Kako eskalacija sukoba sa Iranom podiže cene nafte i gasa?

Iran je odgovorio na napade SAD i Izraela pokretanjem serije kontranapada na države širom Bliskog istoka, sa ozbiljnim posledicama po industriju nafte i gasa i globalnu ekonomiju. Teheran je napao naftna postrojenja u susednim zemljama, dok je pomorski saobraćaj kroz Ormuski tesnac – ključno usko grlo na ulazu u Zaliv – gotovo potpuno obustavljen.

Morski put između Irana i Omana – jedva širi od 20 milja (32 km) na svojoj najužoj tački – nezaobilazna je tačka kroz koju prolazi oko 20 odsto svetskih zaliha nafte na putu ka Indijskom okeanu i ostatku sveta. Iako Iran nije formalno zatvorio kanal tokom vikenda, njegove pretnje brodarstvu su to praktično učinile. Nervoza među naftnim i brodarskim kompanijama – da ne pominjemo njihove osiguravače – bila je tolika da je saobraćaj manje-više stao. U ponedeljak uveče, Iran je saopštio da će "spaliti svaki brod" koji pokuša da prođe kroz Ormuz, iako je centralna komanda SAD kasnije tvrdila da je plovni put i dalje otvoren.

Teme za vas

Vizuelizacija pomorskog saobraćaja kroz tesnac pokazuje kako protok plovila jenjava tokom vikenda, uz klastere sa obe strane gde su tankeri bacili sidra dok čekaju da vide kako će se događaji odvijati. Takvi strahovi su opravdani, s obzirom na to da su tokom vikenda oštećena najmanje tri tankera, a jedan pomorac je poginuo. Dubaijev Džebel Ali, najprometnija kontejnerska luka na svetu van Azije, obustavio je operacije pre ponovnog otvaranja, nakon što su krhotine od presretanja iz vazduha izazvale požar na jednom od vezova. Broj teretnih brodova koji plove tesnacem već je pao sa više od 50 dnevno na samo sedam u nedelju, prema podacima kompanije Lloyds List, londonskog izdavača obaveštajnih podataka o pomorstvu.

Iranske snage su u ponedeljak tvrdile da su pogodile tanker za gorivo Athe Nova, koji plovi pod zastavom Hondurasa, sa dve bespilotne letelice u tesnacu, ostavljajući ga u plamenu. Teheran je takođe pogodio lučko postrojenje u Omanu i brod severozapadno od Muskata, dok je iranska vojska emitovala radio upozorenja brodovima koji nameravaju da pređu Ormuski tesnac. Usled haosa koji se odvija, cena barela nafte skočila je za više od 10%, na iznad 80 dolara (60 funti) tokom vikenda, pre nego što se u ponedeljak stabilizovala na nešto nižem nivou.

Donald Tramp je izjavio da ne očekuje da će borbe trajati duže od nekoliko nedelja, ali pojedini stručnjaci predviđaju da bi, u slučaju produženog sukoba, cena barela nafte tipa Brent mogla da skoči na 100 dolara (75 funti). Fiona Cinkota, viši tržišni analitičar u City Index-u, sugerisala je da bi cena sirove nafte u SAD mogla biti potisnuta na 90 dolara po barelu zbog zabrinutosti oko snabdevanja ako se saobraćaj kroz tesnac ne nastavi. Protok nafte mogao bi biti dodatno ugušen napadima obe strane na postrojenja za ekstrakciju i preradu u regionu, pri čemu Teheran serijom udara cilja na infrastrukturu saveznika SAD. Saudijska državna naftna kompanija Aramco zatvorila je rano u ponedeljak svoju rafineriju Ras Tanura na istočnoj obali zemlje – koja prerađuje oko 550.000 barela dnevno – nakon što su je pogodili ostaci presretnutih iranskih dronova.

Dim se diže iz rafinerije Ras Tanura kompanije Aramco u Saudijskoj Arabiji

Sukob je takođe poremetio snabdevanje tečnim prirodnim gasom (LNG). QatarEnergy, najveći svetski dobavljač, bio je primoran da obustavi proizvodnju u ponedeljak nakon napada dronom, očigledno od strane Irana. Katar obezbeđuje oko 20% svetskog LNG-a, koji je postao ključni izvor gasa dok Evropa pokušava da se odvikne od ruskih zaliha.

Sukob je u ponedeljak doveo do skoka evropskih cena gasa na najviši nivo od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Iako evropske cene gasa ostaju znatno ispod svog vrhunca iz 2022. godine, a cena nafte je tek na nivou na kojem je bila pre dve godine, dalji kontinuirani porasti dodatno bi pritisli zapadne ekonomije koje su tek počele da se oslobađaju najgoreg inflatornog šoka izazvanog invazijom na Ukrajinu.

Samo prošle nedelje, u svom obraćanju o stanju nacije, Tramp je tvrdio da inflacija i cene goriva opadaju. Bilo kakav skok troškova života mogao bi da naškodi šansama njegove stranke na jesenjim međuizborima. Inflatorni rizik takođe baca senku na britansku kancelarku, Rejčel Rivs, uoči njenog godišnjeg prolećnog obraćanja u utorak. Za sada je uticaj relativno skroman.

Džim Rid, analitičar Deutsche Bank, ističe da je dnevni skok cene nafte u ponedeljak, koji je do sredine popodneva dostigao 8,2%, bio tek 38. po veličini dnevni porast od 1990. godine. Što duže traje kriza u Iranu, veći je rizik od izraženijeg rasta cena, što izaziva domino efekat koji zahvata skoro svaki aspekt privrede. Skuplja nafta značila bi rast cena na benzinskim pumpama i na svetskim tržištima goriva, što bi se odrazilo na cenu bilo koje robe koja se transportuje vazduhom, morem ili drumom.

"S obzirom na to da su mnoga domaćinstva još uvek opterećena dugovima iz prethodne gasne krize, skok cena je zabrinjavajući znak da bi računi i za domove i za preduzeća mogli ponovo da porastu", rekla je Džes Ralston iz istraživačkog centra Energy and Climate Intelligence Unit.

Analitičari britanskog menadžera imovine Quilter procenjuju da povećanje cene barela nafte od 10 dolara može dodati do 40 baznih poena (dodatnih 0,4%) potrošačkoj inflaciji. Takođe može oduzeti do 30 baznih poena globalnom rastu BDP-a, ako kriza potraje. Ekonomije gladne energije koje plaćaju više za naftu i gas mogle bi takođe pružiti dobrodošao podsticaj moralu Rusije, čije ogromne rezerve nafte i gasa finansiraju njena ratna sredstva za napad na Ukrajinu.

Prošle nedelje, Kiril Dmitrijev, investicioni savetnik Vladimira Putina, predvideo je da će nafta uskoro dostići 100 dolara.

Sve najnovije informacije o stanju na Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu

(Telegraf Biznis/Guardian)