Evropljani se masovno sele u Rusiju? Ovako Putin poziva zapadnjake u obećanu zemlju i ekonomski raj

U ruskim državnim medijima i na društvenim mrežama poslednjih meseci stvara se slika o navodnom masovnom seljenju Nemaca u Rusiju, zbog toga što su, kako se tvrdi, razočarani situacijom u Evropi. U središtu ovog narativa nalaze se ljudi koji, prema verziji ruskih izvora, sele u Rusiju u potrazi za „normalnim životom“, porodičnim vrednostima i moralnim poretkom koji, kako se navodi, Zapad više ne može da ponudi.

Video snimci takvih preseljenja na platformama kao što su TikTok i YouTube-u imaju stotine hiljada pregleda, a protagonisti se redovno pojavljuju u talk‑šou emisijama, dokumentarcima i promotivnim reportažama.

Teme za vas

Foto: ALEXANDER UTKIN / AFP / Profimedia

Ovaj narativ dobio je institucionalnu osnovu u avgustu 2024. godine, kada je predsednik Vladimir Putin potpisao dekret „o humanitarnoj podršci osobama koje dele tradicionalne ruske duhovne i moralne vrednosti“. Tim dekretom strancima je omogućeno brzo dobijanje boravišne dozvole bez kvota, ispita iz ruskog jezika ili provere poznavanja istorije zemlje. Krajem 2025. usledio je dodatni dekret kojim se Rusija nastoji prikazati kao utočište za „uspešne i talentovane“ strance iz oblasti kulture, sporta i drugih delatnosti, piše DW.

„Propadanje Zapada“ - Remo Kirš kao simbol

Jedno od najčešće korišćenih lica u ruskim medijima je Remo Kirš, bivši građevinski preduzetnik iz šireg područja Berlina, koji se sa suprugom preselio u regiju Nižni Novgorod. Kirš u intervjuima otvoreno govori o „propadanju Zapada“ i kritikuje politike vezane za rodna i LGBT pitanja, ističući da želi „mir, selo i normalan život“ u Rusiji.

Paradoks tog narativa - da se mir traži u zemlji koja vodi rat - prema Kiršu ne predstavlja problem. On je 2021. godine prodao svoju firmu u Nemačkoj, kupio zemlju u Rusiji i najavio gradnju ekološkog sela za slične doseljenike. Njegova povezanost s lokalnim vlastima vidljiva je i formalno: imenovan je za savetnika regionalnog guvernera, a rusko državljanstvo dobio je ubrzanim postupkom, predsedničkim dekretom.

Nemački mediji navode Kirša kao deo šire propagandne mreže, što on odbacuje, uz napomenu da je državljanstvo doživljen kao svojevrsna „nagrada“ nakon preseljenja.

Priča o nemačkim socijalnim službama

Druga snažna priča u ruskim medijima odnosi se na navodno brutalne nemačke socijalne službe koje „oduzimaju decu zdravim porodicama“. U toj ulozi često se pominje Katarina Minih, medicinska sestra koja se 2016. preselila u Rusiju nakon što su joj vlasti u Nemačkoj oduzele decu.

Foto: Tanjug/AP

Ruski mediji tvrde da je jedna od ćerki „spašena“ i dovedena u Rusiju. Međutim, kasniji razvoj događaja ne uklapa se u propagandni okvir: kada je postala punoletna, ćerka Melisa javno je izjavila da želi da se vrati u Nemačku i optužila roditelje za nasilje. Uprkos tome, slučaj Minih i dalje se koristi kao simbol „dekadentnog Zapada“, dok zvanične statistike pokazuju da se oduzimanje roditeljskih prava češće dešava u Rusiji nego u Nemačkoj.

Influenseri, organizovana putovanja i finansiranje

Veliki deo priče o „novom životu u Rusiji“ realizuje se putem interneta. Blogeri na nemačkom jeziku redovno objavljuju sadržaje o svakodnevici, bezbednosti i „slobodnom odgoju dece“ u Rusiji. Istraživački novinari otkrili su da mnogi od tih ljudi ne putuju samostalno, već učestvuju u organizovanim putovanjima koja koordinira Marija Butina, poslanica u Državnoj dumi i bivša osuđenica u SAD zbog delovanja kao strani agent.

Foto:Screenshot/You Tube

Butina vodi fondaciju „Dobrodošli u Rusiju“, čiji su partneri brojne organizacije i agencije za preseljenje. Neki od tih subjekata, prema medijskim navodima, finansijski su povezani s državnim kanalom Russia Today. Iako predstavnici tih organizacija to poriču, novinari procenjuju da su uložene stotine hiljada evra u projekte koji stvaraju privlačnu sliku Rusije za strance.

Koliko je ljudi zapravo došlo?

Uprkos utisku koji ostavljaju ruski mediji, stvarne brojke su znatno skromnije. Prema službenim podacima ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova, do leta 2025. godine u Rusiju se u okviru dekretnih programa preselilo ukupno 369 nemačkih državljana. Agencije koje se bave preseljenjem navode da je reč o nekoliko desetina ili stotina slučajeva godišnje - daleko od „masovnog talasa“ koji se prikazuje javnosti.

Stručnjaci navode da je reč o klasičnom propagandnom obrascu: pojedinačni slučajevi koriste se da se stvori utisak šireg pokreta, a lične priče pretvaraju u dokaz o navodnoj civilizacijskoj krizi Zapada. U tom narativu Rusija se ne predstavlja samo kao zemlja useljavanja, već kao ideološka alternativa. Migranti tako postaju živi argument u kulturnom i medijskom ratu, nije bitna realna migracija, već poruka: „Zapad propada, Rusija čuva vrednosti.“

(Telegraf Biznis)