Hrvati zbog ovoga kod kuće kukaju, a u inostranstvu ne, ljudi im poručili: "Brate, nije ti to divlji Balkan"

U mnogim zemljama Zapadne Evrope sasvim je normalno živeti i po nekoliko desetina kilometara od velikog grada i svakodnevno putovati na posao. U Hrvatskoj, međutim, takav način života i dalje izaziva čuđenje i otpor.

Na Redditu se povela rasprava o ovoj temi. Jedan korisnik je pitao:

Teme za vas

– Zašto je Hrvatima normalno u inostranstvu živeti 30–50 km od grada, a u Hrvatskoj nije? Svi koje poznajem vani žive dalje od velikih centara jer je jeftinije. Kod nas ljudi žele stan u centru Zagreba, blizu tramvaja, i to za male pare. Zašto kod nas nije normalizovan život u Koprivnici, Zaboku, Sisku ili selima?

Razlike između sela u Hrvatskoj i Evropi

Korisnici su istakli da se „malo mesto“ u bogatijim državama ne može porediti s onim u Hrvatskoj.

-  U Nemačkoj selo znači zajednica od 12.000 ljudi, što je kod nas veličina gradova poput Trogira. Tamo imaš sve - od prodavnica do sadržaja za decu, a ne samo jednu trgovinu i kafanu – navodi jedan od komentara.

Dodaju da u inostranstvu ni ruralna mesta nisu izolovana – imaju vrtiće, prodavnice, razvijenu infrastrukturu i dobre veze sa većim gradovima. U Hrvatskoj je ponuda ograničena, a često nedostaje i osnovno.

Javni prevoz – ključna razlika

Gotovo svi su istakli isti problem: javni prevoz.

- U inostranstvu imaš voz na svakih 50 minuta i za 40 minuta si u centru grada. Kod nas iz Sesveta putuješ isto toliko – komentarišu korisnici.

- Možda je razlika u tome što vani javni prevoz zaista funkcioniše? Kod nas, ako živiš u selu, imaš tri linije dnevno dok traje škola, vikendom ništa. Bez auta nemaš izbora – dodaju drugi.

To značajno povećava troškove života, ali i iscrpljuje ljude.

- U Hrvatskoj nije sreća živeti 50 km od posla. Putuješ sat i po u jednom pravcu i izgubiš 2–3 sata dnevno. To više nije 8-satno radno vreme nego 12-satno - navodi jedan korisnik.

Jedan Varaždinac izračunao je troškove: samo za gorivo i putarine godišnje bi dao 6.750 evra – više od četiri prosečne plate, a vozom bi izgubio 1.350 sati godišnje, skoro dva meseca života. Kao poređenje, u Francuskoj brzim vozom (TGV) 30 km pređeš za 10 minuta, dok u Splitu iz Kaštela do grada (5 km) treba i do pola sata – „ako imaš sreće“.

Zašto ljudi biraju grad

Mnogi su naveli da im je teško da žive tamo gde za svaku stvar moraju da sednu u auto.

- Do prvog vrtića imam 12 km, do osnovne škole isto. Prvi normalan park je 10 km dalje, kao i veća prodavnica. Sve što hoću da uradim, moram autom - navodi jedan korisnik.

Grad, iako gužvovit i skuplji, pruža veću praktičnost – sve je blizu. U Evropi se decenijama ulaže u decentralizaciju i razvoj manjih sredina, dok se u Hrvatskoj sve svodi na nekoliko većih gradova.

Kritike i suprotna mišljenja

Bilo je i onih koji smatraju da ljudi previše idealizuju inostranstvo. – Jer tamo ne žive na Balkanu, pa je sve uređenije. Čudno da nisi pitao kako to da vani naši ljudi imaju bolje poslove i balans posla i života, a ovde nemaju – napisao je jedan korisnik.

Drugi dodaju da je problem i mentalitet.

- U inostranstvu ljudi prihvate da su „zadnji u selu“, dok se kod nas život van grada doživljava kao zaostalost. A zapravo manja sredina može da pruži zdraviji i mirniji život - piše u jednom komentaru.

Jedan korisnik sve je rezimirao grublje:

- Zato što su ljudi lenji. Najdeblja smo nacija, nikome se ne da raditi.

Hoćeš da ti napravim i kraću verziju za novinarski članak, sa fokusom na glavne razloge – loš javni prevoz, veće troškove i centralizaciju?

(Telegraf Biznis/Dnevno)