Od 1. januara brojni Hrvati biće u velikom problemu: "Ovo je veoma važno"

Početkom 2026. godine građani Hrvatske će moći računati na manje povoljne uslove za stambene kredite, jer će s prosečnom platom moći da dobiju i do 20.000 evra manji kredit nego ranije. Razlog je promena referentne plate, koja se svake godine ažurira i predstavlja iznos koji se ne može naplatiti putem izvršenja, a većina banaka koristi ga kao osnovu pri izračunu kreditne sposobnosti.

Od 1. jula, Hrvatska narodna banka propisala je da maksimalni odnos duga i prihoda (DSTI) za stambene kredite iznosi 45%, ali to neće značajno uticati na građane sa prosečnom platom. Kreditna sposobnost se i dalje računa tako što se od neto plate oduzme osnovica za život i postojeće kreditne obaveze, kao što su leasing, gotovinski krediti ili sudužništvo.

Teme za vas

Manja kreditna sposobnost

U 2025. godini osnovica za život iznosila je 868 evra, jer je prosečna plata u periodu od januara do avgusta 2024. bila 1.302 evra, a dve trećine tog iznosa čini osnovicu. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, prosečna mesečna neto plata od januara do avgusta 2025. iznosila je 1.434 evra, pa će nova osnovica od januara 2026. iznositi 956 evra. To znači da će građani moći da podignu kredit sa skoro 100 evra manjom mesečnom otplatom.

Na primer, s prosečnom platom od 1.446 evra u avgustu 2025. mogli su da dobiju stambeni kredit s maksimalnom mesečnom ratom od 578 evra, odnosno oko 133.800 evra na 30 godina uz efektivnu kamatnu stopu od 3,24%. Od 1. januara 2026, uz istu platu, maksimalna rata biće 490 evra, što znači da bi maksimalni kredit iznosio 113.500 evra – razlika od oko 20.000 evra.

Ovo je posebno važno za one koji planiraju kupovinu nekretnine i nalaze se na granici kreditne sposobnosti, jer bi možda trebalo da požure sa realizacijom kredita pre nego što nove referentne vrednosti stupe na snagu.

Uticaj na tržište nekretnina

Promena kreditnih uslova izazvala je raspravu na Redditu. Jedan korisnik je istakao da ljudi koji žive od svoje plate svake godine postaju siromašniji ako nemaju dodatna ulaganja, dok je autor objave objasnio da je u pitanju razlika između rasta plata i ažuriranja kreditnih parametara – plate rastu tokom godine, a osnovica se usklađuje jednom godišnje.

Smanjenje kreditne sposobnosti moglo bi dovesti do pada potražnje za kreditima, što može uticati na pad cena nekretnina ili na niže kamatne stope, ali banke verovatno neće dozvoliti značajan pad cena. U Hrvatskoj je oko 30% stambenih nekretnina kupljeno putem kredita, a taj udeo varira po regijama – priobalje ima oko 12%, dok je u Zagrebu i okolini preko 38%.

Autor objave napominje da će pad broja transakcija verovatno potrajati i naredne godine zbog strožih kreditnih uslova i slabije ekonomije, pa će udeo kupovine gotovinom rasti. Kupci koji raspolažu gotovinom imaju veću pregovaračku moć, ali retko odustaju od planiranih ulaganja. Takođe, lančane kupovine (prodaja starog stana i kupovina novog uz kredit) zavise od dostupnosti kredita, što dodatno komplikuje procenu uticaja.

Zaključak je da, iako će broj kupaca na kredit privremeno pasti, rast plata i udela kupaca gotovinom verovatno neće dovesti do značajnog pada cena nekretnina, ali tržište se ipak hladi.

(Telegraf Biznis/Dnevno)