"Uredba o maržama neće biti produžena!": Tri nova zakona uvode red na tržište

Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da Uredba o ograničavanju marži, čija primena traje do kraja februara, neće biti produžavana pošto je plan da se do kraja prvog kvartala usvoje tri ključna zakona koji će uvesti red na tržištu.

Lazarevićeva je u initervjuu za Tanjug rekla da je Uredba o ograničenju marži dala ključni doprinos obuzdavanju inflacije koja je sa 4,7 odsto u avgustu kasnije pala na 2,8 odsto.

Teme za vas

Dodala je da su neki potrošači očekivali da će cene pojedinih proizvoda biti značajno više smanjene ali da je gledano ukupno, kao i po određenim kategorijama, pošto su obuhvaćene 23 kategorije proizvoda, došlo do pomeranja cena na dole.

Tri ključna zakona koja treba da budu doneta do kraja prvog kvartala su Zakon o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi, novi Zakon o zaštiti potrošača i izmene Zakona o trgovini, rekla je ministarka.

Lazarevićeva nije isključila mogućnost da će u narednom periodu, ipak, možda morati ponovo da se interveniše i naglasila da je trend koji smo imali da su cene hrane u Srbiji u određenim segmentima veće nego u nekim razvijenim zemljama Evropske unije, nešto što je moralo da se zaustavi.

Država će, prema njenim rečima, ostati posvećena u borbi sa trgovcima i sa cenama i gledaće da konkurencija bude jača i diversifikacija trgovinskih lanaca veća.

To, prema njenim rečima znači dolazak nekih novih igrača, dok će poslovanje onih koji već rade u Srbiji morati da bude transparentnije, prakse poštene i u interesu potrošača i svih građana naše zemlje.

Kao komesar za Ekspo 2027 Beograd ocenila je da nema nikakve dileme da će ta specijalizovana izložba kao što je već oborila rekord u broju zemalja koje su potvrdile učešće, biti nešto što će se dugo pamtiti i što će dati trajni doprinos i kulturi i dostignućima čovečanstva i ostati kao važna tačka na mapi svetskih izložbi.

Građanima je u 2026. godini poželela da bude mir i da se izbrišu podele koje su se javile.

"Želim da građani ove zemlje budu što je moguće više na istoj strani, da sanjamo iste snove, da razmišljamo o još boljoj budućnosti, da deca rastu u normalnim, lepim okolnostima", rekla je Lazarevićeva.

Govoreći o efektima Uredbe o ograničenju marži istakla je da je kod velikog broja proizvoda zabeležen dvocifreni pad cena.

" Sve u svemu možemo da budemo zadovoljni. Za početak smo oborili cene hrane i napravili solidnu osnovu za dalje reforme, a tiču se zakona koji će biti usvajani u 2026. godini. Takođe, treba istaći da su okolnosti u kojima smo radili bile vrlo delikatne i bila je realna mogućnost da neki drugi faktori utiču na pojavljivanje ili na ponovni rast inflacije. Zato je više nego ikada bilo važno da se bar jedan važan segment drži pod kontrolom. I to je ono što je uredba dala kao svoj ključni rezultat", navela je ministarka.

Dodala je da će uredba trajati do kraja februara i da je plan da je "naslede" zakoni koji neće imati za cilj ograničavanje marži i direktnu intervenciju na same cene, ali će, kako je istakla, rešiti jedan drugi deo problema i uvesti red u odnosima između aktera na tržištu, dakle trgovaca, njihovih dobavljača i primarnih poljoprivrednih proizvođača.

"Određeni nameti koji su bili deo troškova dobavljača i niže u lancu do poljoprivrednih proizvođača biće trajno zabranjeni a neki će biti uslovno dozvoljeni", istakla je ona.

Ministarka je naglasila da u prehodnom periodu problem nisu bile samo marže i da zato uredba nije regulisala samo njih, nego i sve ostale namete koji su bili obaveza dobavljača prema trgovcima i ostalih učesnika u lancu trgovine.

