Svedoci smo zapanjujuće pojave: Sedam kompanija vredi više od BDP-a cele Evrope - šta kaže istorija?

Danas, 15. oktobra 2025. godine, svedočimo retkoj i zapanjujućoj pojavi: barem 15 različitih klasa imovine (od plemenitih metala, preko energetike i roba, do deonica i kriptovaluta) ima rekordno visoke cene ili se vrte oko najviše zabeležene. Govorimo o alarmantnim nivoima cena koje još nisu viđene.

Sedam giganata vrednijih od čitave Evrope

Na primer, zbir današnjih tržišnih kapitalizacija Nvidije, Mikrosofta, Epla, Alfabeta (Google), Amazona, Mete i Tesle iznosi oko 20,37 triliona dolara, a MMF procenjuje BDP Evropske unije u 2025. na približno 19,99 triliona. Ovo je u najmanju ruku šokantno: samo "sedmorka" vredi 101,9 odsto zajedničkog evropskog BDP-a. U Evropi se 450 miliona ljudi poprilično naradi da u godinu dana da stvore novu vrednost koju američki high tech u kapitalizaciji realizira pompeznim najavama odnosno obećanjima.

Teme za vas

Zašto su istovremeno na rekordnim nivoima, ili blizu njih, zlato, srebro, platina, paladijum, bakar, uranijum, S&P 500, Nasdaq, bitcoin, ethereum, kakao, kafa, šećer, pšenica i kukuruz? Da li je moguće da "rast vrednosti" potpuno različitih oblika imovine ima zajednički pokretač - osećaj nesigurnosti i neizvesnosti kombinovan s nerealnim očekivanjima?

Misterija "sedam veličanstvenih"

Posebna je misterija, te stoga i izvor zabrinutosti,  pitanje šta zapravo znače ekstremno visoke valuacije američkih "sedam veličanstvenih" tehnoloških giganata, koje odražavaju očekivanja gotovo čudesnog blagostanja. Da li fascinantne tržišne vrednosti ovih kompanija pokazuju da je liberalni Zapad postao talac njihove moći i lobističkog uticaja?

Brojke koje šokiraju

Tržišna vrednost zlata, na primer, upravo premašuje BDP svih zemalja osim Sjedinjenih Američkih Država, dok jedan jedini proizvođač čipova — Nvidia — vredi više od većine moćnih ekonomija. Ukupna vrednost akcija Nvidije danas se gotovo izjednačava s nemačkim BDP-om (4,58 prema 4,74 biliona dolara) što je apsolutno šokantno.

Koncentracija moći bez presedana

Mikrosoftova kapitalizacija trenutno je na oko 3,82 triliona, Epl se drži oko 3,68 triliona, Alfabet je na 2,97 triliona , Amazon lebdi između 2,31–2,35 bilijuna, Meta ‘gubi korak‘ s 1,78 bilijuna, a Tesla – kompanija suočena sa dubokim poslovnim i političkim rizicima – uživa i dalje na bizarno visokoj valuaciji od 1,45 triliona. S druge strane, prema najnovijoj IMF-ovoj bazi podataka, Nemačka u 2025. ima 4,74 triliona USD nominalnog BDP-a, Francuska oko 3,21 triliona, a Italija oko 2,42 triliona. Iako se ne možemo pohvaliti da upoređujemo jabuke s jabukama, ipak uznemiruje da je Nvidia već praktičkno "nivi Nemačke", Mikrosoft iznad Francuske, Epl tik uz nju, Alfabet na korak do Italije, a Amazon već iznad Italije. Meta i Tesla su ispod Italije – ali ne dramatično.

Drugim rečima, koncentracija vrednosti unutar šačice američkih high-tech deonica je bez presedana. A svi skupa ne znamo kako će to završiti!

Jedna kompanija vrednija od cele države

Uporedimo li Nvidiju (4,585 triliona dolara) i hrvatski nominalni BDP za 2025. iz IMF-ove baze (104 milijardi dolara), dobijamo odnos od oko 44: 1; dakle, jedna kompanija vredi oko četrdeset i četiri puta više od čitave hrvatske privrede. I to s ekonomijom kojoj u poređenju s ostatkom Evrope u zadnjih osam godina ide jako dobro. Američkim ‘veličanstvenim kompanijama‘ svakako ide puno bolje.

Valuacije različitih vrsta imovine s kojim se suočavaju zapadna društva izlaze iz okvira biznisa; pitanje postaje društveno odnosno političko. Regulatori u SAD-u i EU godinama dopuštali su brutalni rast utiecaja dominantnih tehnoloških kompanija, a taj se uticaj uz trampističku transformaciju Amerike dignuo na novi, još upečatljiviji nivo.

Danas, kombinacijom pristupa kapitalu, mrežnih efekata i rekama keša koje stižu u njihove blagajne, te kompanije dobijaju kapacitete suverenog oblikovanja javnog prostora - od zapošljavanja i plata u stotinama hiljada porodica, do infrastrukture znanja i komunikacije - koji neretko mogu ići mimo, malo pored ili u suprotnom smeru od društvenih interesa; političkih i ekonomskih preferencija građana. Priča u kojoj kompanije igraju ‘Ligu šampiona‘ ravnopravno protiv država više nije anegdotalna igra brojeva. Brojevi koji se odnose na preduzeća najednom su toliko golemi da stara pretpostavka kako je "tržište uvek manje od države" više ne vredi.

Sistem rizika i iluzija blagostanja

Pored toga, rizik „sedmorice veličanstvenih“ predstavlja ekstremni sistemski rizik ne samo zbog potencijalno žestokih finansijskih posledica korekcije, nego i zbog koncentracije moći koja se preliva u politiku, tržište rada i inovacione tokove.

Da li učimo iz istorije?

U ljudskoj istoriji tržišni rekordi često su bili mač sa dve oštrice, ali kao da ništa u zadnjih 300 godina nismo naučili o imovinskim balonima; njihovom naduvavanju i izduvavanju.

Danas monetarna i geopolitička dinamika koja gura zlato, srebro, nekretnine… prema gore, pumpa i valuacije deonica. IMF već sada upozorava na povišenu verovatnoću "neuredne" korekcije, a posebno na kanale preko kojih se rizik iz "shadow" segmenata (hedge fondovi, private credit, PE) vraća u banke. Ako se ovaj ciklus slomi, pukotine više neće ostati u tablicama ekonomskih analiza nego će se preliti u zapošljavanje, plate, proračune, političke transformacije… te postati standardni dto budućih udžbenika istorije o najvećem Crnom labudu, koji se za razliku od onog iz istoimene knjige Nasima Taleba (koja opisuje nepredvidljive prelomne trenutke istorije), sasvim jasno video - žitarice i deonice imaju sasvim jasno istaknute cene. Svi smo ih videli.

Pitanje za kraj; Da li je moguće da vrlo visoke zarade na uloženo očekuju vlasnici bitcoina, high tech deonica i zlata, i da će se svi ekstremno obogatiti jer su se u osnovi kladili na kolaps ekonomskog sistema zapadnih liberalnih demokratija, a zapravo ne na zlato, bitcoin ili Alfabet?

(Telegraf Biznis/Jutarnji)