Šta znači nestašica evra u srpskim menjačnicama i da li nam stvarno preti opasnost: Ovako zaista stoje stvari!

Ako je suditi po poslednjim danima, najtraženija roba u Srbiji postao je evro. U pojedinim menjačnicama ga nema dovoljno, a tamo gde ga ima – skuplji je nego inače. I sve to u trenutku kada Narodna banka Srbije drži rekordnih oko 30 milijardi evra deviznih rezervi. Na prvi pogled, situacija izgleda paradoksalno. Ali tržište često reaguje brže i emotivnije nego što mogu da prate zvanične brojke.

Panika, NIS i psihologija tržišta

Najveći deo potražnje izazvan je panikom koja se pojavila posle informacija o sankcijama i mogućim pritiscima na NIS. Kada se pojavi strah od nestabilnosti, građani i firme instinktivno žele da „sačuvaju vrednost“ - najčešće tako što kupuju evro u kešu. Taj impuls stvara lokalne nestašice i čini da menjačnice povremeno ostanu bez dovoljno deviza, bez obzira na to što ih u sistemu realno ima.

Teme za vas

U takvim trenucima psihologija tržišta postaje važnija od ekonomskih temelja. Dovoljno je da u jednom delu grada nekoliko menjačnica prijavi nestašicu, pa da se lančano poveća potražnja i u drugim delovima zemlje.

Foto: Shutterstock

Da li rezervi stvarno nedostaje?

Uprkos lokalnim nestašicama, NBS ima više nego dovoljno rezervi da očuva stabilnost tržišta. Rezerve od oko 30 milijardi predstavljaju istorijski maksimum i pokrivaju višemesečne potrebe uvoza. Zbog toga centralna banka jasno poručuje da ne postoji sistemski problem i da je reč o kratkoročnom skoku potražnje.

U praksi, to znači da u Srbiji postoji puno evra - samo trenutno nije svuda raspoređen onoliko brzo koliko raste potražnja.

Zašto se kriza ipak oseća na ulici

Menjačnice rade sa ograničenim zalihama gotovine i zavise od isporuka banaka. Kada se potražnja naglo poveća, dolazi do kratkotrajnog prekida u snabdevanju. To ne znači da je sistem u kolapsu, ali građani osećaju konkretne posledice: višu premiju, dvostruke kurseve (kupovni/sell), odbijanje prodaje.

To je dovoljan okidač da se stvori utisak da „evra nema“, iako se zapravo radi o privremenim uskim grlima u distribuciji.

Gde su stvarni rizici

Iako ovakve epizode retko prerastu u prave valutne krize, opasnost ipak postoji: ako bi se panika zadržala dovoljno dugo, mogla bi da utiče na inflaciju, da poveća troškove konverzije i da stvori dodatni pritisak na dinar.

Najveći rizik ne leži u nedostatku rezervi, već u gubitku poverenja. Kada poverenje padne, ponašanje tržišta može da postane iracionalno, a onda ni 30 milijardi evra u trezoru ne rešava problem preko noći.

Sistem stabilan, tržište nervozno

Srbija trenutno nema fundamentalni problem sa nedostatkom deviza. Rezerve su rekordne, interventni mehanizmi postoje, a finansijski sistem je stabilan. Ali tržište reaguje na strah, a ne na izveštaje centralne banke.

Nestašica evra koju građani vide u menjačnicama više je psihološki šok nego ekonomska realnost, smatraju stručnjaci, ali takvi šokovi umeju da se preliju u stvarne probleme ako potraju.

(Telegraf Biznis)