Šta su sve "sive zone" u Nemačkoj? Da li će ovakav način rada stići i u Srbiju?

Neki zaposleni olako shvataju evidenciju radnog vremena – dolaze ranije samo da se „upišu“, odlaze ranije, a nekad i koriste vreme za privatne stvari dok su u kućnoj kancelariji. Iako sve to mnogima deluje bezazleno, posledice mogu biti ozbiljne.

Šta je zapravo prevara sa radnim vremenom?

Teme za vas

Prevara nastaje kada zaposleni namerno daju netačne informacije o svom radu, objašnjava profesor radnog prava Mihael Fulrot iz Hamburga. Na primer:

• Zaposleni se prijavi na poslu, a zapravo ode negde drugde.
• Neko drugi evidentira njegovo prisustvo.
• Vreme se beleži, iako osoba nije zaista radila.

Sive zone i "klizavi teren"

Najspornije situacije su one u radu od kuće i kod fleksibilnog radnog vremena. Kratke pauze za pušenje, telefonski pozivi ili ćaskanje s kolegama često se ne beleže, ali tehnički - to nije rad.

Na primer, razgovor uz kafu koji traje 15 minuta nije rad, već pauza. Ipak, kako kaže pravnica Džozefin Kloze, u praksi poslodavci često tolerišu takve situacije jer doprinose boljoj atmosferi u timu.

Mogu li i „male laži“ da dovedu do otkaza?

Da. Čak i manji prekršaji mogu dovesti do gubitka poverenja i otkaza.

U jednom slučaju u Kelnu, radnik je tokom radnog vremena obavljao privatne poslove. Poslodavac mu je dao otkaz i zatražio da plati skoro 20.000 evra troškova detektiva koji su ga razotkrili (presuda LAG Köln, 11.2.2025 – 7 Sa 635/23).

Da li svaka prevara vodi do otkaza?

Ne mora. Poslodavac može izreći:

• Opomenu,
• Redovan otkaz,
• Zahtev za naknadu štete.
• U ozbiljnijim slučajevima, može doći i do krivične prijave za prevaru, iako je to ređe.

Ko mora da dokaže prevaru?

Poslodavac mora da dokaže da je zaposleni svesno obmanuo. Dokazi mogu biti:

• Svedočenja kolega,
• Tehnički zapisi,
• Video nadzor, itd.

Da li poslodavac sme da prati zaposlene?

Samo ako postoji opravdana sumnja na ozbiljan prekršaj. Tada je dozvoljeno korišćenje detektiva ili softvera za praćenje, ali uz poštovanje privatnosti. Uobičajena, transparentna evidencija rada je dozvoljena i preporučena.

A šta ako je greška bila nenamerna?

Nenamerne greške (npr. zaboravljena pauza) ne dovode odmah do posledica. Ako zaposleni prizna grešku i ispravi je, to se obično ne kažnjava. Ali ako se „zaborav“ ponavlja – moraće da objasni zašto to nije bila namerna obmana.

(Telegraf Biznis/Fenix)