Tramp žestoko udario na tehnološke bogataše koji nisu Amerikanci: Ovu vizu je koristio i Ilon Mask!

Satja Nadela iz Majkrosofta, Sundar Pišaj iz Alfabet-a i Ilon Mask iz Tesle koristili su vizu „specijalizovanog znanja“ kako bi ušli ili ostali u SAD-u. Zato je neočekivana odluka Trampove administracije da uvede naknadu od 100.000 dolara za svaki novi zahtev izazvala šok među tehnološkim gigantima. Velike tehnološke kompanije među najvećim su korisnicima programa, sa desetinama hiljada zaposlenih i njihovih porodica koji zavise od njih za pravni status.

To je delom povezano s oslanjanjem tehnološke industrije na kompjuterske programere rođene u Aziji: Indija čini oko 70 odsto svih H-1B viza, a Kina je druga s 12 odsto.

Teme za vas

Tokom vikenda vlada je pokušala da smiri paniku pojašnjavajući da se naknada primenjuje samo na nove podnosioce zahteva. Većina igra na sigurno – osoblje je upozoreno da ne napušta zemlju; oni koji su bili u inostranstvu požurili su da se vrate tokom vikenda.

Kao ilustracija panike, let „Emirejtsa“ iz San Franciska za Dubai odložio je poletanje kako bi se zabrinutim putnicima omogućilo iskrcavanje, prema videozapisima na društvenim mrežama.

Ilon Mask, čovek koji stoji iza SpejsIksa, glasni je zagovornik ove vize. Mask, preduzetnik rođen u Južnoj Africi čiji su ga udeli u Tesli i SpejsIksu učinili najbogatijim čovekom na svetu, najistaknutiji je korisnik ove vize.

Foto: Tanjug/AP

Mask je na mreži Iks objavio da je u zemlju ušao sa studentskom vizom J-1 kako bi pohađao Univerzitet Pensilvanija 1992. godine. Zatim je upisao postdiplomske studije na Stenfordu, ali je odustao i na kraju prešao na H-1B.

Glasno je branio program H-1B kada je u decembru izbila rasprava nakon što je istaknuta aktivistkinja Maga Lora Lumer napala Srirama Krišnana, američkog državljanina rođenog u Indiji, koji je imenovan Trampovim višim savetnikom za veštačku inteligenciju. Lumerova se kasnije izvinila nakon što je pogrešno tvrdila da je Krišnan želeo da se ograničenje na H-1B vize potpuno ukine.

„Razlog zašto sam u Americi zajedno s toliko ljudi koji su izgradili SpejsIks, Teslu i stotine drugih kompanija koje su učinile Ameriku snažnom jeste zbog H-1B vize“, rekao je Mask u decembru, braneći Krišnana.

Satja Nadela, rođen u Hajderabadu u Indiji, preselio se u SAD 1988. sa studentskom vizom, prvo kako bi pohađao Univerzitet Viskonsin-Milvoki, a zatim MBA na Univerzitetu Čikago.

Kada se oženio 1992, njegova supruga je podnela zahtev za američku vizu kako bi mu se pridružila, ali je odbijena. Dve godine kasnije, Nadela se odrekao zelene karte kako bi prešao na H-1B vizu da bi omogućio supruzi da mu se pridruži.

Foto: BERND VON JUTRCZENKA / AFP / Profimedia

„Čudesno, sve se uspelo“, napisao je u memoarima o svom vremenu u Majkrosoftu.

Majkrosoft ima treći najveći broj H-1B viza, nakon Amazona i Tejta. Nakon njih slede Meta, Epl i Gugl, prenosi Klix.ba.

Sundar Pišaj iz Alfabet-a prošao je sličan put kao i Nadela – preselio se iz Indije u SAD radi magistarskih i MBA studija, a zatim prešao na H-1B vizu za svoju karijeru u Mekinzi i Guglu, kome se pridružio 2004. godine.

„Razlog zašto smo mi i druge kompanije toliko koristili H-1B vizu je zaostatak u obradi zelenih karata, čekanje od više od tri godine za dobijanje stalnog statusa u SAD-u“, rekla je jedna osoba upoznata s internom raspravom.

Epl je odbio da komentariše promenu pravila. Još 2018, tokom prve Trampove administracije, direktor Epla Tim Kuk rekao je da kompanija ima „nekoliko hiljada“ zaposlenih sa H-1B vizama.

Direktori rođeni u inostranstvu vode i Nvidiju, Brodkam, Kualkom, Intel, IBM, AMD, Uber, DurDeš, Adobe, Robinhud, HP, HPE, Majkron, Palo Alto Netvorks i Arista Netvorks.

(Telegraf Biznis)