"Ujedinjeni Zapad je mrtav"

MEĐUNARODNI LIBERALNI POREDAK JE NA IZDISAJU, a posledice tog procesa već se jasno vide u globalnim političkim i ekonomskim odnosima, ocenjuje se u analizi zasnovanoj na istraživanju Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR) i Univerziteta u Oksfordu, piše u autorskom tekstu za Politiko Mark Leonard, direktor i suosnivač Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR) i autor knjige „Preživljavanje haosa: geopolitika kada pravila prestanu da važe“.

Izjava zamenika šefa kabineta Bele kuće Stivena Milera, koji je poručio da svetom upravljaju „snaga, sila i moć“, dodatno je potvrdila promenu paradigme u američkoj spoljnoj politici pod predsednikom Donaldom Trampom, čiji potezi, prema oceni autora istraživanja, doprinose raspadu jedinstva Zapada.

Teme za vas

SAD više rival nego saveznik Evropi

Prema anketi sprovedenoj u novembru 2025. godine na uzorku od 26.000 ispitanika u 21 evropskoj zemlji, samo svaki šesti Evropljanin SAD vidi kao saveznika, dok svaki peti Vašington doživljava kao rivala ili protivnika.

Foto: Tanjug/AP

U Nemačkoj, Francuskoj i Španiji taj procenat dostiže gotovo 30 odsto, dok je u Švajcarskoj, koja se našla na udaru viših američkih carina, čak 39 odsto građana SAD označilo kao ekonomskog i političkog protivnika.

Ovakav pad poverenja ima i direktne ekonomske implikacije, jer utiče na trgovinske tokove, investicije i spremnost evropskih zemalja da se oslanjaju na američko tržište i bezbednosni kišobran.

Evropska unija kao samostalni geopolitički i ekonomski akter

Politika „Amerika na prvom mestu“, koja često marginalizuje interese evropskih partnera, dovela je do toga da druge sile Evropsku uniju sve više vide kao suvereni geopolitički i ekonomski blok.

Foto: Shutterstock

Najizraženija promena zabeležena je u Rusiji, gde je percepcija SAD kao neprijatelja opala sa 64 na 37 odsto u dve godine. Istovremeno, 72 odsto Rusa danas Evropsku uniju vidi kao rivala ili protivnika, što ukazuje na rastući značaj Evrope kao nezavisnog centra moći.

Ukrajina se okreće Evropi, Kina dobija globalni zamah

Promena američke politike prema Rusiji i Ukrajini reflektuje se i na stavove u Kijevu. Ukrajinci sve više razlikuju američku i evropsku politiku, pa skoro dvotrećinska većina očekuje jačanje odnosa sa EU, dok samo trećina isto očekuje od odnosa sa SAD.

Na globalnom planu, najveći dugoročni dobitnik ovakvog pregrupisavanja je Kina. U zemljama poput Južne Afrike, Brazila i Turske, većina građana očekuje produbljivanje ekonomskih i političkih odnosa sa Pekingom u narednih pet godina.

Posebno je indikativan primer Indije, gde je krajem 2024. godine čak 84 odsto građana pobedu Donalda Trampa smatralo pozitivnom, dok danas taj procenat iznosi svega 53 odsto.

Ekonomija sile umesto ekonomije pravila

Iako je istraživanje sprovedeno pre američke vojne intervencije u Venecueli i Trampovih izjava o Grenlandu, autori upozoravaju da će trend udaljavanja od SAD i približavanja Kini dodatno ubrzati.

Foto:Shutterstock.com

Poredak zasnovan na pravilima ustupa mesto svetu sfera uticaja, u kojem ekonomska i vojna moć postaju ključni instrumenti spoljne politike. U takvom sistemu, ocenjuje se, Evropa mora da bira između uloge samostalnog pola moći ili pasivnog posmatrača u tuđoj zoni uticaja.

Evropljani spremniji od svojih lidera

Istraživanje pokazuje da su građani Evrope svesni nove realnosti i da, za razliku od političkih elita, otvoreno podržavaju mere koje jačaju stratešku autonomiju kontinenta.

Većina ispitanika podržava povećanje izdvajanja za odbranu, uvođenje obaveznog vojnog roka, pa čak i razmatranje evropskog nuklearnog odvraćanja, što jasno ukazuje da se bezbednost i ekonomija više ne mogu posmatrati odvojeno.

Zaključak istraživanja je jasan: u svetu u kojem „jači diktira pravila“, Evropa mora da konsoliduje svoju ekonomsku, političku i bezbednosnu moć - ili rizikuje da ostane na marginama globalnih tokova.

(Telegraf Biznis)