Krv, vetar i san: Kako je privatno ostrvo Džona Lenona, kupljeno za beg od slave, postalo propala utopija

Džon Lenon, legendarni član čuvenih Bitlsa, poznat je ne samo po svojoj revolucionarnoj muzici i životnoj filozofiji već i po povezanosti sa jednim malim ostrvom Doriniš. Ovo ostrvo, od 1967. godine poznato i kao "Bitl ostrvo"  nalazi se u irskoj zalivskoj oblasti Klu Bej i igralo je posebnu ulogu u kontrakulturnim pokretima i eksperimentima slobodnog života 60-ih i 70-ih godina prošlog veka.

Neočekivana priča

Sve je počelo jednim danom 1967. godine u obalnom irskom gradu Vestport, kada je Vestport Harbor Komisija organizovala aukciju na kojoj je ponuđeno na prodaju 20-ak hektara veliko ostrvo Doriniš.  Ovo ostrvo je poznato po divljim uslovima - izloženo je čestim olujama, sa oštrim liticama i bez prirodnog zaklona, što ga je činilo pogodnim samo za ispašu stoke, ali ne i za život.

Teme za vas

Na aukciji su se pojavili lokalni ribari i farmeri, ali neočekivano, u nadmetanje je ušao i izvesni Alister Tejlor, Londonac sa dovoljno kapitala da nadmaši domaće kupce.

Foto: Profimedia/KEYSTONE Pictures USA / Zuma Press

Tejlor je kupio ostrvo za oko 1.700 funti, vrednost koja je tada bila upola manja od prosečne kuće u Londonu.

Ono što niko od prisutnih nije znao jeste da Tejlor ostrvo nije  kupovao za sebe - on je radio za kompaniju Apple Corps, u ime Bitlsa, a pravi kupac i vlasnik bio je sam Džon Lenon.

Beg od slave i utopijski život

Lenon je ostrvo video kao idealno mesto za mir i kreativni rad, utočište od intenziteta svetske slave. Njegova ideja nije bila da Doriniš pretvori u luksuzni raj, već u prostor za bez - ne samo za sebe, već i za svoje prijatelje i saradnike.

Foto: Profimedia/PA Images

Posle raspada Bitlsa, oko 1970. godine, Lenon je odlučio da ponudi ostrvo društvenom aktivisti Sidu Rauleu, koji je bio poznat kao "Kralj hipika". Raul i njegova grupa, nazvana "Pleme sunca" (The Tribe of the Sun) stigli su na ostrvo sa idejom da tamo osnuju zajednicu baziranu na miru, saradnji i povratku prirodi. Njihov cilj bio je da Doriniš postane primer utopijskog života daleko od modernog stresa i materijalizma.

Eksperiment i njegov kraj

Grupa od oko 25 ljudi pokušala je da obrađuje zemlju, gradi kampove i živi u skladu sa prirodom. Međutim, teški klimatski uslovi, loša zemlja, i izolovanost brzo su im otežali život. Dodatno, napetosti unutar zajednice rasle su usled različitih ličnosti, sukoba ega i nedostatka zajedničkog iskustva u životu kao kolektiv.

Situaciju je pogoršao i misteriozan požar koji je uništio njihove kampove i useve. Nakon te katastrofe, zajednica se raspala. Kako je pisac Kevin Beri opisao, ostrvo je bilo gotovo neprijateljsko mesto, gde su ekstremni uslovi i unutrašnje borbe učinile život nemogućim. Raul je, prema priči, na kraju bio spašen nakon što je lutao po ostrvu, mentalno slomljen.

Psihološki aspekti

Pre nego što je ponudio ostrvo Raulu, Lenon i njegova supruga Joko Ono radili su sa psihoterapeutom Dr. Arturom Janovom, poznatim po primal-scream terapiji, koja je pomogla Lenonu da se oslobodi duboko ukorenjenih trauma. Raul i njegovi pratioci nisu imali tu vrstu pripreme i iskustva, što je dodatno otežalo njihovo zajedničko življenje.

Džon Lenon i Joko Ono / Foto: Tanjug/AP

Ovaj događaj na Dorinišu, iako neuspešan, simbolizovao je širi kulturni prelaz iz 60-ih u 70-e, od kontrakulture ka eksperimentima sa terapijom i novim oblicima zajedničkog života.

Trenutno stanje i značaj ostrva

Dorinš je danas i dalje privatno ostrvo, uglavnom netaknuto i daleko od turističkih puteva. Ostalo je simbol Lenonove želje za slobodom i njegovog doprinosa kontrakulturnom pokretu, kao i podsetnik na težnje za drugačijim, boljim načinom života.

Mnogi će se, možda, iznenaditi saznanjem da i Džon Lenon spada među one bogate i poznate koji su sebi priuštili privatno ostrvo.

Ipak, kao i sam Lenon, ovo ostrvo ima posebnu sudbinu i predstavlja fascinantnu priču o potrazi za mirom i slobodom u svetu poznatih i slavnih.

Od neobične aukcije u malom irskom gradu, preko kupovine od strane jednog od najpoznatijih muzičara na svetu, do utopijskog eksperimenta hipi pokreta, Doriniš je ostao simbol umetničkog idealizma i ljudske želje za novim društvenim modelima.

(Telegraf Biznis)