Crna sreda na berzama: Tramp jednom izjavom izazvao haos, cene nafte nastavljaju da rastu

Cene sirove nafte skočile su za više od 6 odsto na dvonedeljni maksimum nakon što je predsednik SAD Donald Tramp proglasio privremeni sporazum o okončanju rata sa Iranom "gotovim", dok su novi američki vojni udari obnovili zabrinutost u vezi sa snabdevanjem naftom kroz Ormuski prolaz.

Akcije su pale u sredu u Evropi i Aziji, a cene nafte su skočile preko 6% nakon što je američki predsednik Donald Tramp izjavio da je privremeno primirje sa Iranom gotovo, što je povećalo izglede za obnovu vojnog sukoba između dve zemlje.

Teme za vas

Na pitanje da li je memorandum o razumevanju sa Iranom gotov, Tramp je novinarima na samitu NATO-a u Ankari rekao: "Što se mene tiče, mislim da je gotov. Ne želim da imam posla sa njima", prenosi Rojters.

Ovo je usledilo nakon što je Centralna komanda SAD saopštila da su njene snage tokom noći pogodile više od 80 ciljeva u Iranu, uključujući komandno-kontrolne mreže, obalske radarske instalacije, protivbrodske raketne kapacitete i plovila kojima upravlja Korpus čuvara islamske revolucije (IRGC). Vašington je takođe ukinuo izuzeće koje je Iranu omogućavalo da ponovo pokrene izvoz nafte.

Foto: Shutterstock/artemegorovv

Ugovor za naredni mesec za naftu Brent, međunarodni standard, skočio je za više od 6% do 11:45 po srednjoevropskom vremenu (CEST) na 78,79 dolara po barelu, dok je referentna američka nafta poskupela za 6,3% na 74,88 dolara po barelu. Obe su nedavno zabeležile pad na nivoe viđene pre nego što je krajem februara počeo rat sa Iranom, prenosi Euronews.

Akcije velikih naftnih kompanija takođe su porasle rano u sredu, pri čemu je Šel (Shell) predvodio sa rastom od 5%, dok su BP, Ševron (Chevron) i EksonMobil (ExxonMobil) zabeležili rast od preko 3%.

Najnovije rasplamsavanje sukoba, uprkos obavezama da se traži mirno rešenje konflikta, pojačalo je neizvesnost oko cena nafte nakon što su one pale sa svog vrhunca koji je tokom rata bio znatno iznad 100 dolara. Ovo se takođe dešava usred zabrinutosti da je pomama za akcijama povezanim sa veštačkom inteligencijom podigla cene iznad dobitaka u produktivnosti i profita koji bi verovatno proizašli iz masovnih investicija u kapacitete za proizvodnju kompjuterskih čipova i data centre.

„Kao takvi, geopolitički naslovi će verovatno određivati raspoloženje na tržištu tokom narednih sati. Dalje pogoršanje situacije moglo bi dodatno da optereti vrednovanje akcija, uz rastući pritisak u sektoru tehnologije“, navela je Ipek Ozkardeskaja iz kompanije Swissquote u svom komentaru.

Pad berzanskih tržištaU Evropi, nemački DAX je izgubio više od 2,2% oko 11 sati po srednjoevropskom vremenu (CEST), dok je londonski FTSE 100 pao za 1,5%, a francuski CAC 40 za više od 2%.

U isto vreme, fjučersi na američke akcije bili su u padu za preko 1%.

U Aziji, tokijski Nikkei 225 je izgubio 2,1% i pao na 66.819,05 poena, dok je južnokorejski Kospi potonuo za 5,4% na 7.246,79 poena.

Južnokorejski indeks je prvo snažno skočio, a zatim ponovo pao, nakratko premašivši nivo od 9.000 poena prošlog meseca pre nego što je podlegao velikoj rasprodaji akcija tehnoloških kompanija povezanih sa veštačkom inteligencijom, kao što su Samsung Elektroniks (Samsung Electronics) i SK Hajniks (SK Hynix). Samsung je pao za 6,3% rano u sredu, nakon što je prethodnog dana zabeležio pad od oko 7%. SK Hajniks je preokrenuo rane dobitke i pao za 5,7%.

Tajvanski Taiex je porastao za 0.6%. U Hongkongu, Hang Seng je zabeležio rast od 3% na 24.193,56 poena.

Akcije kineskog startapa za AI modele Žipu (Zhipu), takođe poznatog kao Z.ai, a kojim se trguje pod imenom Knowledge Atlas Technology, skočile su u sredu za skoro 14%.

Foto: Shutterstock

Šangajski kompozitni indeks (Shanghai Composite) pao je za 0,5% na 3.970,88 poena.

U utorak, promenljiva situacija sa akcijama veštačke inteligencije ponovo je krenula silaznom putanjom, povukavši Volstrit nadole. S&P 500 je pao za 0,4%, iako je većina akcija unutar tog indeksa zabeležila rast.

Gubici među akcijama povezanim sa veštačkom inteligencijom povukli su indeks Nasdak Kompozit (Nasdaq Composite) za 1,2% naniže, dok je Dou Džons (Dow Jones Industrial Average) pao za 0,2%.

Kompanija Advanced Micro Devices je potonula za 6,5%, Intel je izgubio 9,7%, a Mikron Tehnolodži (Micron Technology) je pao za 4,7%.

SpejsEks (SpaceX), koji poseduje biznis xAI, pao je za 6,8% uprkos tome što mu je ovo bio prvi dan trgovanja u okviru indeksa Nasdaq-100. Neki analitičari veruju da hedž fondovi i drugi veliki investitori sprovode trgovinu „rebalansiranja indeksa“, s obzirom na to da su rano ušli u inicijalnu javnu ponudu (IPO) i da su to možda učinili sa ciljem da brzo prodaju svoje akcije indeksnim fondovima.

Rivijan Automotiv (Rivian Automotive) je pao za 18,1% nakon što je ova kompanija za električna vozila saopštila da će prodati 75 miliona akcija, čime se umanjuje udeo postojećih akcionara.

U trgovanju valutama rano u sredu, američki dolar je porastao na 162,26 japanskih jena sa prethodnih 162,11 jena. Evro je skočio na 1,1426 dolara sa nivoa od 1,1414 dolara.

Zlato je palo za oko 1,5% na približno 4.050 dolara, dok je srebro oslabilo za oko 2,5% na 58 dolara.

(Telegraf Biznis)