Zašto je Srbija hitno zabranila izvoz nafte? Evo šta ova odluka zapravo znači

Vlada Srbije donela je danas na vanrednoj sednici hitnu odluku o zabrani izvoza sirove nafte, dizela i benzina. Ovaj potez države, koji ostaje na snazi do 19. marta, donet je sa jednim jasnim ciljem da se minimalizuje udar globalnog energetskog haos na srpsko tržište, sačuvaju zalihe goriva i zaustavi dramatičan skok cena.

U praksi, ova odluka znači da su naftne kompanije u obavezi da gorivo zadrže na domaćem tržištu, umesto da ga, vođene većom zaradom, izvezu u zemlje gde su cene trenutno znatno više usled globalne krize.

Teme za vas

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović objasnila je da država na ovaj način pokušava da sačuva standard građana u trenutku kada svetske berze divljaju.

- Zabrana se odnosi na izvoz dizela, benzina i sirove nafte svim vidovima transporta do 19. marta nakon čega ćemo donositi dalje odluke. Suština ove zabrane je zaštita domaćeg tržišta od nestašica i skoka cena, a usled globalnih poremećaja na svetskom tržištu - izjavila je Đedović Handanović.

Ona je podsetila i da je Srbija zemlja u kojoj građani plaćaju naftne derivate jeftinije u odnosu na njihovu realnu cenu na berzi, te da država čini sve da zaštiti građane i privredu.

Od čega nas zabrana zapravo štiti?

Značaj ove odluke postaje mnogo jasniji kada se sagleda šira ekonomska slika. Da Vlada nije zaustavila izvoz, slobodno formiranje cena prema pobesnelom svetskom tržištu pretilo bi da izazove lančanu reakciju koja bi se osetila mnogo dalje od samih benzinskih pumpi.

Ekonomista i profesor dr Ljubodrag Savić upozorio je ranije da bi prepuštanje cena tržištu dovelo do ogromnog poskupljenja goriva, što bi bio direktan okidač za visoku inflaciju. Zabrana izvoza je, stoga, pokušaj države da predupredi najopasniji scenario po džep građana, u kojem se nalazi i  skok kamata na kredite.

- Povećanje cena vodi ka inflaciji, jer je to infrastrukturna delatnost. Skoro da nema ni jedne delatnosti koja direktno ili indirektno nije zavisna od goriva, od derivata nafte. Inflacija, posebno ona preko 10 odsto, primorava centralne banke na restriktivnu politiku i podizanje referentnih kamatnih stopa. To znači skok Euribora i Belibora, što direktno povećava rate kredita građanima koji imaju promenljive kamatne stope, a takvih je u Srbiji najviše - objasnio je Savić.

Kupovina vremena

Odluka da zabrana traje do 19. marta pokazuje da Vlada "kupuje vreme" prateći razvoj situacije u svetu, posebno u Evropi koja je trenutno najviše pogođena energetskom krizom.

Kako profesor Savić ističe, problem Evropske unije je i naš problem, jer je naša privreda snažno vezana za nju.

- Evropska unija će biti u prilično velikom problemu, a to je istovremeno i naš problem. Mi smo dobro uključeni u privredu Evropske unije, u mnogo čemu zavisimo od nje. Sva je prilika da će ulaziti još više u problem, ne samo sa naftom nego i sa gasom, jer su se odrekli jeftinog ruskog gasa i jeftine ruske nafte - navodi Savić, dodajući da su se geopolitičke karte drastično promešale, te da SAD sada prodaju svoje energente Evropi po oštrim tržišnim cenama, dok Rusija profitira usled rasta interesovanja za njenom naftom.

U ovakvom globalnom rasporedu snaga, privremena zabrana izvoza ostaje glavni mehanizam Vlade Srbije da amortizuje udar svetske krize i obezbedi da domaće tržište ostane stabilno i snabdeveno gorivom. Šta će se dešavati posle 19. marta, zavisiće isključivo od toga da li će se situacija na globalnim berzama bar malo smiriti.

(Telegraf Biznis)