Ovo je istina o životu u Iranu: Koliko koštaju hrana i gorivo u zemlji koja je pod pritiskom sankcija

Kada se danas pomene Iran, prve asocijacije su obično geopolitičke tenzije, nafta i nuklearni sporazumi. Međutim, iza političkih naslova krije se svakodnevni život više od 90 miliona ljudi koji žive i rade u ekonomiji koja već decenijama funkcioniše pod strogim međunarodnim sankcijama.

Zemlja bogate istorije i kulture postala je dom ljudi koji su usavršili umetnost prilagođavanja. Zbog dugogodišnjih ekonomskih blokada Iran je bio primoran da razvije takozvanu „ekonomiju otpora“, oslanjajući se na sopstvenu proizvodnju gotovo svega – od hrane do automobila.

Teme za vas

Rezultat je tržište koje prosečnom Evropljaninu deluje kao potpuno drugačiji svet, naročito kada su u pitanju cene.

Državni štit: Gorivo i komunalije skoro simbolične

Ono što često izaziva nevericu na društvenim mrežama jesu cene energije. Zemlja koja raspolaže ogromnim rezervama nafte svojim građanima nudi pogodnosti koje su u mnogim državama nezamislive.

Država snažno subvencioniše gorivo kako bi zaštitila životni standard stanovništva. U okviru mesečne kvote od 60 litara, litar benzina košta svega oko 0,26 evra.

Ni komunalni troškovi nisu mnogo veći. Osnovne komunalije za stan od oko 85 kvadratnih metara u Teheranu (struja, voda i grejanje) u proseku koštaju oko 13 evra mesečno.

Brzi kućni internet, iako uz određena ograničenja i filtere, košta u proseku oko 6 evra.

Koliko košta svakodnevni život

Zbog sankcija uvoz stranih proizvoda je otežan i skup, pa su prodavnice uglavnom pune domaćih brendova. Zbog toga su osnovne namirnice relativno jeftine:

• hleb (500 g): oko 0,46 evra
• mleko (1 l): oko 0,56 evra
• jaja (12 komada): oko 1,16 evra
• pileća prsa (1 kg): oko 2,56 evra
• obrok u restoranu: oko 4,24 evra
• karta u javnom prevozu: između 0,15 i 0,51 evro

Kultura izlazaka, ispijanja kafe i tradicionalnog čaja veoma je razvijena. Upravo zbog pristupačnih cena hrane i pića mnogi Iranci i dalje imaju bogat društveni život uprkos ekonomskim problemima. Cena čaja u Teheranu u proseku iznosi oko 0,26 evra.

Druga strana medalje: Plate i inflacija

Ipak, ove cene treba posmatrati u kontekstu prosečnih prihoda. Dugogodišnje sankcije ozbiljno su pogodile iransku valutu – rijal – što je dovelo do visoke inflacije i pada realne vrednosti plata.

Prosečna mesečna zarada u Iranu iznosi oko 306 evra.

Kada se to uporedi sa cenama, jasno je da život u Iranu nije ekonomska idila već stalno balansiranje. Građani imaju relativno pristupačne osnovne potrebe – krov nad glavom, grejanje, hranu i prevoz. Međutim, sve što dolazi iz inostranstva predstavlja veliki luksuz.

Kupovina kvalitetne tehnologije, novih automobila, brendirane garderobe ili putovanja u inostranstvo za većinu ljudi je veoma teško dostižna.

Snalažljiv narod uprkos ograničenjima

Uprkos svemu, svakodnevna slika Irana nije toliko sumorna kao što se često prikazuje u medijima. Reč je o visokoobrazovanoj naciji sa velikim brojem inženjera, lekara i stručnjaka.

Iranci su poznati po snalažljivosti – koriste različite načine da zaobiđu digitalna ograničenja, razvili su sopstvene verzije popularnih aplikacija poput Ubera ili Amazona, a nedostatak uvozne robe nadoknađuju razvijenom domaćom proizvodnjom i zanatstvom.

Na kraju, život u Teheranu je spoj modernog urbanog ritma i tradicionalnih vrednosti. Ljudi rade, druže se i pronalaze načine da žive što bolje mogu, uprkos ograničenjima koja su im nametnuta.

(Telegraf Biznis/Klix)