Novi udarac za balkanske ekonomije! Zašto EBRD smanjuje prognoze i šta to znači za vaš novčanik?

Rat na Bliskom istoku više nije samo bezbednosna ili geopolitička tema, njegove posledice sve više osećaju i evropske ekonomije. Upravo zbog toga Evropska banka za obnovu i razvoj, EBRD, snizila je prognozu privrednog rasta za zemlje u kojima posluje, kako navodi njihov izveštaj. U njemu upozoravaju da će više cene energenata, poremećaji u trgovini i rast inflacije usporiti ekonomski oporavak.

Iako Srbija nije direktno uključena u sukobe, kao mala i otvorena ekonomija snažno je povezana sa evropskim tržištem. Zbog toga se gotovo svaki veći poremećaj u globalnoj trgovini, cenama energije ili transportu veoma brzo preliva i na domaće tržište.

Teme za vas

Zašto je EBRD smanjio prognoze?

Prema najnovijem izveštaju EBRD-a, glavni razlog za slabije izglede privrede jeste novi energetski šok izazvan sukobima na Bliskom istoku. Više cene nafte i gasa povećavaju troškove proizvodnje, otežavaju međunarodnu trgovinu i ponovo podižu inflatorne pritiske. Istovremeno, problemi u transportu robe, posebno kroz strateške pomorske pravce, produžavaju rokove isporuke i povećavaju troškove logistike.

EBRD procenjuje da će privredni rast u regionima u kojima investira usporiti na 3,1 odsto u 2026. godini, što je za pola procentnog poena manje u odnosu na februarsku prognozu. Istovremeno, očekuje se rast prosečne inflacije na oko 6,4 odsto.

Kako to može da pogodi Srbiju?

Najveći rizik za Srbiju dolazi preko četiri kanala. Prvi je energija. Srbija veliki deo nafte i gasa uvozi ili kupuje po cenama koje zavise od kretanja na svetskom tržištu. Ukoliko se cene nafte duže zadrže na visokom nivou, mogu se očekivati skuplje gorivo, veći troškovi transporta i dodatni pritisak na cene gotovo svih proizvoda.

Drugi kanal je izvoz. Evropska unija je ubedljivo najveći trgovinski partner Srbije. Ako privreda evrozone uspori zbog skuplje energije i slabije industrijske proizvodnje, manja će biti i tražnja za robom proizvedenom u Srbiji. To može uticati na industrijsku proizvodnju, investicije i zapošljavanje u izvoznim sektorima.

Treći su cene hrane. Više cene energenata povećavaju troškove proizvodnje, prerade i transporta hrane. EBRD upozorava i na moguće probleme sa cenama đubriva, što dodatno povećava rizik od rasta cena poljoprivrednih proizvoda.

Četvrti su investicije. Kada raste globalna neizvesnost, kompanije češće odlažu velike investicione projekte. To može usporiti dolazak novih investicija u Srbiju, posebno u proizvodne delatnosti koje su povezane sa evropskim tržištem.

Šta će prosečan građanin prvi osetiti?

Građani najčešće ne osećaju pad privrednog rasta direktno, već kroz svakodnevne troškove.

To može značiti skuplje gorivo, više cene transporta i dostave, postepeni rast cena hrane, sporiji rast plata u pojedinim sektorima, opreznije zapošljavanje u kompanijama koje izvoze u Evropsku uniju.

Ukoliko bi sukob na Bliskom istoku potrajao ili doveo do novih poremećaja u snabdevanju energentima, ovi efekti mogli bi da budu izraženiji, upozorava EBRD.

Ima li i pozitivnih strana?

Srbija bi mogla da iskoristi deo promena ukoliko kompanije nastave da premeštaju proizvodnju bliže evropskom tržištu. Poslednjih godina sve je izraženiji trend takozvanog "nearshoringa", odnosno prebacivanja proizvodnje iz udaljenih delova sveta u zemlje jugoistočne Evrope.

Međutim, EBRD ocenjuje da će u narednom periodu najveći izazovi ipak ostati visoke cene energije, inflacija i slabija međunarodna trgovina. Drugim rečima, razvoj događaja na Bliskom istoku više nije pitanje koje zanima samo diplomatiju, njegove ekonomske posledice već utiču na Evropu, a samim tim i na Srbiju.

(Telegraf Biznis)