Gugl i Amazon imaju tajni dogovor s Izraelom: Vredan 1.2 milijarde dolara - evo o čemu je REČ

Tehnološki giganti Gugl i Amazon pristali su na nesvakidašnje uslove kako bi obezbedili unosan ugovor sa izraelskom vladom vredan 1,2 milijarde dolara, uključujući korišćenje tajnog koda poznatog kao “mehanizam namigivanja”. Ovaj mehanizam osmišljen je kako bi kompanije mogle zaobići pravne naloge i tajno obavestiti Izrael kada su prisiljene da predaju njegove podatke stranim vlastima.

Zahtеv je proizašao iz izraelske zabrinutosti da bi podaci prebačeni na globalne klaud (cloud) platforme mogli završiti u rukama stranih pravosudnih tela, a sve je otkriveno u procurelom izveštaju do kojeg je došla zajednička istraga lista The Guardian, izraelsko-palestinske publikacije +972 Magazine i hebrejskog medija Local Call.

Teme za vas

Kao i druge velike tehnološke kompanije, Google i Amazon redovno sarađuju sa policijom i bezbednosnim službama i predaju korisničke podatke u sklopu istraga, često uz sudske naloge o tajnosti koji im zabranjuju da o tome obaveste korisnika. Upravo je taj gubitak kontrole nad podacima bio ključna briga Izraela, zbog čega su u ugovor iz 2021. godine, poznat kao projekat Nimbus, ugradili tajni sistem uzbunjivanja.

Prema tom sistemu, kompanije moraju slati skrivene signale kroz uplate izraelskoj vladi, obaveštavajući je o predaji podataka. I Google i Amazon negirali su da izbegavaju bilo kakve pravne obaveze.

Ugovor sadrži i druge stroge kontrole koje američkim kompanijama zabranjuju da ograniče korišćenje svojih usluga brojnim izraelskim državnim agencijama, bezbednosnim službama i vojnim jedinicama. Prema uslovima, kompanije ne mogu uskratiti Izraelu pristup tehnologiji, čak i ako se utvrdi da krši njihove uslove pružanja usluga.

Foto: Tanjug/AP

Izraelski zvaničnici su se na taj način želeli zaštititi od mogućeg pritiska zaposlenih ili akcionara na kompanije da prekinu saradnju s Izraelom zbog kršenja ljudskih prava na okupiranim palestinskim teritorijama.

Kako funkcioniše tajni kod

Nimbus, nazvan po visokim oblacima, vodeća je inicijativa izraelske vlade za skladištenje informacija iz javnog sektora i vojske u komercijalnim podatkovnim centrima smeštenim u Izraelu. Uprkos tome, izraelski zvaničnici su strahovali da bi američki i evropski zakoni mogli omogućiti stranim vlastima direktan pristup podacima.

Zbog toga je osmišljen „mehanizam namigivanja“.
Procureli dokumenti izraelskog Ministarstva finansija otkrivaju da bi tajni kod bio u obliku uplate nazvane „posebna naknada“, koju kompanije uplaćuju izraelskoj vladi u roku od 24 sata od prenosa informacija.

Iznos uplate odgovara pozivnom broju zemlje koja je zatražila podatke.
Na primer, ako Google ili Amazon predaju podatke vlastima u Sjedinjenim Američkim Državama (pozivni broj +1) i ne smeju o tome da govore, moraju Izraelu uplatiti 1.000 šekela.

Ako zahtev stigne iz Italije (pozivni broj +39), uplata iznosi 3.900 šekela.
U slučaju da im je nalozima o tajnosti zabranjeno da otkriju čak i zemlju, postoji rezervna opcija: kompanije moraju platiti 100.000 šekela (oko 26.400 evra).

Pravni stručnjaci, uključujući bivše američke tužioce, ocenili su ovaj aranžman kao veoma neobičan i rizičan, jer bi slanje kodiranih poruka moglo predstavljati kršenje zakonskih obaveza u SAD-u.

„Nekako je briljantno, ali i rizično“, rekao je bivši visoki američki bezbednosni zvaničnik.
Izgleda da su i izraelski dužnosnici bili svesni rizika, navodeći u dokumentima da bi se njihovi zahtevi „mogli sukobiti“ sa američkim zakonom, stavljajući kompanije pred izbor između „kršenja ugovora ili kršenja zakonskih obaveza“.

Upitani o mehanizmu, i Amazon i Google su negirali zaobilaženje pravno obavezujućih naloga.
„Ideja da bismo izbegavali naše pravne obaveze prema američkoj vladi kao američka kompanija, ili u bilo kojoj drugoj zemlji, kategorički je pogrešna“, rekao je portparol Google-a.

Portparol izraelskog Ministarstva finansija dodao je:
„Insinuacija da Izrael primorava kompanije da krše zakon je neutemeljena.“

Uprkos tome, u internom dopisu izraelske vlade nakon potpisivanja ugovora stoji:
„[Kompanije] razumeju osetljivost izraelske vlade i spremne su da prihvate naše zahteve.“

„Bez ograničenja“

Pored pitanja curenja podataka, izraelski zvaničnici su se bojali scenarija u kojem bi im pristup klaud tehnologiji mogao biti blokiran zbog pritiska aktivista i grupa za ljudska prava.

Da bi to sprečili, u ugovor su ugrađene odredbe koje Google-u i Amazon-u zabranjuju da opozovu ili ograniče pristup njihovim platformama, bilo zbog promena u politici kompanije, bilo zato što smatraju da Izrael krši njihove uslove korišćenja.

Dokle god Izrael ne krši autorska prava, „vladi je dopušteno da koristi bilo koju uslugu koja je dozvoljena izraelskim zakonom“, stoji u analizi Ministarstva finansija.

To je u suprotnosti sa potezom Majkrosofta (Microsoft), koji se takođe takmičio za ugovor Nimbus, ali ga je izgubio. Majkrosoft je prošlog meseca izraelskoj vojsci onemogućio pristup tehnologiji za neselektivni nadzor palestinskih telefonskih poziva, navodeći da takvo korišćenje krši njegove uslove pružanja usluga jer „nisu u poslu olakšavanja masovnog nadzora civila“.

Prema uslovima ugovora Nimbus, Google i Amazon ne bi smeli da preduzmu takvu akciju, jer bi se to smatralo „diskriminacijom izraelske vlade“, što bi povuklo finansijske kazne i tužbe.

Tokom ofanzive u Gazi, za koju je istražna komisija Ujedinjenih nacija zaključila da je Izrael počinio genocid, izraelska vojska se u velikoj meri oslanjala na pružaoce klaud usluga za skladištenje i analizu ogromnih količina podataka.

Portparol izraelskog Ministarstva finansija izjavio je da su Google i Amazon „vezani strogim ugovornim obavezama koje štite vitalne interese Izraela“, dodajući da su sporazumi poverljivi.

(Telegraf Biznis)