"Zakon o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi radi se po modelu koji već postoji u EU, uređuje taj deo i postavlja jasna pravila i definicije šta je dozvoljeno a šta nije. To će se direktno ili indirektno odraziti na postavljanje novih pravila unutrašnjeg tržišta, što svakako mora da da pozitivan efekat na formiranje cena. Mi smo značajno pre drugog zakona, Zakona o zaštiti potrošača, koji takođe planiramo da usvojimo već krajem prvog kvartala, izašli sa cenovnicima kao javno dostupnim podacima, da bi imali podršku u sprovođenju uredbe, s tim što će na osnovu ovog zakona obaveza dostavljanja cenovnika biti nešto što će trgovci morati da rade na dnevnom nivou", navela je ona.

Dodala je da to neće biti samo proizvodi koji su obuhvaćeni uredbom, nego sve ono što trgovci imaju u svom asortimanu.

Ocenila je da to, kao još jedan način da se ono što se radi učini javnim i dostupnim, ipak sužava manevarski prostor pojedinih aktera da mogu da praktikuju stvari koje su bile prisutne u prethodnom periodu i gde smo u nekim fazama bili očevici divljanja cena.

"Verujem da ćemo tim sistemskim rešenjima doprineti stvaranju zdravijeg ambijenta kada je u pitanju unutrašnje tržište. To nije lak posao. Ovo što mi radimo nije nešto što možete da završite u mesec dana, dva ili tri. To je težak put, ali cilj nam je da korak po korak, uvođenjem pravila postavimo neke stvari na zdrave osnove i da primenimo praksu i regulativu koja već postoji u Evropskoj uniji gde postoje neka pravila i gde svako iskakanje biva sankcionisano", pojasnila je ona.

Odgovarajući na pitanje da li trgovci, odnosno veliki trgovinski lanci i dalje vrše pritisak na dobavljače, kao što je bilo na početku primene uredbe, rekla je da ima takvih pokušaja, ali da postoji određena doza opreza sa njihove strane, jer većina njih uredbu u dobroj meri primenjuje i poštuje.

"U ovom momentu je svakako kod većine trgovaca na prvom mestu izraženo iščekivanje šta će biti kada uredba prestane, a još važnije kako će se novi zakoni, pogotovo Zakon o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi, odraziti na prakse koje su oni do sada primenjivali. To nam pokazuju i odgovori koje smo dobili od učesnika u pripremi samog zakona, šta je to sve što se dešavalo u praksi, u odnosu između različitih aktera koji će biti predmet ovog zakona, a drugo, kaznena politika koja će biti predviđena ovim zakonom i koja će biti izuzetno stroga da bi upravo obezbedili i osigurali dobru primeni ovog zakona i da se svi oni koji treba maksimalno disciplinuju", naglasila je ministarka.

Dodala je da ne može da kaže da su pritisci isti kao što su bili u septembru ili oktobru, ali da postoje i da će možda postojati i u nekom narednom periodu, samo što će postojati i zakon kojim će, kako je istakla, i te kako moći da se reaguje vrlo brzo.

Prema njenim rečima, ono što je prepoznato kao nepoštena trgovačka praksa, a do sada se primenjivalo upravo kroz određene pritiske i nametanje određenih stvari koje su dobavljači morali da učine ili da postupe po tome, neće više biti moguće.

Kada je reč o kaznama za trgovinske lance zbog nepoštovanja uredbe navela je da je, prema podacima do 18. decembra, ukupna vrednost izrečenih prekršajnih naloga iznosila 72,45 miliona dinara i da je između 10 i 12 odsto tog iznosa i naplaćeno u zakonskom roku.

Za ostali novac trgovci su se obratili prekršajnom sudu, što je, kako je ocenila, deo prethodne ustaljene prakse koja je u ranijem periodu, rezultirala time da se prođe ili sa popustima ili da slučajevi zastare.

"Ipak je naplaćen određeni iznos. Ja ne mogu da kažem da sam baš oduševljena kaznenom politikom, jer te kazne nisu onolike kolike bi možda trebalo da budu, ako gledamo, koji su njihovi prometi i profitabilnost i koliko pojedinačni prekršajni nalog može zaista da pogodi nekoga i da ga odvrati od uredbe. Zato smo se potrudili da u zakonu koji ćemo usvojiti ta kaznena politika kao jako važan instrument i mehanizam za uspešno sprovođenje zakona i regulisanje određenih anomalija na tržištu bude adekvatno stroga kako bi svi akteri bili disciplinovani i kako bi se ozbiljno ponašali", naglasila je sagovornica Tanjuga.

