Mijušković: Carine SAD su visoke, ali je naša robna razmena mala, a usluge su izuzete

U poređenju sa drugim zemljama u Evropi, Srbija je loše prošla što se tiče uvođenja američkih sankcija, ali kada se zna da mi nemamo preterano visok obim razmene dobara sa SAD i da su usluge izuzete iz ovog paketa, onda je stopa od 35 odsto manje nepovoljna po nas, izjavio je danas profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Veljko Mijušković.

On je za Tanjug rekao da je Srbija, kada je reč o saradnji sa SAD, malo intenzivnije prisutna u domenu usluga.

Teme za vas

"Da li su to IT kompanije, da li je to konsalting i slično, usluge su ovim paketom mera izostavljene i to je dobro. Ja sam ekonomista i uvek gledam kost-benefit analizu. Loše je to što ćemo sada plaćati mnogo više nego što je ranije bio slučaj. Ovo će pogoditi naš izvoz ka SAD, ali je moglo da bude i gore. Ostaje da se na neki način pregovara, da vidimo šta i kako dalje. Ja verujem da će ti pregovori moći da daju dobre rezultate", istakao je on.

Dodao je da prostor od sedam dana koji je ostavljen za primenu carina na uvoz robe iz drugih zemalja, gde je i Srbija, ima dvostruke efekte, jer je on, sa jedne strane, mali dodatni prostor za pregovore, a s druge strane, vreme da se i američka administracija prilagodi novom tarifnom sistemu i da se i njihovi potrošači pripreme.

"Videćemo, u finalu ovo nije situacija koja će doneti isključivo benefit SAD, a štetu ostatku sveta. Ja sam više puta istakao da je ovo luz-luz situacija, odnosno igra sa negativnom sumom, i da će u finalu i američki potrošači trpeti. Roba će im biti skuplja, pitanje je da li će u prvi mah imati alternativu što se tiče određenih proizvoda i slično", rekao je on.

Govoreći o tome da li je Srbija dobila objašnjenje zbog čega joj je odrezana ovoliko visoka stopa Mijušković je rekao da nije do kraja jasna sama metodologija kojom je došlo do njenog formiranja.

"Prema našoj statistici, deficit prema SAD je bio zanemarljiv, negde oko pet miliona evra, a sa druge strane, prema američkoj strani, odnosno prema njihovoj statistici, to je oko 600 miliona evra", istakao je on.

Dodao je da je utešno za privredu, a time i građane Srbije, što mi imamo procentualno mali obim razmene što se tiče dobara sa SAD i on u ukupnom obimu razmene učestvuje sa svega dva do tri odsto.

Zbog toga se, kaže, može reći da ekonomija kao celina nije značajno pogođena, ali su firme koje direktno sarađuju sa Amerikom apsolutno pogođene i u problemu su.

Ocenio je da je prerano da se komentarišu ekonomski efekti uvođenja carina, koji se preliminarno procenjuju na između 135 i 175 miliona evra godišnje, što je oko 0,3 do 0,5 odsto BDP-a.

" Opseg kompanija iz Srbije koji se navodi u raznim podacima a koje će biti pogođene je oko 700. One potiču iz različitih sektora, od metalske industrije preko poljoprivrednih dobara, ali i nekih komponenti za auto-delove, kablova, guma i tako dalje. Ono na šta bi trebalo da podsetimo jeste da je ovo opšta carinska stopa od 35 odsto, na automobile i gume je 25 odsto, ali na aluminijum, čelik i bakar 50 odsto", rekao je on.

Odgovarajući na pitanje da li pravnim putem može da se reši pitanje carina koje je Trampova administracija nametnula, jer je nedavno okončan sudski spor jedne kompanije iz Njujorka i još četiri američka uvoznika protiv SAD u kojima je presuđeno da se trajno zabrani naplata tih tarifa, rekao je da kada je doneta ova odluka, tzv. izvršna odredba, ona se pozvala na dva zakona.

"Prvi je vezan za tzv. međunarodno vanredno ekonomsko delovanje ili angažman od strane predsednika SAD, a drugi je trgovinski zakon, konkretno odredba 232, u vezi sa nacionalnom bezbednošću, i odredba 30,1 koja se vezuje za nefer trgovinske prakse", naveo je on.

Ukazao je da se sada postavilo pitanje šta je potpalo pod koju kategoriju što se tiče carine i dodao da se recipročne, takozvane fentilin carine, vezuju za prvi zakon, odnosno zakon o međunarodnom vanrednom ekonomskom delovanju.

"Upravo ovaj sud iz Njujorka je doneo presudu da je to što je doneto, pozivajući se na taj zakon, prevazišlo ovlašćenja koje predsednik SAD ima i to je trajno stavilo van snage. Međutim, sada traje žalbeni postupak i dok se to ne završi, još ne možemo da kažemo da je ta mera na snazi. Međutim, onaj deo carina koji se odnosi na odredbe 232 i 301 je van ove odredbe koja se vezuje za prvi zakon koji je doneo sud u Njujorku. U tom smislu gledano, i kada dođe do sudskog osporavanja, verovatno će deo kategorija proizvoda, prema delu zakona koji je donet, moći da bude oslobođen tih carina. S druge strane, one koje su donete prema ova dva člana zakona o trgovini ili trgovinskog zakona SAD-a, one će ostati na snazi", rekao je on.

Napomenuo je da se još ne zna šta tačno potpada pod koju kategoriju.

(Telegraf.rs/Tanjug)