Predsednik Vučić najavio pad cena do 20 odsto, ali trgovci i dalje drže visoke marže – stručnjak otkriva zašto

U emisiji "Uranak" televizije K1, stručnjak za menadžment i državnu upravu, prof. dr. Mihajlo Rabrenović, govorio je o najnovijim najavama predsednika Srbije da bi cene u prodavnicama od jeseni mogle biti niže za 15 do 20 odsto. Prema njegovim rečima, ovo je samo početak, a pravo pitanje je kako će država implementirati ove mere, naročito kada su u pitanju visoke marže i tržišna pravila.

Globalni izazovi za stabilnost cena

- Ima izazova koji su na globalnom planu i zaista je teško očuvati stabilne cene, posebno kada imamo rast cena energenata. Poslednjih godina, od lockdown-a, odnosno COVID-a, pa do ruskog-ukrajinskog sukoba i neizvesnosti, vidimo pad konkurentnosti evropske privrede, recesiju u nekim ekonomijama, inflaciju koja je usled svega ovoga došla, kroz cenu veštačkih đubriva i energenata - rekao je Rabrenović.

Teme za vas

On je napomenuo da Srbija nije izolovano ostrvo i da globalni faktori utiču na stabilnost cena u zemlji, ali je istakao da se preduzimaju određene mere kako bi se obuzdalo povećanje cena, posebno osnovnih proizvoda.

- Mi nismo izolovano ostrvo, ali preduzimaju se određene mere da se tome stane na put. Takođe, imamo unutrašnje političke i trgovinske probleme nasleđene iz prethodnog perioda, kada je bilo teško da se probiju određeni konkurenti na tržište zbog barijera. Isto tako, vidimo da su se pojedini trgovinski lanci 'osladili' povećanjem marži. To je problem koji moramo rešiti - naglasio je.

Sumnja na postojanje kartela

Rabrenović je objasnio da su visoke marže u trgovini postale ozbiljan problem, a Komisija za zaštitu konkurencije prošle godine označila postojanje osnovane sumnje da između maloprodajnih lanaca postoji kartel.

- Hajde da kažemo da je to kršenje pravila tržišne privrede. Komisija za zaštitu konkurencije prošle godine iznela je stav da postoji osnovana sumnja da postoji kartel između nekoliko maloprodajnih lanaca. To znači da je to suprotnost tržišnoj privredi, jer oni cenom i kvalitetom ne konkuriraju, već oni na drugoj strani sede, uzimaju spisak i dogovaraju cene tih osnovnih proizvoda. Kažu: 'Ispod ovoga neće', i to je jedna vrsta stvaranja monopola, kartela i narušavanja pravila tržišne konkurencije - navodi.

Govoreći o potrebnim zakonodavnim promenama, Rabrenović je istakao da bi se primena postojećeg zakonskog okvira trebala unaprediti:

- Očigledno da je potrebna nova primena postojećeg zakonskog okvira i unošenje novih odredaba u zakon o trgovini. Ima taj zakon, kao i krivični zakon koji govori o zloupotrebi monopolskog položaja, pa da vidimo da li postoji zloupotreba položaja, da li tu ima nelegalnog ograničavanja konkurencije - kaže.

Predlog za veću transparentnost tržišta

Rabrenović je takođe predložio konkretne mere za povećanje transparentnosti na tržištu.

- Voleo bih da postoji jedan portal, web sajt na koji će se staviti spisak tih proizvoda, nabavna cena, marža, maloprodajna cena po objektima četiri lanca. A onda da vidimo po kojoj ceni ti isti lanci u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori, kako to izgleda u Bugarskoj, Rumuniji, svejedno, da napravimo jednu analizu. To bi bila prava transparentnost i siguran način da se prati stanje na tržištu i donesu informisane odluke - rekao je Rabrenović.

On je zaključio da se mora raditi na stvaranju konkurentnijeg tržišta kako bi se smanjile marže i povećala konkurencija:

- Znate kako, mi ovde imamo tri aktera u savremenom društvu – građane, preduzeća i državu. Taj odnos države prema građanima je takav da jednostavno želi da se svedu na meru pohlepni apetiti tog krupnog kapitala. Ali moram da vam kažem, oni postoje svuda, nije to samo kod nas. I u Poljskoj, i u Mađarskoj, i u Rumuniji, Bugarskoj. Imaju problema sa tim i tamo. I sigurno bi bilo korisno da se ovo reši i kod nas - zaključio je.

Rabrenović je istakao važnost da država prepozna problem i da se tržište otvori za nove konkurente kako bi se stvorili bolji uslovi za potrošače. Takođe je apelovao na nadležna tela da nastave s praćenjem tržišta i da javnost bude u potpunosti informisana o promenama cena i marži.

(Telegraf Biznis)