Energetska računica Srbije: Šta će se dešavati kada rezerve počnu da se tope?

Izjava predsednika Aleksandar Vučić da se globalni odnosi neće smirivati već dodatno komplikovati otvara pitanje koje se u Srbiji uvek vraća u kriznim vremenima - koliko smo zaista energetski bezbedni i koliko dugo možemo da izdržimo bez ozbiljnih poremećaja u snabdevanju naftom i gorivom.

Svet ulazi u fazu energetskog nadmetanja

Vučićev opis sveta u kojem „jedni drugima seku naftu i gas“ nije daleko od realnosti. Energetski resursi ponovo postaju sredstvo političkog pritiska i geopolitičkog nadmetanja. U takvom okruženju male i uvozne ekonomije, poput srpske, nalaze se u posebno ranjivoj poziciji.

Teme za vas

Prekid lanaca snabdevanja, sankcije, logistički problemi ili čak spekulativni skokovi cena mogu u vrlo kratkom roku izazvati nestabilnost na tržištu goriva. Upravo zato države formiraju strateške rezerve kao prvi amortizer krize.

Koliko zapravo traju srpske rezerve

Prema rečima predsednika, Srbija trenutno raspolaže rezervama za 91 do 92 dana, što je iznad minimuma koji važi u mnogim evropskim zemljama. Još značajnija je tvrdnja da Srbija ima više rezervi goriva nego 75 odsto zemalja EU, što ukazuje na relativno solidnu pripremljenost u kratkom roku.

To praktično znači da, čak i u slučaju potpunog prekida uvoza, država može da obezbedi kontinuitet snabdevanja nešto duže od tri meseca. Međutim, ta brojka sama po sebi ne daje kompletnu sliku.

Jer tri meseca nisu dug period u geopolitičkim krizama koje umeju da traju godinama.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Problem nije samo količina, već i dinamika

Ključno pitanje nije samo koliko imamo, već kako se te rezerve koriste i obnavljaju. Ako bi došlo do ozbiljnog poremećaja na tržištu, potrošnja bi mogla da poraste usled panike, gomilanja zaliha i rasta privredne neizvesnosti.

Vučić je to indirektno priznao izjavom: „Ako građanima kažem da štede, oni neće štedeti“. Ova rečenica otkriva važan psihološki faktor – u krizama tržište ne reaguje racionalno.

Drugim rečima, čak i dovoljno velike rezerve mogu se istopiti brže nego što planovi predviđaju.

Strategija države: stabilnost bez restrikcija

Poruka vlasti je jasna: „Naše je da obezbedimo da imaju dovoljno“. To znači da država trenutno ne razmatra restriktivne mere poput ograničenja potrošnje, već se oslanja na postojeće zalihe i kontinuirani uvoz.

Takav pristup ima političku i ekonomsku logiku. Održavanje normalnog snabdevanja smanjuje rizik od panike, stabilizuje cene i čuva privrednu aktivnost. Međutim, on funkcioniše samo dok globalni tokovi nisu ozbiljno prekinuti.

Gde su realni rizici

Najveći rizik ne leži u trenutnom stanju, već u scenariju produžene krize. Ako bi došlo do dugotrajnog prekida isporuka ili značajnog poskupljenja nafte na svetskom tržištu, Srbija bi bila prinuđena da bira između tri opcije: smanjenje potrošnje, povećanje cena ili ubrzano trošenje rezervi.

U takvom scenariju, tri meseca zaliha postaju samo odlaganje problema, a ne njegovo rešenje.

Tanka linija između sigurnosti i iluzije

Srbija danas jeste bolje pripremljena nego ranije i bolje nego deo Evrope. Ali energetska sigurnost nije statična kategorija, ona traje samo dok traju lanci snabdevanja.

I upravo tu dolazimo do suštine Vučićeve poruke: svet ide ka većim tenzijama, a ne ka stabilizaciji.

Ako se taj trend nastavi, pitanje više neće biti da li imamo dovoljno za 90 dana, već šta se dešava devedeset prvog dana.

A u energetici, kao i u politici, krize retko završavaju onda kada to planirate.

(Telegraf Biznis)