Što se tiče Nacionalne platforme za praćenje cena navela je da nema podataka koliko građana pristupa platformi, ali da su stvaranjem ove platforme podaci o cenama postali javno dostupni i da 27 trgovinskih lanaca koji su obuhvaćeni uredbom imaju obavezu da svakog ponedeljka dostavljaju svoje cenovnike, što oni i čine.

"Podaci postoje i sada je samo stvar nečije želje i volje da tu bazu pretražuje. Ona je interaktivna, zanimljiva, vizuelno pregledna. Smatram da je urađena dobra stvar, platforma će biti značajno unapređena, ovo sada je samo nešto što je nama bilo nužno da imamo kao bazu. Cenovnici će nastaviti da stižu, dolaziće i na dnevnom nivou i onda ćemo imati aplikacije koje će biti direktno u funkciji svakog pojedinca koji će moći da se igraju sa podacima, a to je opet važno i za praćenje i za upoređivanje cena i na neki način za monitoring samih trgovaca", rekla je ministarka.

Govoreći o nedavno potpisanom Sporazumu o podsticanju i zaštiti investicija sa Japanom ocenila je da je on jedan od najvažnijih ekonomskih sporazuma koji se zaključuju bilateralno i koji ima za cilj da pruži punu pravnu sigurnost investitorima obe strane.

"To je, da kažemo, tretman najpovlašćenije nacije, znači, automatski ste izjednačeni sa domaćim investitorom, a to daje punu pravnu sigurnost, što je jedan od ključnih faktora kada su u pitanju odluke pojedinačnih kompanija da dođu i da investiraju, ali i onih koje su već prisutne, kako bi bile dodatno obezbeđene i osigurane", ukazala je ona.

Ocenila je da će ovaj sporazum biti jedan od garanta daljeg poslovanja japanskih kompanija u Srbiji, širenja njihovog poslovanja, ali će pomoći i u privlačenju novih kompanija iz Japana koje su već aktivne u Evropi.

Prema njenim rečima, ovo je nova faza u saradnji sa Japanom gde se očekuje još veće interesovanje japanskih kompanija i dolazak konkretnih investitora.

Ministarka je naglasila da je Srbija posvećena promociji slobodne trgovine koja je sada i te kako ugrožena rastućim protekcionizmima i trgovinskim ratom koji se odvija među velikim ekonomskim silama.

Pregovori sa Gruzijom, sa kojom se ove godine očekuje potpisivanje sporazuma, zapravo su nastavak te politike naše zemlje.

"Mi smo i u prethodnom periodu bili vrlo aktivni i u 2025. godini stupila su na snagu dva sporazuma o slobodnoj trgovini, sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i sa Egiptom. U 2026. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom je ušao u svoju treću godinu. Početkom decembra prošle godine održana je prva runda pregovora sa Republikom Korejom i to je ono što nam je jedan od ključnih zadataka za 2026. godinu, da se ti pregovori privedu kraju", rekla je ona.

Navela je da se paralelno otvaraju novi pregovori sa Rusijom, ali i sa Izraelom, kako bi se otvorila nova tržišta za srpske kompanije.

Radi se i na diversifikaciji srpskog izvoza i roba i usluga s obzirom da će neki sporazumi o slobodnoj trgovini, kao što je slučaj sa Emiratima i Egiptom, obuhvatiti i segment usluga.

Najveći trgovinski partneri Srbije, prema njenim rečima, svakako su zemlje EU, zemlje regiona, odnosno članice CEFTA ali, kako je ocenila, korisno je diversifikovati tržišta gde želimo da plasiramo naše proizvode.

To je posebno važno u slučaju eksternih šokova i ukoliko nešto krene po zlu na nekom za zemlju važnom tržištu, onda postoji opcija prebacivanja na alternativno tržište.

Sve češće se ističe da su Azija i Afrika horizonti na koje bi Srbija mogla da se širi u tom smislu a ministarka Lazarević navodi da ova područja pružaju mogućnosti i za plasman srpskih proizvoda ali i kada je reč o investicionim radovima, gradnji i snabdevanju određenim uslugama koje nisu klasična trgovina.

