Samo 1,6 odsto ljudi drži skoro polovinu svetskog bogatstva: Svet nikada nije bio bogatiji, niti nejednakiji

U trenutku kada se globalna ekonomija formalno meri bilionima dolara rasta, tehnološkim bumom i rekordnim berzanskim indeksima, jedna brojka možda najbolje pokazuje kako danas izgleda raspodela moći u svetu: svega 60 miliona ljudi poseduje bogatstvo veće od milion dolara. To je samo 1,6 odsto odrasle populacije planete, ali upravo ta mala grupa kontroliše čak 48 odsto ukupnog svetskog bogatstva.

Foto:Shutterstock.com

Teme za vas

Podaci iz UBS izveštaja „Global Wealth Report 2025“ otkrivaju duboku transformaciju globalnog kapitalizma. Svet nikada nije proizvodio više novca, ali taj novac nikada nije bio koncentrisaniji u rukama manjeg broja ljudi.

Sa druge strane piramide nalazi se oko 1,55 milijardi ljudi koji zajedno poseduju svega 0,6 odsto svetskog bogatstva. Ta disproporcija više nije samo socijalno pitanje, već ozbiljan ekonomski fenomen koji menja tržišta rada, potrošnju, investicije i političku stabilnost država.

Ekonomisti upozoravaju da se svet polako deli na dve paralelne ekonomije. Prvu čine vlasnici kapitala - ljudi koji poseduju akcije, nekretnine, tehnološke kompanije, investicione fondove i digitalnu infrastrukturu. Drugu čine oni koji uglavnom zavise od plata, kredita i rastućih troškova života. Razlika između te dve grupe iz godine u godinu postaje sve veća.

Posebno je zanimljivo što se ogromno bogatstvo danas ne stvara prvenstveno kroz proizvodnju, već kroz vlasništvo nad kapitalom i tehnologijom. Rast vrednosti akcija velikih tehnoloških kompanija, eksplozija tržišta veštačke inteligencije i rast cena nekretnina omogućili su najbogatijima da dodatno uvećaju svoju imovinu, dok srednja klasa u mnogim državama stagnira ili slabi.

Takav trend menja i ponašanje država. Sve više vlada pokušava da pronađe balans između privlačenja kapitala i sprečavanja socijalnog nezadovoljstva. Međutim, u praksi se pokazuje da je kapital mobilniji nego ikada. Najbogatiji danas lako sele novac, kompanije i poreske rezidencije, dok obični građani ostaju vezani za lokalne ekonomije i njihove krize.

Foto: Shutterstock/CandyRetriever

Posledice su već vidljive širom sveta. Cene nekretnina u velikim gradovima rastu mnogo brže od plata, mladi sve teže dolaze do stanova, a razlika između luksuznih zona i ostatka urbanih sredina postaje dramatična. Istovremeno, rast bogatstva najimućnijih često podiže vrednost finansijskih tržišta, pa ekonomije na papiru izgledaju snažno čak i kada veliki deo stanovništva oseća pad životnog standarda.

Analitičari upozoravaju da ovakva koncentracija bogatstva dugoročno može promeniti samu strukturu kapitalizma. Kada mali broj ljudi kontroliše gotovo polovinu svetskog kapitala, oni praktično utiču ne samo na tržišta, već i na tehnološki razvoj, medije, politiku i prioritete država.

Foto:Shutterstock

Zato pitanje nejednakosti više nije samo moralna ili politička tema. Ono postaje centralno ekonomsko pitanje narednih decenija. Jer svet u kojem 1,6 odsto ljudi drži skoro polovinu bogatstva istovremeno je svet ogromnog prosperiteta, ali i ogromne nestabilnosti.

(Telegraf Biznis)