinu lestvice među industrijskim zemljama. Rumunija, na primer, beleži udeo od 30 odsto, a Grčka 22 odsto.

Za izračunavanje obima sive ekonomije, Šnajder poredi količinu novca u opticaju s registrovanim ekonomskim aktivnostima.

Pad poreske discipline

Koji su glavni razlozi porasta rada na crno i sive ekonomije? Tu dolazi do izražaja osećaj građana da plaćaju previsoke poreze i doprinose, ističe Šnajder.

- U Nemačkoj imamo situaciju gde vozovi loše funkcionišu, mnogi mostovi na autoputevima su oštećeni i moraju se sanirati, što izaziva duge gužve i čekanja. Ako građani osećaju da za novac koji plaćaju ne dobijaju adekvatnu uslugu od države, onda opada njihov poreski moral, odnosno spremnost na plaćanje poreza - kaže Šnajder.

Šnajder se ne čudi što mnogi ljudi rade na crno. Za njega je rad na crno „poreska pobuna malog čoveka“. Ne radi se, kaže, o velikoj utaji poreza. „Kod nastavnika su to privatni časovi, kod keramičara je to ‘na crno’ obloženo kupatilo.“

Ako je poresko opterećenje visoko, ali su usluge koje pruža država na visokom nivou, to se još može prihvatiti, smatra Šnajder. „Ali u Nemačkoj imamo situaciju gde su porezi i doprinosi na rad veoma visoki, a ono što država zauzvrat nudi u mnogim segmentima je krajnje nezadovoljavajuće.“

"Poreska pobuna malog čoveka"

U vremenima kada raste nezaposlenost, kada ima manje narudžbina i nema prekovremenih sati, kada se skraćuju radni sati i smene – tada, kaže Šnajder, nastupa vreme rada na crno. Pogođeni kažu: sada imam manje novca, ali i dalje želim da idem na odmor ili sebi nešto priuštim. Najlakši način da se to nadoknadi je rad na crno. „I to upravo posmatram već više od 40 godina. Kada ekonomija slabi, siva ekonomija cveta.“

Lukrativna kombinacija socijalne pomoći i rada na crno

Kritičari tvrde da visoke socijalne naknade u Nemačkoj podstiču rad na crno. Nakon što je socijalna pomoć 1. januara 2024. povećana za više od dvanaest odsto, prema Šnajderovim podacima je "otprilike 88.000 do 100.000 ljudi napustilo svoje poslove sa skraćenim radnim vremenom – upravo ona radna mesta za koja očajnički tražimo radnu snagu".

Više od trećine saveznog budžeta već sada se izdvaja za sektor rada i socijalna davanja. Za 2025. godinu ministarka rada Berbel Bas, prema podacima Bundestaga, predviđa izdatke za socijalnu pomoć od skoro 52 milijarde evra – oko pet milijardi više nego prethodne godine. Od toga je oko 29,6 milijardi evra namenjeno za mesečne isplate na ime 5,64 miliona korisnika. Za troškove stanovanja i grejanja planirano je oko 13 milijardi evra, a ostatak ide na mere integracije i administrativne troškove.

Diskusija o troškovima je u punom jeku: savezni kancelar Fridrih Merc (CDU) predložio je ograničavanje novčanog dodatka za kirije i stanovanje korisnicima socijalne pomoći pod nazivom Bürgergeld, što su oštro kritikovali delovi SPD-a i opozicije.

U međuvremenu je i sama ministarka Bas, koja je socijaldemokratkinja, priznala da državna pomoć privlači i kriminalce. U intervjuu za magazin "Štern" govorila je o „mafijaškim strukturama“, kada je reč o socijalnim prevarama. Opisala je izrabljivačke strukture kojima se ljudi iz inostranstva dovode u Nemačku. Tu ih kriminalci zapošljavaju na crno, dok istovremeno podnose zahtev za socijalnu pomoć.

Privatni model kombinovane zarade

Na ovu kombinaciju rada na crno i socijalne prevare često je nailazio Markus Karbaum. Kao savetnik, koji na području Berlina drži obuke za traženje posla korisnicima socijalne pomoći, on ovu mešavinu legalnog rada, rada na crno i Bürgergelda naziva „privatni model kombinovane zarade“.

Postoje poslodavci koji svojim zaposlenima nude premalo sati da bi od toga mogli normalno da žive, kaže Karbaum u razgovoru za DW. Privatni kombi-model sastoji se iz tri komponente: regularnog rada sa skraćenim radnim vremenom ili mini-posla, dodatne zarade na crno – posebno u sektorima poput gastronomije – i saveta poslodavca zaposlenom: „Ono što ti još nedostaje, uzmi od Biroa za zapošljavanje.“ To su tri sastavne komponente sistema koje je Karbaum često viđao u praksi.

Strukturalna prevara

Tu se dodaje i određeni osećaj "prava", ukazuje Karbaum.

- "Imam pravo na socijalnu pomoć. Nemojte mi to pravo sada oduzimati"- tako bi se mogao opisati taj mentalitet - kaže.

Upoznao je ljude koji dolaze na obuke automobilom, imaju najnoviji pametni telefon i pričaju mu kako jednom godišnje – što biro za zapošljavanje formalno dopušta – sa celom porodicom idu na odmor u inostranstvo. To formalno nije predviđeno za primaoce socijalne pomoći Bürgergeld, "ali se u praksi dešava. Reč je o pojedinačnim slučajevima, ne o većini", naglašava Karbaum.

- Ipak se dešava i to je svakako indikator da se radi o strukturalnoj prevari - dodaje.

Da bi se protiv toga moglo delovati, potrebna je veća razmena podataka, kaže Karbaum. Nju planira vladina koalicija – na primer, bolji uvid između biroa za zapošljavanje i carinske uprave, koja je zadužena za borbu protiv rada na crno, prenosi Biznis.ba.

(Telegraf Biznis)