Cena srebra ne prestaje da pada

Vrednost srebra naglo je pala, brišući prethodni dvodnevni oporavak, nakon snažnog potresa na globalnim finansijskim tržištima. Pad je zahvatio i zlato, dok investitori ponovo procenjuju rizike i budući pravac monetarne politike u SAD.

Cena srebra na spot tržištu potonula je u četvrtak i do 17 odsto, nakon što je tokom ranog azijskog trgovanja nakratko premašila 90 dolara po unci. Time je srebro izgubilo više od trećine vrednosti u odnosu na istorijski maksimum zabeležen 29. januara, navodi Bloomberg u svojoj analizi.

Teme za vas

Slaba likvidnost i promena sentimenta

„Čini se da je sentiment postao mlak u većini klasa aktive, uključujući regionalne akcije i metale“, izjavio je Kristofer Vong, strateg u banci Oversea-Chinese Banking. Prema njegovim rečima, to je dovelo do povratne sprege u uslovima slabe tržišne likvidnosti, što je dodatno pojačalo pad cena.

Naglo slabljenje plemenitih metala negativno je uticalo i na tržište baznih metala. Cena bakra pala je za više od jedan odsto i spustila se ispod 13.000 dolara po toni, dok je spot cena zlata u nestabilnom trgovanju pala i do 3,5 odsto.

Šta je prethodilo padu?

Plemeniti metali su tokom prethodnog meseca snažno rasli, podstaknuti kombinacijom:

• spekulativne kupovine,
• geopolitičkih tenzija,
• zabrinutosti zbog nezavisnosti američke centralne banke (Fed).

Međutim, krajem prošle nedelje došlo je do naglog preokreta. Srebro je zabeležilo najveći dnevni pad u istoriji, dok je zlato imalo najveći dnevni pad još od 2013. godine.

Uloga Fed-a i Donalda Trampa

Tržišta sada pažljivo procenjuju posledice po monetarnu politiku nakon nominacije Kevina Varša za predsednika Federalnih rezervi. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da ga ne bi nominovao da je zagovarao povećanje kamatnih stopa.

U intervjuu za NBC News, Tramp je rekao da „nema mnogo dileme“ da će Fed ponovo smanjiti kamatne stope, što se dugoročno smatra povoljnim za plemenite metale, jer oni ne donose kamatu.

Dugoročna slika: Zašto analitičari i dalje veruju u srebro?

Analitičari Standard Chartered banke navode da će cene zlata i srebra verovatno ostati volatilne dok ne bude više jasnoće oko monetarne politike, ali ističu da dugoročni faktori rasta ostaju na snazi.

Srebro je poznato kao volatilnija imovina od zlata, zbog:

• manjeg tržišta,
• slabije likvidnosti,
• snažnijeg uticaja spekulativnih priliva.

Uprkos trenutnom padu, cena srebra je u poslednjih 12 meseci porasla za više od 250 odsto, sa oko 30 na više od 100 dolara po unci, čime se svrstava među imovinu sa najjačim rastom.

Ključni razlog rasta: Hronični deficit na tržištu

Globalno tržište srebra već petu godinu zaredom beleži deficit, koji se procenjuje na oko 820 miliona unci. Rudarska proizvodnja raste tek oko 1 odsto godišnje, što nije dovoljno da zadovolji rastuću potražnju.

Dodatni problem predstavlja činjenica da se više od 70 odsto svetske proizvodnje srebra dobija kao sporedni proizvod pri eksploataciji drugih metala, poput bakra, cinka i zlata. To značajno ograničava mogućnost brzog povećanja ponude, čak i u uslovima visokih cena.

Zbog ograničene ponude i rastuće industrijske potražnje, analitičari ocenjuju da srebro i dalje ima snažan dugoročni potencijal rasta, a ukupna vrednost globalnog tržišta srebra procenjuje se na oko 200 milijardi dolara – što ga čini sve interesantnijim i za investitore u Srbiji.

(Telegraf Biznis)