Važno obaveštenje za Srbe u Nemačkoj! Novi zakon menja ugovore o radu - da li to znači više plate?

Samo polovina radnika u Nemačkojradi u preduzećima koja su obuhvaćena kolektivnim ugovorom. Kolektivni ugovori prave razliku, ne samo u platama, već i u danima godišnjeg odmora, kao i u drugim radničkim pravima, poput prava na isplatu bonusa i božićnica. Kada je plata u pitanju, radnici koji rade bez kolektivnog ugovora zarađuju u proseku čak 700 evra manje.

Na plenarnoj sednici nemačkog Bundestaga održano je prvo čitanje Zakona o kolektivnim ugovorima. Šta bi taj zakon mogao da donese, u svom govoru objasnila je nemačka ministarka rada i socijalnih pitanja Berbel Bas.

Teme za vas

Ministarka je istakla da je nemačka vlada uložila 500 milijardi evra u napredak zemlje – u vrtiće, škole, bolnice i zaštitu klime. Modernizuju se saobraćajne rute – putevi, železnice i mostovi. Jača se kritična infrastruktura, čak i u vreme novih pretnji, a podstiču se istraživanje i razvoj kroz digitalizaciju.

- Ova modernizacija naše zemlje obuhvatiće mnoge javne nabavke. To će obezbediti postojeća radna mesta i, pre svega, stvoriti nova. Kao ministarka rada, želim da naglasim: sigurnost radnog mesta mi je apsolutni prioritet - navodi.

Javni tenderi i zakon o kolektivnom ugovoru

Država je vezana strogim pravilima kada su u pitanju javni tenderi – i to s pravom, naglašava Bas. Radi se o transparentnim, pravno sigurnim, ali pre svega poštenim postupcima. Poštena konkurencija znači i da se ne sme koristiti novac poreskih obveznika za obaranje plata i nelojalnu konkurenciju.

Zbog toga je savezna vlada uvela Zakon o kolektivnim ugovorima. „Podržavamo one koji pristojno plaćaju svoje zaposlene i dobro se prema njima odnose. Oni koji plaćaju prema kolektivnim ugovorima ne bi smeli da budu zapostavljeni kada je u pitanju javna nabavka“, rekla je ministarka.

Konkretno, to znači da svako ko želi da sprovodi ugovore iznad određenog praga mora da obezbedi uslove rada u skladu sa kolektivnim ugovorima. To se ne odnosi samo na platu, već i na naknade, kao i – u zavisnosti od trajanja ugovora – na minimalni godišnji odmor, dodatni odmor i božićne bonuse.

- Zakon ćemo sprovoditi što je moguće jednostavnije i sa što manje birokratije. Često je dovoljno dostaviti platni spisak da bi se dokazalo da su obaveze ispunjene. Preduzeća takođe mogu od samog početka da dobiju potvrdu i da kasnije ne moraju dostavljati dodatne dokaze. S druge strane, oni koji se ne pridržavaju pravila mogu brzo izgubiti ugovor. Ne želimo bezubog tigra, već zakon koji funkcioniše - naglasila je ministarka.

 Kolektivni ugovori donose sigurnost i veću produktivnost

Samo polovina radnika u Nemačkoj radi u preduzećima obuhvaćenim kolektivnim ugovorom. Oni koji rade puno radno vreme u takvim preduzećima zarađuju u proseku oko 4.900 evra bruto mesečno, dok oni bez kolektivnog ugovora primaju oko 700 evra manje – što je smanjenje od oko 14 procenata.

Kolektivni ugovor donosi i druge beneficije – više dana godišnjeg odmora i dodatne pogodnosti. Prošle godine, gotovo 90 odsto radnika obuhvaćenih kolektivnim ugovorom dobilo je božićnicu. Kolektivni ugovori, dakle, deluju kao **amortizer između zaposlenih i poslodavaca** – bez njih, socijalno tržišno gospodarstvo postaje nejednako.

- U poslovnom svetu se takođe zna da su preduzeća obuhvaćena kolektivnim ugovorima u proseku produktivnija. Ona nude veću sigurnost planiranja, imaju zadovoljnije radnike i privlačnija su kvalifikovanim kadrovima. Zato nam je potrebna veća pokrivenost kolektivnim pregovaranjem u ovoj zemlji - istakla je Bas.

Vlada je, prema njenim rečima, već najavila da će proširenje pokrivenosti kolektivnim ugovorima biti prioritet ovog zakonodavnog perioda.

- Predstavićemo i Nacionalni akcioni plan za unapređenje kolektivnog pregovaranja. To je važno, jer je kolektivni ugovor uvek bolji nego nikakav kolektivni ugovor - zaključila je ministarka Bas.

(Telegraf Biznis/Fenix)