Crni bilans tržišta rada: 186 miliona ljudi bez posla, a ni plata ne garantuje spas od siromaštva

Globalna stopa nezaposlenosti će ove godine biti 4,9 odsto, a do kraja godine će u svetu biti približno 186 miliona nezaposlenih, navodi se u izveštaju Međunarodne organizacije rada (ILO).

Prema dokumentu, ukupan broj radnih mesta će porasti za 0,5 odsto u bogatim zemljama, a u siromašnim zemljama za 3,1 odsto.

Teme za vas

Razlika odražava starenje stanovništva u bogatijim zemljama, gde manje ljudi radnog doba može da pronađe ili održi zaposlenje.

U Evropi će nezaposlenost ostati na 5,5 odsto, dok će u Sjedinjenim Američkim Državama početi da raste na srednji rok.

ILO napominje da imati posao ne znači nužno i pristojan prihod, pošto nešto manje od 300 miliona ljudi širom sveta živi u ekstremnom siromaštvu i zarađuje manje od tri dolara dnevno.

Pored toga, u mnogim zemljama Afrike i Latinske Amerike, više od polovine stanovništva je zaposleno u sivoj ekonomiji.

Globalni napredak u kvalitetu zaposlenosti značajno je usporen u poslednjoj deceniji, dok su siromaštvo zaposlenih, neformalni rad i slaba produktivnost i dalje izraženi problemi, dodaje se u izveštaju.

Od 2015. do 2025. godine, udeo radnika koji žive u ekstremnom siromaštvu smanjen je za svega 3,1 procentni poen, dok je 284 miliona zaposlenih i dalje u ekstremnom siromaštvu.

Neformalna zaposlenost je istovremeno porasla je na globalnom nivou, a procene ukazuju da će do 2026. godine oko 2,1 milijarda ljudi raditi u neformalnom sektoru, naročito u Africi i južnoj Aziji.

Prelazak radnika u produktivnije sektore privrede prepolovljen je u odnosu na prethodni period, što dodatno usporava rast produktivnosti i produbljuje nedostatke u obezbeđivanju dostojanstvenih uslova rada.

Poseban izazov ostaje nezaposlenost mladih, naročito u zemljama sa niskim prihodima, gde je visok udeo mladih koji nisu zaposleni, niti uključeni u obrazovanje ili obuku.

Izveštaj upozorava da je rast produktivnosti rada nedovoljan u najsiromašnijim zemljama, dok realne zarade globalno ne prate inflaciju.

Dodatne rizike po tržište rada predstavljaju ubrzana primena veštačke inteligencije, koja posebno pogađa mlade i visokoobrazovane radnike zbog automatizacije, kao i trgovinski poremećaji i politička neizvesnost, s obzirom na veliku zavisnost zaposlenosti od spoljne tražnje, naročito u Aziji i Pacifiku.

Autori izveštaja zaključuju da će zemlje morati da se više oslone na domaće politike, jačanje institucija i strukturnu transformaciju privrede, jer koristi od globalne trgovine i tehnološkog napretka ostaju neravnomerno raspoređene, a zemlje sa niskim prihodima rizikuju da budu isključene iz globalnih lanaca vrednosti, navodi se na veb stranici ILO.

(Telegraf Biznis/Tanjug)