"Sve zavisi od njih": Ova grupa turista bi mogla da izazove inflaciju u Hrvatskoj, evo i zašto

Dok se Hrvatska polako priprema za vrhunac turističke sezone, među ekonomistima se sve češće postavlja pitanje šta sledi nakon leta. Hoće li turistički prihodi ponovo privremeno prikriti probleme domaće ekonomije ili nas na jesen čeka novi talas inflacije i dodatni rast cena?

Poslednjih meseci inflacija u Hrvatskoj je među najvećim u Evropi, a građani i dalje osećaju snažan pritisak visokih cena hrane, usluga i stanovanja. Upravo zato deo stručnjaka upozorava da bi period nakon turističke sezone mogao doneti neprijatno otrežnjenje.

Teme za vas

Ekonomski analitičar Damir Novotni (Damir Novotny) za naš portal kaže da je teško sa sigurnošću prognozirati hoće li nakon leta doći do novog snažnog rasta cena, jer će mnogo toga zavisiti upravo od turističke potrošnje.

- Teško je reći. Zavisi od turističke potražnje, ne samo od broja turista nego i od njihove sklonosti ka potrošnji - ističe Novotni.

Važno je koliko se troši: Nemački turisti pod finansijskim pritiskomDrugim rečima, nije ključno samo koliko će turista doći u Hrvatsku, nego koliko će novca ostaviti tokom odmora. Upravo bi to moglo da presudi da li će deo ugostitelja, iznajmljivača i trgovaca nakon sezone pokušati dodatno da podiže cene ili će tržište ipak pokazati znakove zasićenja.

Novotni upozorava da se najveći deo potrošnje u Hrvatskoj i dalje oslanja na goste iz Nemačke, a upravo su oni trenutno pod velikim finansijskim pritiskom.

• Nemačka privreda usporava: Industrija je pod pritiskom visokih troškova energije.
• Opreznost potrošača: Nemci su znatno obazriviji sa novcem nego ranije.

Uticaj na obalu: Smanjena potrošnja najbrojnijih gostiju osetiće se na hrvatskom primorju.

- Najveća grupa potrošača koji utiču na inflaciju su Nemci, a oni su u prilično velikom finansijskom grču, tako da sigurno neće trošiti više - objašnjava Novotni.

Amerikanci i Britanci spremni da plate više

S druge strane, Novotni ističe da deo turista ipak pokazuje znatno veću spremnost za potrošnju.

- Tu su onda potrošači iz SAD-a i Velike Britanije. Oni su skloni da plate više jer im cene u Hrvatskoj nisu previsoke - objašnjava analitičar. Kao primer navodi i velike razlike u navikama posetilaca: "Oni mogu da plate Ginis (Guinness) pivo 15 evra, a to Nemac neće".

Dodaje i da slovenački gosti, koji takođe čine važan deo turističkog tržišta, tradicionalno nisu među turistima koji troše najviše tokom odmora. Zbog svega toga, smatra da su moguća oba scenarija — i nastavak inflatornih pritisaka i postepeno smirivanje cena.

Visoka državna potrošnja i uvozna zavisnost

Ipak, deo ekonomista upozorava da problem inflacije i ekonomske krize u Hrvatskoj nije vezan samo za turizam. Visoka državna potrošnja, rast javnih rashoda i zavisnost od uvoza hrane i energije i dalje stvaraju snažan pritisak na cene.

Ranije je ekonomski stručnjak i bivši ministar Ljubo Jurčić za naš portal izjavio da Vladine mere ne predstavljaju pravi obračun sa inflacijom:

- Ovo nije antiinflatorni paket. Ovo je zapravo akcija spasavanja budžeta - rekao je Jurčić.

Posebno je upozorio da bi povećanje poreza delu preduzetnika i iznajmljivača moglo da se završi prelivanjem troškova na građane kroz više cene.

- Ako će to smanjiti inflaciju, ja ću pojesti svoju diplomu - poručio je Jurčić.

Neophodne strukturne reforme

Deo stručnjaka smatra da Hrvatska dugoročno ne može da reši problem inflacije bez ozbiljnijih reformi države. Među glavnim predlozima se pominju:

• Rezanje javne potrošnje
• Smanjenje administracije
• Racionalizacija lokalne samouprave

Problem je, prema mnogima, i to što Hrvatska više nema sopstvenu monetarnu politiku. Nakon ulaska u evrozonu, ključne odluke o kamatnim stopama donosi Evropska centralna banka (ECB), pa država više ne može samostalno da reaguje kao u vreme kune.

Zbog toga brojni ekonomisti smatraju da će se prava slika domaće ekonomije videti tek na jesen, kada turistički prihodi više ne budu prikrivali slabosti privrede. Da li nas čeka novi talas poskupljenja ili smirivanje tržišta, zavisiće od globalnih kretanja, ali jedno je sigurno - građani su nakon višegodišnjeg rasta cena postali izuzetno osetljivi na svaku novu najavu poskupljenja.

(Telegraf Biznis/Dnevno)