"Podsetiću da je i dalje, pogotovo na afričkom kontinentu, izuzetno pozitivan sentiment kada je u pitanju bivša Jugoslavija. Politički odnose koje Srbija ima sa velikim brojem afričkih zemalja, nama daju privilegovanu poziciju, odnosno dobru startnu poziciju da možemo tamo da nastupimo. To su inače rastuća tržišta, ekonomski gledano najperspektivniji delovi sveta, ako gledate potencijale rasta populacije, rasta tržišta. To su mesta gde se mnoge druge zemlje i te kako trude da budu što prisutnije", istakla je ona.

Govoreći o pripremama za Ekspo izložbu 2027 u Beogradu, čiji je komesar, Lazarević je navela da je do otvaranja Ekspo sajta ostalo oko 16 meseci, da su radovi u punom jeku, te da je uloga komesara da bude veza između države koja organizuje izložbu i svih zemalja učesnica i Međunarodnog biroa za izložbe koji je krovna organizacija.

"Moj posao u velikoj meri podrazumeva komunikaciju sa zemljama, njihovim predstavnicima na diplomatskom nivou, na nivou ekspertskih timova koji su tamo zaduženi za pripremu učešča na izložbi, promovisanje našeg domaćinstva. Dakle, komunikacija sa velikim brojem zemalja koje će učestvovati, ali i onima koje to još nisu potvrdile ili možda i neće učestvovati, tako da je to kombinacija diplomatije i operativnog rada, koji se tiče i menadžerskog rada jednog velikog događaja koji će se desiti za manje od godinu i po dana", rekla je ona.

Dodala je da je sada u toku faza intenzivnog potpisivanja pojedinačnih ugovora sa zemljama koje su potvrdile i koje će učestvovati na izložbi, kako bi mogle da prate vrlo jasan hodogram aktivnosti i obaveza koje imaju, da bi do oktobra ove godine, kada svi paviljoni budu spremni za preuzimanje, mogla da se obavi primopredaja nacionalnih paviljona.

Posle toga zemlje učesnice kreću sa daljim radovima na postavljanju svojih izložbenih postavki i svega što će biti deo njihovog predstavljanja na izložbi.

Što se tiče sastanka učesnika, najavila je da će njihov drugi sastanak, International Participants Meeting (IPM) biti održan u martu kada će se okupiti predstavnici svih država koje će učestvovati, a do sada je nešto više od 130 zemalja potvrdilo svoje učešće na Ekspu.

"Taj veliki skup imaće određene tematske celine i služiće kao važan instrument u pripremi država za ono što će se dešavati nešto malo više od godine dana kasnije. Potrebno je mnogo posla da se organizuje jedan tako veliki događaj sa tako puno učesnika, sa svih meridijana. Ove godine mora da se završi i gradnja i obavi dosta organizacionih priprema, komunikacije prema tako velikom broju država, organizacija, kompanija", navela je ministarka.

Dodala je da vreme curi, ali da je apsolutno sigurna da će se sve uraditi na vreme i da će se Beograd i Srbija pokazati kao besprekorni domaćini.

Kako bi se sve na vreme i dobro pripremilo koristiće se iskustva i pojedinaca i zemalja koje su već bile suočene sa sličnim izazovima i gledaće se da se izbegnu greške ili propusti koje su imali prethodni organizatori.

"Tuđa iskustva su svakako od koristi, jer koliko god angažujete ljudi, obučite ih uvek može da se desi nešto što morate da rešavate u hodu. To je i prirodno, dešavalo se i ranije, ali verujem u nas. Mi smo na nekim događajima mnogo manjeg formata pokazali da imamo dobre organizacione sposobnosti i ono što nam je jako važno i što je naša komparativna prednost, jeste da smo navikli da možemo da radimo u izuzetno stresnim situacijama i da iznesemo nešto što bi bilo možda za ne očekivati od neke ipak relativno male zemlje", rekla je ministarka.

Istakla je da nema nikakvu dilemu da će Ekspo 2027 Beograd, kao što će biti rekorder po broju zemalja učesnica ostati na mapi svetskih izložbi kao važna tačka.

(Telegraf Biznis/Tanjug)