Retki primećuju ovaj plod, ali neki na njemu ZARAĐUJU MILIONE: "Pravo zlato"

Hrvatski mediji su pisali o firmi Euro Žir Dani iz Rajeva Sela, koja je u tri nedelje ostvarila prihod od 2,6 miliona evra zahvaljujući unosnom ugovoru sa Hrvatskim šumama za sakupljanje i otkup žira.

Direktor firme, Zijad Pezerović, isporučio je 874 tone žira namenjenog uzgoju novih sadnica. Za ovu aktivnost angažovano je oko 1000 sezonskih berača, a Pezerović je suočen i sa optužbama za izbegavanje poreza, što je kasnije demantovao, navodeći da protiv njega ne postoji krivični postupak.

Teme za vas

Pezerović je trenutno jedini u Hrvatskoj sa dozvolom za sakupljanje žira, a njegov ugovor sa Hrvatskim šumama vredi 7,7 miliona evra sa PDV-om. Cena po kilogramu žira iznosi 3 evra bruto za hrast lužnjak i 3,30 evra za hrast kitnjak.

Zašto je žir važan

Stručnjaci ističu da je žir ključan za očuvanje hrastovih šuma. Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo JP “Vojvodina šume”, objašnjava da se žir koristi za prirodnu obnovu šuma, ali da zbog klimatskih promena i osetljivosti hrasta na pepelnicu, prirodno klijanje postaje sve teže.

Zbog toga se pribegava umetnoj sjetvi – žir se sakuplja, termički i hemijski obrađuje, a zatim čuva u hladnjačama za buduće sezone.

- Hrast se teže prirodnim putem obnavlja, jer mora imati dovoljno svetla u ranoj fazi rasta, a žir pada samo u blizini stabla, za razliku od sjemenki koje raznose vetar ili ptice. Osim toga, žir je osetljiv na pepelnicu, a klimatski poremećaji ubrzavaju gubitak klijavosti. Posledica je da manje vredne vrste sa svetlim sjemenom, poput običnog graba, nadmašuju hrast - objašnjava Marinković.

Periodičnost žira i vrednost

Hrast ne rađa svake godine, a kada rodi, često je to nepravilno – može da rodi dve-tri godine zaredom, a potom ga nema i do pet godina.

- Zbog te periodičnosti, žir je prava vrednost kada ga ima. Mi kao firma ne smemo to da propustimo - kaže Marinković.

Promene u prikupljanju

Ranije se prikupljanje žira u Vojvodini oslanjalo na otkup od lokalnog stanovništva. Nakon izmena zakona, angažuju se firme putem javnih natječaja, što je složen i finansijski osetljiv proces.

Zbog klimatskih promena, severnije regije sve češće traže sjemenski materijal iz ovog područja, ali većina prikupljenog žira ostaje za domaće potrebe. Hrast lužnjak i kitnjak, koji dominiraju ovim prostorima, igraju ključnu ulogu u očuvanju šumskih ekosistema.

(Telegraf Biznis/Dnevno)