Tri nemačka grada nekad bili meka za ljude iz celog sveta, a danas su na rubu kolapsa: "Nema izlaza..."

Njihov izvoz širom sveta pretvorio ih je u neke od najprosperitetnijih regiona u Evropi, ali se nemački automobilski centri sada suočavaju sa teškim vremenima. Gradovi poput Volfzburga, Ingolštata i Štutgarta - u kojima se nalaze sedišta Folksvagena, Audija i Mercedesa - beleže velike padove poreskih prihoda i suočavaju se sa ozbiljnim finansijskim poteškoćama, piše Deutsche Welle.

Rezultat je loša budžetska sezona, a gradske vlasti pokušavaju da pokriju sve veći manjak sredstava kroz novo zaduživanje, povećanje naknada i rezove u javnoj potrošnji.

Teme za vas

U Fridrihshafenu, bogatoj zajednici na Bodenskom jezeru u jugozapadnoj Nemačkoj i sedištu proizvođača auto-delova ZF, gradske vlasti planiraju da u naredne dve godine više nego udvostruče cene vrtića, što je šokiralo mnoge porodice.

U Ingolštatu se smanjuje broj javnih događaja i zaposlenih u gradskoj upravi, uz istovremeno značajno zaduživanje. Grad je čak odustao i od kupovine novogodišnjih jelki za javne prostore.

"Grad se nalazi u ozbiljnoj finansijskoj krizi. Ne postoji drugi način da se ova situacija objasni", rekla je za Deutsche Welle Dorotea Deneke-Štol, zamenica gradonačelnika Ingolštata.

Problemi se ne odnose samo na automobilsku industriju. Gradovi širom Nemačke suočavaju se sa rastućim budžetskim deficitima nakon višegodišnjeg pada prihoda od poreza velikih kompanija. Veća međunarodna konkurencija i pad tražnje u inostranstvu negativno su uticali na izvoz, dok su viši troškovi energije i rada u zemlji smanjili profitne marže. Nemački gradovi u velikoj meri zavise od poreza na dobit preduzeća kako bi finansirali svoje budžete.

U godinama pred pandemiju ti prihodi su rasli zahvaljujući snažnom izvozu. Međutim, taj trend se usporio. Iako su poreski prihodi između 2023. i 2024. godine nominalno rasli, inflacija ih je nadmašila.

Rene Gajsler, stručnjak za javne finansije sa Tehničkog univerziteta u Vildauu, kaže da je reč o "stagnaciji poreskih prihoda".

"To je negativan znak, jer u zdravoj ekonomiji poreski prihodi uvek rastu", rekao je za DW.

Istovremeno, potrošnja je ostala visoka zbog povećane migracije, starenja stanovništva i širenja određenih socijalnih davanja, navodi se u nedavnom istraživanju Fondacije Bertelsman iz Gitersloha. Savez nemačkih gradova ranije je upozorio da bi dugovi lokalnih samouprava mogli dostići i do 30 milijardi evra u 2025. godini, čime bi premašili prošlogodišnji rekord od 25 milijardi evra.

U poređenju s tim, u nemačkim automobilskim gradovima posebno se izdvaja nagli pad poreskih prihoda. Brojna upozorenja o padu dobiti u čitavoj industriji primorala su gradske planere da neprestano revidiraju ranije projekcije.

U Ingolštatu se očekuje da će poreski prihodi u 2025. godini biti manji od polovine ranije planiranog iznosa. Štutgart procenjuje pad dobiti od gotovo 40 odsto u poređenju sa 2024. godinom.

Prema nemačkom zakonu, gradovi moraju imati uravnotežene budžete, sa izjednačenim prihodima i rashodima, zbog čega je dugoročno planiranje ključno.

Volfzburg i Ingolštat i dalje traže održiva rešenja. Gradonačelnik Štutgarta Tomas Furman najavio je u novembru da će grad morati da menja ranije usvojeni budžetski plan za 2026. i 2027. godinu.

