Koji će biti efekat udara na Venecuelu - kako tržišta reaguju i u koju zemlju su sada uprte oči?

Svaki novi geopolitički potres ponovo otvara isto pitanje: hoće li cene rasti i ko će to prvi osetiti. U svetu koji je već godinama pod pritiskom ratova, sankcija i političkih pretnji, tržišta energenata postala su svojevrsni seizmograf globalne nestabilnosti.

Ipak, kako upozorava ekonomista Vedrana Pribičević za hrvatski portal Dnevno, reakcije tržišta danas su znatno složenije nego ranije.

Teme za vas

- Geopolitički stresovi i dalje imaju potencijal da gurnu cene naviše, ali reakcija tržišta nije automatska niti linearna - ističe Pribičević.

Primer Venecuele to, prema njenim rečima, najbolje pokazuje. Uprkos dramatičnim naslovima i snažnoj političkoj simbolici hapšenja Nikolasa Madura, tržište je ostalo gotovo ravnodušno. „To se jasno videlo na primeru Venecuele. Uprkos dramatičnim naslovima oko hapšenja Madura, tržište je reagovalo gotovo ravnodušno“, kaže Pribičević. Razlog za takvu reakciju leži duboko u strukturi venecuelanske naftne industrije. „Venecuelanska proizvodnja već godinama je strukturalno van igre“, naglašava ona, dodajući da problem nije samo politički.

Stanje na terenu

Kako kaže, problem nije samo to.

- Problem nije samo u sankcijama i politici, već u dugogodišnjem neodržavanju, raspadu infrastrukture, odlasku inženjera i hroničnom izostanku ulaganja - objašnjava.

Prema njenim rečima, stanje na terenu je takvo da političke promene same po sebi više ne mogu proizvesti tržišni šok.

- Polja, rafinerije i logistika su fizički degradirani - upozorava, dodajući da Venecuela danas jednostavno nema kapacitet da izazove poremećaj u globalnoj ponudi. Zbog toga, kaže Pribičević, tržišta su taj pad internalizovala unapred.

- Tržište je taj pad internalizovalo unapred i zato politički događaji tamo danas imaju više medijsku nego cenovnu težinu  - kaže.

Iz toga proizlazi i važna pouka za razumevanje aktuelnih geopolitičkih napetosti.

- Domino efekat ostaje selektivan i hijerarhijski - naglašava Pribičević, upozoravajući da nisu sve krize jednako važne za tržišta energenata.

Iako je Venecuela trenutno u fokusu javnosti, tržišta gledaju drugde.

- Iako je Maduro trenutno ukrao šou naslovima, stvarni fokus tržišta je drugde - ističe.

Prema Pribičević, ta ključna tačka je Iran.

- Iran je i dalje ključna varijabla jer je reč o sistemu koji sedi na stvarnim energetskim arterijama - kaže, posebno ističući strateški značaj Ormuskog moreuza.

- Svaka eskalacija tamo ne deluje simbolički, već direktno kroz očekivanja o isporuci, osiguranju transporta i ponašanju OPEK-a - upozorava Pribičević, naglašavajući da tržišta reaguju već na promene očekivanja, a ne nužno na stvarni prekid isporuke.

Pažnja treba biti usmerena na Iran

Upravo zato, dodaje, fokus treba da ostane na Iranu.

- Sve to se konačno svodi na jedno: pažnju treba držati na Iranu. Situacija je dodatno složena jer se tamo preklapaju brojni rizici. Tamo se unutrašnja ekonomska kriza, društveni nemiri i spoljnopolitički pritisci preklapaju na način koji ima realan potencijal prelivanja na energetska tržišta - kaže Pribičević.

Za razliku od Venecuele, Iran i dalje ima stvarnu težinu.

- Za razliku od Venecuele, koja je danas uglavnom medijska kulisa bez stvarne proizvodne težine, Iran i dalje ima kapacitete, logistiku i geografski položaj koji su ključni za regionalno i globalno snabdevanje - naglašava.

Zbog toga tržišta više ne reaguju na politički spektakl.

- Tržišta zato manje reaguju na spektakl, a više na tihe pomake u Teheranu, Ormuzu i odnosima sa velikim silama - objašnjava.

Ravnoteža mora da postoji

Kako navodi, ako ravnoteža tamo počne da se narušava, posledice neće odmah biti vidljive javnosti.

Umesto toga, prvi signali dolaze iz finansijskog sistema.

- Videće se u očekivanjima, premijama rizika i cenama energenata -  kaže.

Za zemlje poput Hrvatske to znači da su izložene posledicama bez mogućnosti uticaja na uzroke. Globalni poremećaji veoma brzo se prelivaju na lokalne cene goriva, prevoza i hrane.

Iako političke poruke često dominiraju javnim prostorom, tržišta vode sopstvenu, hladnu logiku.

- Tržišta su naučila da razlikuju medijski šum od stvarnog poremećaja - implicitna je poruka njene analize.

Na kraju, Pribičević jasno poručuje da se novi talas poskupljenja neće pokrenuti zbog spektakla, već zbog strukture. Venecuela je, u tom smislu, upozorenje kako politička drama ne mora imati ekonomski efekat, dok Iran ostaje tiha tačka na kojoj se meri stvarni rizik. A kada se taj rizik jednom prelije, posledice se više ne zaustavljaju na naslovnim stranama, već završavaju na računima građana, piše Eduard Petranović za Dnevno.

(Telegraf Biznis/Dnevno)