11. septembar 2001. iz ekonomskog ugla: 55 milijardi u prahu, 40 milijardi odštete, ove podatke mnogi NE ZNAJU

Na današnji dan pre tačno 24 godine, 11. septembra 2001, pripadnici Al-Kaide izveli su najveći teroristički napad na tlu Sjedinjenih Američkih Država. Četiri oteta aviona udarila su u najvažnije simbole američke moći – Svetski trgovinski centar u Njujorku i Pentagon u Vašingtonu. Poginulo je 2.983 ljudi, a ceo svet bio je šokiran brutalnošću napada.

Ipak, osim ljudske tragedije koja je neizbrisivo obeležila početak XXI veka, udar na Blizance imao je i ogromne ekonomske posledice – kako za Njujork, tako i za globalnu privredu.

Teme za vas

Koliko je koštala izgradnja Blizanaca?

Gradnja Severne kule (North Tower) počela je 1966. godine i završena je 1970, dok je Južna kula (South Tower) dovršena 1973. godine. Troškovi kompletnog Svetskog trgovinskog centra, u koji su osim dve glavne kule ulazile i manje zgrade, iznosili su oko 1,5 milijardi dolara u tadašnjim cenama. Samo Blizanci, visoki po 417 i 415 metara, koštali su oko 900 miliona dolara.

Za tadašnji Njujork to je bio jedan od najskupljih i najambicioznijih građevinskih projekata u istoriji grada.

Foto: Tanjug/AP

Ekonomski značaj WTC-a

Svetski trgovinski centar bio je srce američke i svetske finansijske elite.
U kompleksu je radilo preko 430 kompanija iz 28 zemalja sveta, među kojima su bile banke, brokerske kuće, osiguravajuće firme i multinacionalne korporacije. Procene govore da je samo kroz poslovanje Blizanaca godišnje prolazilo više od 100 milijardi dolara kapitala.

Osim finansija, WTC je bio i turistički magnet – godišnje ga je posećivalo više od 500.000 turista koji su dolazili na panoramski vidikovac na 110. spratu Severne kule.

Direktni ekonomski gubici

Napad 11. septembra prouzrokovao je razaranja nezabeležena u savremenoj istoriji:

Uništeno je 14 miliona kvadratnih metara kancelarijskog prostora u Donjem Menhetnu.

Procene direktne štete na infrastrukturi, zgradama i poslovnoj imovini iznosile su oko 55 milijardi dolara.

Samo osiguravajuće kompanije morale su da isplate više od 40 milijardi dolara odštete, što je bio najveći pojedinačni zahtev u istoriji osiguranja.

Foto: Tanjug/AP

Njujorška berza (NYSE) i Nasdaq ostali su zatvoreni četiri dana – najduže obustave trgovanja od Velike depresije. Kada su ponovo otvoreni, indeksi su pali za više od 14% u samo pet dana.

Širi ekonomski efekti

Globalna ekonomija takođe je osetila posledice. Strah i nesigurnost pogodili su turizam, avio-industriju i finansijsko tržište:

- Američke avio-kompanije izgubile su više od 10 milijardi dolara u narednih godinu dana.

- Turistički sektor SAD beležio je pad poseta od skoro 25% tokom 2002. godine.

- BDP SAD pao je u trećem kvartalu 2001. godine za 1,1%, što je dodatno pogoršalo tada već prisutnu recesiju.

- Globalni gubici procenjuju se na preko 2.000 milijardi dolara u narednim godinama, uključujući i troškove povećane bezbednosti, vojne intervencije i posledice na investicije.

Foto: Tanjug/AP

Dugoročne posledice

Osim rušenja kula, 11. septembar je promenio način na koji funkcioniše globalna ekonomija. Od strožih bezbednosnih procedura na aerodromima, preko novih propisa u osiguravajućem sektoru, do porasta vojnih i bezbednosnih budžeta, posledice tog dana osećaju se i danas.

Izgradnja novog „One World Trade Center“-a, dovršenog 2014. godine, koštala je oko 3,9 milijardi dolara, što ga čini najskupljom zgradom ikada podignutom u SAD.

Foto: Tanjug/AP

Napad 11. septembra 2001. godine bio je pre svega ljudska tragedija, ali i ekonomski šok nezabeleženih razmera. Od uništenja jedne od najvrednijih nekretnina u SAD, preko kolapsa finansijskih tržišta, do dugoročnih posledica po globalnu ekonomiju – 9/11 ostao je simbol dana kada je terorizam udario ne samo na ljude, već i na temelje svetskog finansijskog sistema.

(Telegraf Biznis)