Šta je REPowerEU? Evo kako Evropska Unija koristi ovaj plan da "ugasi" ruski gas

Evropska unija je, u odgovoru na krizu izazvanu ruskom invazijom na Ukrajinu, pokrenula REPowerEU plan koji ima cilj da postepeno ukine uvoz ruskih fosilnih goriva i ubrza prelazak na čistu energiju. Plan, predstavljen još 2022. godine, fokusiran je na štednju energije, diverzifikaciju snabdevanja i proizvodnju obnovljive energije

- Zahvaljujući REPowerEU, zaštitili smo građane i privredu EU od nestašica energije, podržali Ukrajinu oslabljujući rusku ratnu riznicu, ubrzali prelazak na čistu energiju i stabilizovali cene - navela je Evropska komisija.

Teme za vas

Kako si istakli iz EK, pokušaj Putina da podeli Evropu koristeći energiju kao oružje nije uspeo.

- Naši zajednički napori se nastavljaju i Evropa je sada bolje pripremljena i ujedinjenija nego ikada - navode iz EK.

Evropska komisija Brisel / Foto: Shutterstock

EU je zabranila sve uvoze ruskog uglja i napredovala u zameni nuklearnog goriva iz Rusije kod zemalja koje koriste ruske reaktore. Novi planovi predstavljeni u maju i junu 2025. godine predviđaju postepeno uklanjanje ruskih naftnih, gasnih i nuklearnih energenata do kraja 2027. godine.

Prema planu REPowerEU, zemlje članice su dužne da Komisiji do 1. marta 2026. godine predstave nacionalne planove diverzifikacije sa detaljnim merama za eliminaciju direktnog i indirektnog uvoza ruskog gasa i nafte. Istovremeno, nastavlja se ubrzanje energetske tranzicije i diverzifikacije snabdevanja kako bi se eliminisali rizici po sigurnost snabdevanja i stabilnost tržišta.

Evropska unija je 2022. godine iz Rusije uvozila 27 odsto nafte dok je putem primene ovog plana u 2025. godini uvoz pao na svega 3 odsto. Uvoz gasa je pao sa 45 odsto na 19 odsto dok je uvoz uglja koji je 2022. bio 50 odsto potpuno prekinut.

Pristupačna energija

Prema navodika EK, koordinisanim evropskim odgovorom i REPowerEU planom, cene energije u Evropi su značajno pale u poređenju sa rekordnim nivoima 2022. godine.

EU je uvela zajedničku nabavku gasa kako bi građani imali pristup pristupačnoj energiji i sprečili prekide u snabdevanju. EU Energetska platforma, u funkciji od aprila 2022., i kako se navodi, pomaže koordinaciju infrastrukturnih ulaganja i pregovora sa spoljnim dobavljačima gasa, sprečavajući da se zemlje nadmeću međusobno.

Foto: PopTika/Shutterstock

U aprilu 2023. godine pokrenut je mehanizam "AggregateEU" za objedinjavanje potražnje i zajedničku kupovinu gasa. Tokom sedam krugova, agregirano je više od 119 milijardi kubnih metara gasa iz EU kompanija, a međunarodni dobavljači ponudili su 191 milijardu kubnih metara.

Planira se i trajni dobrovoljni instrument za objedinjavanje potražnje gasa, kao i mehanizmi za druge sirovine poput vodonika i strateških materijala.

Proizvodnja čiste energije i zelena tranzicija

Kako navodi EK, REPowerEU je ubrzao prelazak na obnovljive izvore energije, koji doprinose klimatskoj zaštiti, energetskoj nezavisnosti i sigurnosti snabdevanja, ali i otvaranju zelenih radnih mesta. Ističe se da se od 2019. proizvodnja solarne energije se više nego udvostručila, a od 2022. godine proizvodnja električne energije iz vetra i sunca premašila je proizvodnju iz gasa. U 2023. godini vetar je sam proizveo više struje nego gas.

Takođe, navodi se da je Evropa dosegla rekordnu instalirani kapacitet solarne energije od gotovo 338 GW i povećala vetroelektrane za 234 GW, dok sada više od 47 odsto električne energije dolazi iz obnovljivih izvora. Revidirana Direktiva o obnovljivoj energiji (novembar 2023) podiže obavezujući cilj za 2030. godinu na 42,5 odsto, sa ambicijom od 45 odsto.

Industrijska podrška i energetska efikasnost

Kako bi podržala čistu tranziciju, EU je predstavila Zeleni industrijski plan, uključujući Zakon o kritičnim sirovinama i Zakon o industriji sa neto-nultom emisijom, koji pojednostavljuju regulatorni okvir i podstiču ulaganja u ključne projekte.

Foto: INSAGO/Shutterstock

Akcioni plan za modernizaciju elektroenergetskih mreža omogućava jeftiniju i čistiju energiju građanima i kompanijama. Revidirana Direktiva o energetskoj efikasnosti uvodi princip "energetska efikasnost na prvom mestu", što doprinosi smanjenju emisija stakleničkih gasova za najmanje 55 odsto do 2030. u odnosu na 1990. godinu.

Finansiranje REPowerEU

Do sada je mobilisano oko 300 milijardi evra za REPowerEU, uglavnom kroz Mehanizam za oporavak i otpornost (RRF). Dodatnih 20 milijardi evra dodeljeno je članicama putem Inovacionog fonda i prodaje ETS dozvola. Takođe, zemlje mogu koristiti sredstva iz Brexit Adjustment Reserve od ukupno 5,4 milijarde evra.

Tri godine nakon lansiranja, EK navodi da je EU je ispunila većinu ciljeva REPowerEU i na dobrom je putu da potpuno eliminiše ruska fosilna goriva, dok nastavlja zelenu tranziciju i podržava Ukrajinu.

Fokus ostaje na:

• daljem smanjenju uvoza ruskog gasa
• ubrzanju dekarbonizacije industrije
• bržoj primeni obnovljivih izvora
• ulaganju u energetsku infrastrukturu i međuveze
• poboljšanju energetske efikasnosti

Dugoročno Evropska unija planira da prekine sve uvoze ruskog prirodnog gasa putem gasovoda i u tečnom obliku do kraja 2027. godine. U fokusu je i plan da se preduzmu mere protiv ruske "sive flote" (brodova koje Rusija koristi da zaobiđe sankcije) koja transportuje naftu i potpuno obustavi uvoz ruske nafte do kraja 2027. godine.

Takođe, u fokusu je i nuklearni sektor da planom da se ograniči uvoz uranijuma, obogaćenog uranijuma i drugih nuklearnih materijala koji potiču iz Rusije.

Zemlje članice EU moraju do 1. marta 2026. godine da dostave Evropskoj komisiji nacionalne planove diverzifikacije sa detaljnim merama i fazama za postepeno ukidanje direktnog i indirektnog uvoza ruskog gasa i nafte. Istovremeno, EU će nastaviti da ubrzava energetsku tranziciju i raznovrsnost izvora energije, kako bi se uklonili rizici po bezbednost snabdevanja i stabilnost tržišta.

(Telegraf Biznis)