Ovaj čovek ima rešenje za egzistenciju svih: „Besplatan novac za sve“ ruši mitove o radu, novcu i siromaštvu

Zamislite društvo u kojem se ne meri koliko ste iscrpljeni poslom, već koliko vam je život ispunjen. Svet u kojem se radi petnaest sati nedeljno, u kojem svaki građanin ima zagarantovan osnovni dohodak, a siromaštvo više nije lična greška već istorijski relikt. Na prvi pogled zvuči kao naučna fantastika, ali holandski istoričar i novinar Rutger Bregman u knjizi „Besplatan novac za sve“ tvrdi da je upravo to sledeća logična faza razvoja modernih ekonomija.

Foto:Screenshot/You Tube

Teme za vas

Utopija koja ima dokaze

Ono što Bregmanovu knjigu izdvaja od klasičnih društvenih manifestâ jeste činjenica da ona ne počiva na lepim željama, već na istoriji i empiriji. Ideje koje danas deluju radikalno već su, u različitim oblicima, bile testirane i pokazale se uspešnima. Sedamdesetih godina prošlog veka Velika Britanija je, usled energetske krize, bila primorana da skrati radnu nedelju na samo tri dana, a privreda se nije urušila. U kanadskom gradiću Dofin eksperiment sa garantovanim dohotkom doveo je do potpunog nestanka siromaštva, dok je u Sjedinjenim Američkim Državama republikanski predsednik Ričard Nikson bio nadomak toga da osnovni dohodak uvede u federalno zakonodavstvo.

Bregmanov zaključak je jednostavan, ali subverzivan: siromaštvo nije posledica lenjosti, već nedostatka novca.

Rad manje, živeti više

Jedan od najprovokativnijih delova knjige bavi se radnim vremenom. U društvu koje je opsednuto produktivnošću, Bregman postavlja pitanje zašto i dalje radimo kao da je dvadeseti vek tek počeo. Tehnološki napredak, automatizacija i veštačka inteligencija omogućavaju da se ista vrednost stvori uz znatno manje ljudskog rada, ali se dobijeni višak vremena ne vraća ljudima. Kraća radna nedelja, pokazuje autor, ne znači manju efikasnost, već često vodi ka većoj koncentraciji, kreativnosti i boljem mentalnom zdravlju zaposlenih.

Foto: Shutterstock

Ekonomija poverenja umesto ekonomije straha

U srži Bregmanove vizije nalazi se duboko nekonvencionalna pretpostavka: da su ljudi u osnovi dobri. Kada im se obezbedi egzistencijalna sigurnost, oni ne prestaju da rade, već biraju poslove koji imaju smisla. Umesto sistema zasnovanog na kontroli, kaznama i strahu od siromaštva, Bregman zagovara ekonomiju poverenja, u kojoj osnovni dohodak oslobađa ljude stalnog pritiska i omogućava im da ulažu u obrazovanje, porodicu, kreativnost i zajednicu.

Od skandala do zdravorazumskog rešenja

Istorija, podseća autor, pokazuje da su gotovo sve velike društvene promene isprva bile proglašavane utopijskim ili opasnim. Ukidanje ropstva, pravo glasa za žene i demokratija nekada su zvučali jednako nerealno kao što danas zvuči univerzalni osnovni dohodak. Ipak, ono što je juče bilo hereza, danas je temelj moderne civilizacije. Nije slučajno što se ideja osnovnog dohotka ubrzano vraća u politički mejnstrim i što sve veći broj gradova i opština, naročito u Holandiji, razmatra njenu primenu.

Foto:Dereta/Promo

Knjiga koja pomera ugao gledanja

„Besplatan novac za sve“ nije poziv na nerad, već na preispitivanje smisla rada. Sociolog Zigmunt Bauman knjigu je opisao kao neophodno štivo za društvo koje traži izlečenje, dok je psiholog Stiven Pinker istakao njenu sposobnost da izađe iz iscrpljenih podela levice i desnice. Bregman ne nudi gotovu utopiju, već drugačiji okvir razmišljanja, u kojem pitanje više nije kako da radimo više, već kako da živimo bolje.

Foto:Screenshot/You Tube

Novac postoji, hrabrost je problem

Bregmanova poruka je u suštini otrežnjujuća. Resursi postoje, tehnologija postoji, znanje postoji. Ono što često nedostaje jeste politička i društvena hrabrost da se napuste zastareli modeli i da se zamisli ekonomija koja služi ljudima, a ne obrnuto. Ako je suditi po argumentima iz „Besplatnog novca za sve“, budućnost ne mora biti borba za opstanak - ona može postati prostor slobode, sigurnosti i smisla.

(Telegraf Biznis)