Analiza Fajnenšel Tajmsa: Koje zemlje će osetiti najveći ekonomski udar zbog rata u Iranu

Napad Donalda Trampa na Iran naneće veći udar evropskim i azijskim ekonomijama nego samim Sjedinjenim Američkim Državama, koje će delimično biti zaštićene od posledica zahvaljujući velikom domaćem energetskom sektoru, kažu analitičari za Financial Times.

SAD su neto izvoznik prirodnog gasa od 2017. i nafte od 2020. godine, pokazuju zvanični podaci, što znači da njihov sopstveni energetski sektor ima koristi od naglog rasta cena, iako će prosečno američko domaćinstvo biti snažno pogođeno rastom cena benzina.

Teme za vas

Nasuprot tome, evropske i azijske ekonomije koje se oslanjaju na uvoz energije suočavaju se s mnogo oštrijim skokom inflacije, delimično zato što su cene prirodnog gasa na tim tržištima nestabilnije nego u SAD-u i već su porasle, a to gorivo je ključno na njihovim domaćim energetskim tržištima.

"SAD su zaštićene, ali ne i imune na štetu", rekao je Džejms Najtli iz banke ING.

To je zato što SAD neće pretrpeti prekide u snabdevanju ključnim sirovinama kakvi će se videti drugde, tvrdi on.

"Svi će biti u lošijoj situaciji jer je suština ovoga da ste učinili ključni faktor proizvodnje skupljim, ali će to imati neujednačen uticaj među državama", složio se Dejvid Ajkman, direktor think-tanka National Institute of Economic and Social Research (Niesr).

Posledice će se osetiti širom sveta

Cena nafte Brent skočila je gotovo 30 odsto prošle nedelje nakon izbijanja rata, dok su evropske cene gasa nedelju završile oko dve trećine više. Rast je podstaknut strahovima od dugotrajnog poremećaja isporuka kroz Ormuski moreuz, ključnu arteriju za energetski promet, kao i gubitkom proizvodnje drugde na Bliskom istoku.

Ako se zadrže, više cene će podstaći inflaciju, smanjiti kupovnu moć domaćinstava i naštetiti rastu BDP-a u ekonomijama širom sveta. Centralne banke mogle bi biti prisiljene da duže zadrže kamatne stope na sadašnjem nivou ili čak dodatno pooštre monetarnu politiku, dok se vlade suočavaju s dodatnim fiskalnim opterećenjem ako odluče da intervenišu na energetskim tržištima kako bi ublažile posledice za birače.

Promene cena energije služe kao "snažan mehanizam preraspodele dohotka među državama", rekla je Ćijan Vang, glavna ekonomistkinja za azijsko-pacifički region u Vanguardu.

Izvoznici nafte će sačuvati veći deo neočekivane dobiti, ali potrošači imaju tendenciju da odmah smanje potrošnju, dok finansijska tržišta trpe udar, što znači da će ukupna globalna potražnja oslabiti.

Ozbiljnost posledica zavisiće ne samo od toga koliko će cene porasti, već i od trajanja tog rasta te od toga šta će vlade učiniti kako bi pokušale da ublaže teret za potrošače.

Foto: Shutterstock

Rast cena gasa nadmašio je povećanje troškova sirove nafte. To će biti skupo za evropske ekonomije poput Italije, Nemačke i Velike Britanije, koje su snažno zavisne od uvoza gasa.

Analiza 15 ekonomija koju je sproveo Oxford Economics sugeriše da će skok troškova energije ostaviti najveći trag u Italiji, gde bi inflacija u četvrtom kvartalu ove godine mogla porasti za više od jedan procentni poen u odnosu na ranije prognoze te konsultantske kuće.

Evrozona u celini i Velika Britanija videće povećanje projektovane inflacije za više od pola procentnog poena. Nasuprot tome, inflacija u SAD-u u četvrtom kvartalu biće povećana za samo 0,2 procentna poena, dok će Kanada biti najmanje pogođena, prema toj analizi.

Kina u solidnoj poziciji, ali će Peking morati da interveniše

Kina, Indija i Južna Koreja veliki su uvoznici nafte i gasa koji se dopremaju iz Persijskog zaliva, što ih takođe čini ranjivima. Kina, na primer, uvozi 70–75 odsto svoje potrošnje sirove nafte. Veliki deo njenog uvoza s Bliskog istoka prolazi kroz Hormuški moreuz.

Međutim, Kina se može osloniti na veće zalihe nafte i izvršiti pritisak na rafinerije da obustave izvoz dok štiti sopstvene zalihe. Takođe ima mogućnost da se okrene uvozu iz Rusije.

Vang je tvrdila da bi kineska vlada mogla da interveniše kako bi ograničila prenošenje rasta cene sirove nafte na maloprodajnu cenu benzina te da bi čak i nešto viša inflacija mogla biti dobrodošla s obzirom na uporne "deflacione pritiske" u zemlji.

Veliki izvoznici energije poput Norveške i Kanade videće "jednoznačno pozitivnije" efekte jer će iskoristiti više cene, a pritom izbeći pretnje proizvodnji i prihodima s kojima se suočavaju bliskoistočni dobavljači poput Katara, rekli su analitičari Capital Economicsa.

