Šok u Nemačkoj: Plate se tope, neki gube i po 1.971 evra godišnje

Tokom narednih deset godina u Nemačkoj bi doprinosi za zdravstveno osiguranje, dugotrajnu negu, penzijsko i osiguranje za slučaj nezaposlenosti mogli da porastu na čak 50 odsto bruto plate – i za radnike i za poslodavce. Ovo pokazuje prognoza Instituta IGES, urađena za zdravstvenu osiguravajuću kuću DAK.

Trenutno se na doprinose za socijalno osiguranje izdvaja 42,7 odsto bruto zarade, pri čemu poslodavci snose polovinu tog iznosa, navode nemački mediji. Kada se na to dodaju i porezi, jasno je da bi – ukoliko Vlada ne preduzme ozbiljne mere – milioni zaposlenih do 2035. godine mogli da imaju znatno manje novca u džepu, jer će doprinosi nastaviti ubrzano da rastu.

Teme za vas

Koliko će radnici plaćati više?

Radnik sa bruto platom od 2.500 evra trenutno izdvaja 533,75 evra mesečno za socijalne doprinose. Prema procenama, taj iznos bi mogao da poraste na 625 evra, što znači 91,25 evra više mesečno, odnosno 1.095 evra godišnje.

Kod bruto plate od 3.500 evra, povećanje bi iznosilo 127,75 evra mesečno, odnosno 1.533 evra godišnje.

Zaposleni sa 4.500 evra bruto mesečno morali bi da plaćaju čak 164,25 evra više svakog meseca, što na godišnjem nivou iznosi 1.971 evro dodatnih troškova.

Kako doprinosi rastu, neto plate se smanjuju, upozoravaju stručnjaci.

„Poslednji znak za uzbunu“

– Ovaj dramatičan razvoj događaja mora biti poslednje ozbiljno upozorenje svima uključenima da se hitno i odlučno krene u neophodne reforme – izjavio je za nemačke medije izvršni direktor DAK-a Andreas Storm.

Predlog: veći porezi, manje troškova

Storm predlaže da se u kratkom roku zakonski ograniče rashodi u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja, tako da ne rastu brže od prihoda. Nakon toga, smatra da bi PDV na lekove trebalo smanjiti, dok bi poreze na duvan i alkohol trebalo povećati. Kao poslednji korak, potrebne su i strukturne reforme, pre svega u bolničkom sistemu, kako bi se ostvarile dugoročne uštede.

Ogroman finansijski manjak

Autori studije procenjuju da će već do 2027. godine u sistemu zakonskog zdravstvenog osiguranja nastati deficit od skoro 12 milijardi evra, dok će za osiguranje dugotrajne nege biti potrebno dodatnih 5,5 milijardi evra.

Ukupno – 17 milijardi evra.

Odakle novac?

Stručnjaci otvoreno kritikuju poteze nemačke Vlade:

– Mere finansiranja koje je Vlada nedavno usvojila mogu kratkoročno pomoći, ali same po sebi nisu dovoljne da obezbede srednjoročno i dugoročno smanjenje doprinosa – poručuju autori studije.

(Telegraf Biznis/Fenix)