Od nekad visoke inflacije do rekordnih rezervi: Evo šta pokazuju brojke i šta oseća svaki građanin Srbije!

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da je NBS tokom 14 godina sprovodila doslednu ekonomsku politiku, zahvaljujući kojoj su poslovni ambijent i ekonomska slika Srbije trajno unapređeni.Ona je povodom 14 godina rada na čelu NBS ocenila da se ništa od toga nije desilo slučajno, već je rezultat koordinisanih politika vlade i Narodne banke, uz jasnu viziju politike predsednika Srbije.

Kamatna stopa smanjena, a devizne rezerve povećane

Navodeći pokazatelje velikih promena u ovom periodu NBS je saopštila da je 2012/2013 inflacija bila 12,2 odsto a sada je 2,7 odsto.

Teme za vas

U istom periodu referentna kamatna stopa je smanjena sa 11,75 odsto na 5,75 odsto, bruto devizne rezerve su povećane sa 10,1 milijardu evra na 30,5 milijardi, neto devizne rezerve sa 5,5 na 26,0 milijardi evra.

Zlatne rezerve su povećane sa 14,8 na 54,8 tona, a učešće zlata u deviznim rezervama sa 6,2 odsto na oko 20 procenata.

I potrošačka korpa bolje pokrivena

Kada je reč o problematičnim odnosno nenaplativim kreditima njihov procenat je smanjen sa oko 20 odsto na 2,0 odsto.

Dinarska štednja je porasla sa 17,9 milijardi dinara na 242 milijarde.

Pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom povećana je sa 66 odsto na 109 odsto.

Znatno su smanjene i kamatne stope na kredite, pa su na dinarske kredite građanima stope smanjene sa 20,6 odsto na 8,5 odsto a privredi sa 16,4 odsto na 7,1 odsto.

Popravljen je i kreditni rejting zemlje i to sa BB- na BBB-, odnosno investicioni rang.

Rešeno pitanje kamatnih stopa za stambene kredite

Iz NBS su naveli i da su u septembru u uslovima naglog i znatnog rasta euribora privremeno ograničili kamatne stope na stambene kredite u evrima, što je u proseku spustilo kamatne stope na ove kredite za dva procentna poena a rate kredita smanjene su za od 10 odsto do više od 25 odsto.

Ovo pitanje smo 2025. godine sistemski i trajno rešili izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, obezbeđujući građanima sigurnost u pogledu maksimalne visine kamatnih stopa ne samo na stambene kredite već i na ostale kreditne proizvode, gotovinske i potrošačke kredite, kreditne kartice i minuse po tekućim računima, istakli su iz Narodne banke.

Kao rezultat toga, prosečne nominalne kamatne stope na nove stambene kredite smanjene su sa 6,5 odsto u septembru 2023. na 4,5 odsto u junu 2026, a na gotovinske kredite sa 10,2 odsto u decembru 2024. na 8,4 odsto u junu 2026.

Istovremeno, u periodu od decembra 2024. do juna 2026. godine kamatne stope na prekoračenja po tekućim računima smanjene su sa 27,9 odsto na 17 odsto, a na kreditne kartice sa 22,3odsto na 14,4 odsto.

Zakonska rešenja za zaštitu korisnika finansijskih usluga

Kada je reč o zakonodavnim aktivnostima, između ostalog se navodi da je na predlog Narodne banke Srbije, prošle godine usvojen novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kojim su, između ostalog, propisana ograničenja kamatnih stopa na sve vrste kredita, a banke su obavezane i da u određenim situacijama nude korisnicima olakšice u otplati kredita.

Prvi izveštaji pokazuju da su banke prihvatile 79 odsto zahteva za olakšice, a pored produženja roka otplate, najčešće je primenjivana i olakšica u vidu smanjenja kamatne stope i zastoja u otplati kredita.

NBS je inicirala izmene Zakona o platnim uslugama kojima je omogućeno da se obezbedi povraćaj sredstava korisnicima koji su žrtve prevara sa autorizovanim platnim nalogom (investicionih prevara, romantičnih prevara, WhatsApp prevara i sl.).

Za sedam meseci primene ove mere banke su uspele da zamrznu sredstva na inkriminisanim računima i vrate oštećenim korisnicima 33 miliona dinara.

Jača konkurentnost domaće privrede pristupanjem SEPA

Uspešnim koordiniranjem procesa pristupanja Srbije području SEPA 2025. godine NBS je stvorila preduslove za pristupanje domaćih pružalaca platnih usluga SEPA platnim šemama od maja 2026. godine, naveli su iz NBS.

Platnoj šemi SEPA transfer odobrenja - SEPA Credit Transfer (SCT) pristupilo je 18 od 19 banaka u Srbiji, čime su građanima i privredi omogućena brža, jednostavnija, transparentnija i povoljnija plaćanja u evrima sa zemljama članicama područja SEPA.

Mogućnost izvršavanja plaćanja putem SEPA platnih šema doprinosi jačanju konkurentnosti domaće privrede, lakšem poslovanju s partnerima iz Evrope i većoj predvidivosti finansijskih tokova, dok građanima omogućava da svoje prekogranične finansijske obaveze izvršavaju po istim pravilima i standardima koji važe širom evropskog platnog prostora.

Uloga NBS u evropskim integracijama

Kada je reč o evropskim integracijama, navodi se da je Narodna banka u grupi centralnih banaka s najvećim brojem nadležnosti u okviru procesa evropskih integracija.

Rukovodi radom dve važne pregovaračke grupe - Finansijske usluge (Poglavlje 9) i Ekonomska i monetarna politika (Poglavlje 17) - a drugonadležna je institucija u Poglavlju 4 - Slobodno kretanje kapitala.

Sva tri poglavlja su otvorena a NBS učestvuje u radu još osam pregovaračkih poglavlja.

U 2026. godini centralna banka je pripremila i dostavila Evropskoj komisiji na konsultacije devet nacrta zakona, među kojima su nacrti Zakona o kreditnim institucijama, Zakona o osiguranju i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije.

Stendbaj aranžman sa MMF iz predostrožnosti

Što se tiče saradnje sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) od 2012. godine je sa MMF uspešno sproveden jedan stendbaj aranžman iz predostrožnosti, bez korišćenja sredstava,

jedan stendbaj aranžman iz perioda globalne energetske krize, koji je uspešno okončan pre dogovorenog roka i dva savetodavna nefinansijska instrumenta za koordinaciju politika, koji su namenjeni zemljama koje sprovode kredibilnu ekonomsku politiku.

U toku je saradnja u okviru trećeg savetodavnog instrumenta za koordinaciju politika, čije je i treće razmatranje uspešno završeno u junu ove godine.

(Telegraf Biznis/Tanjug)