Revolucija škriljca pretvorila je SAD u energetsku supersilu tokom protekle dve decenije, učinivši je najvećim proizvođačem nafte i gasa na svetu.

To znači da će američki proizvođači ubrati koristi od viših cena, posebno ako se sukob oduži i cene ostanu povišene.

Američke akcije našle su se pod manjim pritiskom nego neka tržišta u Evropi i Aziji otkako je sukob počeo, što sugeriše da neki investitori računaju na manji negativan uticaj na BDP u Severnoj Americi nego u drugim velikim ekonomijama.

Visoka američka proizvodnja delimično štiti potrošače, naročito kod prirodnog gasa, gde je globalno tržište donekle fragmentisano. Dok su evropske i azijske cene gasa naglo porasle prošle nedelje, američke cene su samo blago porasle.

Nedostatak slobodnog kapaciteta za ukapljivanje LNG-a i izvoz ograničiće mogućnost američkih proizvođača da izvoze gas na druga tržišta, što će pomoći da se cene gasa u Americi drže pod kontrolom, rekao je Dejvid Oksli iz Capital Economicsa, opisujući SAD kao "gasno ostrvo".

Cene benzina za građane SAD-a će sigurno skočiti

Ali kod nafte, gde je tržište globalnije, američki potrošači verovatno će osetiti pritisak. West Texas Intermediate, američka referentna cena sirove nafte, prošle nedelje zabeležila je najveći nedeljni rast otkako se vode evidencije od 1983. godine.

To je podstaklo skok cena benzina u SAD, koje su u petak dosegle 3,32 dolara po galonu, prema podacima AAA, u odnosu na 2,98 dolara nedelju ranije, što je njihov najviši nivo od 2024. godine.

Foto: Shutterstock

Cene nafte dodatno su porasle u ponedeljak, pri čemu je Brent, međunarodni referentni standard, skočio 25 odsto u trgovanju u Aziji na 116,17 dolara po barelu. West Texas Intermediate, američki pokazatelj, porastao je 28 odsto na 116,29 dolara.

Goldman Sachs je upozorio da bi, ako se kriza nastavi tokom celog marta, cene nafte "verovatno" premašile vrhunce iz 2008. i 2022. godine kada je Brent prešao 147 dolara po barelu, a benzin premašio 5 dolara po galonu.

Rast cena predstavlja rizik za Trampa i preti da pogorša krizu pristupačnosti koja je postala njegova najveća politička slabost među biračima uoči ključnih izbora za Kongres u novembru.

Mnoge studije pokazuju da rast cena benzina posebno pogađa siromašnije Amerikance, jer oni češće rade poslove koji zahtevaju više putovanja drumom i troše veći deo prihoda na gorivo.

Šta će uraditi centralne banke?

Ekonomski udžbenici sugerišu da centralni bankari mogu "zanemariti" skokove cena energije, na osnovu pretpostavke da oni izazivaju privremeni rast potrošačkih cena, koji bi se zatim smanjio ako su inflaciona očekivanja domaćinstava dobro ukorenjena. Smanjujući budžete domaćinstava, rast troškova energije na kraju dovodi do slabije potražnje koja može pomoći u obuzdavanju inflacije.

Međutim, nedavno iskustvo visokih stopa inflacije nakon pandemije kovid 19 i rata u Ukrajini znači da su inflaciona očekivanja domaćinstava u nekim zemljama viša. Radnici su tokom tog perioda tražili veće plate, a kompanije su menjale svoje strategije određivanja cena.

Zbog toga je, rekao je Majkl Sonders iz Oxford Economicsa, "ažurirani priručnik" za centralne bankare da u slučaju energetskog šoka "budu spremni da se suprotstave rizicima viših inflacionih očekivanja i dugotrajnije inflacije oštrijom retorikom i strožom monetarnom politikom ili manjim ublažavanjem nego što se ranije očekivalo".

To se već odrazilo na tržištima novca. Investitori sada ne samo da očekuju da će Banka Engleske zadržati kamatne stope nepromenjene u svojoj objavi 19. marta, već više u potpunosti ne uračunavaju ni jedno dodatno smanjenje sa 3,75 odsto pre kraja godine. Pre sukoba, swap ugovori su u potpunosti uračunavali dva smanjenja od po četvrtinu procentnog poena ove godine.

U međuvremenu, u evrozoni investitori već počinju da uračunavaju mogućnost povećanja kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke kao odgovor na novu pretnju inflacijom, iako kreatori politike insistiraju da je prerano donositi zaključke.

U SAD je predsednik Federalnih rezervi Džej Pauel već nagovestio da će centralna banka verovatno zadržati kamatne stope na sadašnjem nivou u skorijem periodu, što je stav koji bi mogućnost inflacionog skoka verovatno dodatno učvrstila.

Prognoze o smanjenju kamatnih stopa na tržištu terminskih ugovora su smanjene, pri čemu trgovci sada očekuju jedno do dva smanjenja ove godine umesto dva do tri, a prvo se očekuje u septembru umesto u julu.

(Telegraf Biznis/Klix.ba)