Reforma bolovanja u Nemačkoj: Šta znači raditi 25, 50 ili 75 odsto tokom bolesti?

Nemačka vlada, na čelu sa kancelarom Fridrihom Mercom, planira uvođenje nove mere u sistem bolovanja pod nazivom delimično bolovanje (Teilkrankschreibung). Umesto dosadašnjeg pristupa po kojem je zaposleni ili potpuno radno nesposoban ili potpuno zdrav, lekari bi ubuduće mogli da procenjuju radnu sposobnost u procentima, poput 100, 75, 50 ili 25 odsto. U praksi bi to značilo da bi osoba koja inače radi puno radno vreme tokom bolesti mogla da nastavi da radi skraćeno, na primer polovinu radnog vremena.

Reforma je u nadležnosti ministarke zdravlja Nine Varken, a osnovni cilj je postepeni povratak zaposlenih na posao i smanjenje broja dana bolovanja, koji u Nemačkoj u proseku iznosi oko 19,5 dana godišnje po radniku. Vlada smatra da bi fleksibilniji model smanjio opterećenje sistema, ali i pomogao ljudima da lakše ostanu u radnom ritmu tokom bolesti.

Teme za vas

Da bi zaposleni mogao da radi u smanjenom obimu tokom bolovanja, moraju biti ispunjena tri uslova – lekar mora da proceni da postoji delimična radna sposobnost, zaposleni mora da se oseća sposobnim za rad, a poslodavac mora da da saglasnost. Ukoliko poslodavac ne pristane, primenjuje se standardno, potpuno bolovanje.

Ideja je da se ovaj model najviše primenjuje kod dužih bolovanja, dužih od četiri nedelje. U takvim slučajevima zaposleni bi, u zavisnosti od zdravstvenog stanja, mogao da radi od kuće, da bude prebačen na lakše poslove ili da ima fleksibilno radno vreme. Time bi se, prema zamisli, omogućio postepen povratak u punu radnu sposobnost bez naglog prekida odmora.

Kada je reč o finansijama, u prvih šest nedelja bolovanja poslodavac i dalje isplaćuje punu platu. Nakon toga, poslodavac bi plaćao deo za odrađene sate, dok bi ostatak pokrivalo zdravstveno osiguranje kroz naknadu za bolovanje. Planira se i smanjenje te naknade sa 70 na 65 odsto bruto plate, iako bi u pojedinim situacijama zaposleni i dalje mogli da imaju finansijsku korist u odnosu na klasično bolovanje.

Zagovornici reforme tvrde da bi ovakav sistem omogućio brži povratak na posao, manji broj izgubljenih radnih dana i očuvanje radnih navika, posebno kod dugotrajnih ili psihičkih bolesti. Takođe se ističe da bi model mogao da poboljša socijalnu uključenost i olakša prelazak iz bolesti u puni radni režim, jer mnogi ljudi, kako navode, nisu ni potpuno zdravi ni potpuno bolesni.

Međutim, predlog nailazi i na kritike sindikata i socijalnih organizacija. Oni upozoravaju da bi zaposleni mogli biti pod pritiskom da rade i kada nisu u potpunosti spremni, kao i da bi prerani povratak na posao mogao da produži oporavak ili pogorša zdravstveno stanje. Posebno se ističe zabrinutost da bi princip dobrovoljnosti u praksi mogao biti doveden u pitanje.

Uprkos različitim stavovima, predlog se predstavlja kao pokušaj da se sistem bolovanja prilagodi savremenim uslovima rada i dužem životnom veku. O njemu će konačnu odluku doneti nemački parlament nakon što prođe vladinu proceduru.

(Telegraf Biznis/Fenix)