"Osnova na kojoj smo želeli da gradimo više ne postoji. Moramo da krenemo ispočetka", napisao je na društvenim mrežama.

Preokret sudbine

Proizvođači automobila beležili su veliki izvozni uspeh u godinama pre pandemije, čime su nemački automobilski gradovi postali među najprosperitetnijima u zemlji i Evropi. Ingolštat je, odmah iza Volfzburga, značajno doprineo drugom najvećem regionalnom BDP-u u Nemačkoj 2023. godine, a oba grada su bila među pet najbogatijih regiona u Evropi.

Međutim, Audi, kao i njegova matična kompanija Folksvagen, poslednjih godina se suočavaju sa problemima. Prodaja u Kini je razočarala, sa kontinuiranim padom i do 10 odsto na godišnjem nivou. Poteškoće imaju i proizvođači auto-delova.

"Svesni smo da se automobilska industrija nalazi u periodu transformacije, sa prelaskom na električna vozila i srodne tehnologije. To utiče i na dobavljače u Ingolštatu i doprinosi ukupnoj slici", rekla je Deneke-Štol.

Ipak, razmere budžetskih manjkova iznenadile su gradske vlasti. Ingolštat je prvobitno planirao deficit od 30 miliona evra za naredne godine, ali je stvarni iznos gotovo tri puta veći – budžetska rupa od 88 miliona evra u periodu od 2026. do 2029. godine.

Planiranje štednje postalo je mukotrpan proces. Analizirane su mogućnosti uštede u više od 90 budžetskih stavki, a na kraju je odlučeno da se, između ostalog, štedi na odvozu otpada, održavanju parkova i uslugama za starije građane.

Odluka da se ove godine ne kupuju novogodišnje jelke za javne površine donela je uštedu od oko 20.000 evra, ali to neće biti dovoljno. Grad je već početkom godine podigao novi kredit i verovatno će morati da poveća porez na nekretnine, smatra Deneke-Štol.

"To je bila sporna tačka u gradskom veću. Ali prema mojim proračunima, taj korak je neizbežan", rekla je.

Drastično povećanje cena vrtića

Opštine i gradovi sada smanjuju usluge koje su širili tokom finansijski boljih godina. Porodice u Fridrihshafenu su godinama imale niske troškove brige o deci zahvaljujući posebnoj strukturi podele profita sa kompanijom ZF.

Fondacija Cepelin, dobrotvorna organizacija koja je većinski vlasnik ZF-a, upravlja i finansira brojne društvene i kulturne programe u gradskom budžetu.

Kako se ZF suočava sa problemima, dividende se smanjuju, a fondacija mora da koristi svoje rezerve. Sada se predviđa drastično povećanje cena vrtića - mesečni troškovi za decu stariju od tri godine biće udvostručeni, dok će za mlađu decu do 2026. godine biti čak utrostručeni.

Flora Pfaf, majka troje dece iz Fridrihshafena, kaže da će novi troškovi snažno pogoditi porodice.

"Mnogi ljudi su prihvatili visoke kirije jer su se one kompenzovale niskim cenama vrtića", rekla je za DW.

Gajsler smatra da će transformacija automobilske industrije predstavljati veliki izazov za pojedine gradove.

"U gradovima u kojima je industrija donedavno bila veoma uspešna – sa dobrim platama, stabilnim fabrikama, velikim budžetima i visokim kvalitetom života - biće teško zadržati taj nivo", ocenuje Gajsler.

Deneke-Štol, međutim, veruje da će Ingolštat pronaći rešenja. Kao primer navodi novogodišnje jelke - građanska udruženja su već ponudila da pomognu u finansiranju.

"Ne bih rekla da je prosperitet grada ugrožen. Ali biće rezova u potrošnji koje će građani videti i osetiti", zaključila je.

(Telegraf Biznis)