Kina sprema transportnu revoluciju! Voz od 600 km/h mogao bi da „pojede“ deo avio-industrije

Zamislite voz koji praktično ne dodiruje šine, kreće se brzinom do 600 kilometara na sat i na određenim rutama pokušava da konkuriše avionima. Upravo takvu budućnost transporta već godinama razvija Kina, a njen maglev sistem ponovo privlači ogromnu pažnju na društvenim mrežama.

Snimci futurističkog voza ovih dana ponovo kruže internetom, uz tvrdnje da je Kina predstavila prevozno sredstvo sposobno da dostigne 600 kilometara na sat. Ipak, iza viralne priče nalazi se mnogo širi i za globalni biznis važniji proces.

Teme za vas

Kineski proizvođač CRRC razvija maglev tehnologiju koja bi trebalo da popuni prostor između klasične brze železnice i avio-saobraćaja. Reč je o sistemu magnetne levitacije kod kojeg nema klasičnog kontakta točkova i šina, čime se smanjuje trenje i omogućavaju ekstremno velike brzine.

Peking-Šangaj za oko dva i po sata?

Jedan od najčešće pominjanih primera jeste veza između Pekinga i Šangaja.

Na udaljenosti na kojoj danas putnici često biraju između brzog voza i aviona, maglev brzine do 600 kilometara na sat mogao bi, prema ranijim procenama stručnjaka i medijskim izveštajima, da skrati putovanje na približno dva i po sata.

Upravo tu počinje prava biznis priča.

Ako tehnologija dostigne široku komercijalnu primenu, ona ne bi konkurisala samo drugim železničkim sistemima. Direktno bi ušla na tržište kratkih i srednjih avionskih linija, posebno između velikih gradova udaljenih nekoliko stotina do oko 1.500 kilometara.

Za avio-kompanije to bi mogao da bude ozbiljan izazov.

Najveća prednost možda uopšte nije brzina

Putovanje avionom ne počinje poletanjem niti se završava sletanjem. Putnik mora da stigne do aerodroma, prođe bezbednosne kontrole, čeka ukrcavanje, a zatim sa aerodroma ponovo putuje do grada.

Železničke stanice se, sa druge strane, često nalaze u urbanim centrima.

Zbog toga voz koji razvija ekstremne brzine ne mora nužno da bude brži od aviona u vazduhu da bi bio konkurentniji u ukupnom vremenu putovanja „od centra do centra“.

To je razlog zbog kojeg razvoj kineskog magleva nije samo tehnološka demonstracija, već potencijalna borba za deo ogromnog globalnog tržišta putničkog transporta.

Kina već ima infrastrukturu koju drugi tek sanjaju

Najveća kineska prednost nije samo jedan futuristički voz.

Zemlja je tokom prethodnih decenija izgradila najveću mrežu brzih železnica na svetu i stekla ogromno iskustvo u povezivanju megagradova železničkim koridorima.

Upravo zbog toga razvoj još bržih sistema ima šire značenje. Kina ne pokušava samo da proizvede najbrži voz, već da razvije novu kategoriju transporta između železnice i avijacije.

Ukoliko bi takav model postao komercijalno održiv, posledice bi mogle da osete avio-kompanije, aerodromi, proizvođači aviona, turistički centri, logističke kompanije i tržište nekretnina oko novih transportnih čvorišta.

Ipak, postoji veliki problem

Brzina od 600 kilometara na sat zvuči spektakularno, ali između prototipa i masovnog prevoza miliona putnika postoji ogroman jaz.

Maglev zahteva posebnu infrastrukturu i ne može jednostavno da koristi postojeće klasične železničke pruge. Izgradnja novih koridora je izuzetno skupa, dok komercijalna održivost zavisi od broja putnika, cene karata, potrošnje energije i sposobnosti sistema da radi pouzdano na velikim udaljenostima.

Zbog toga najvažnije pitanje više nije da li Kina može da napravi voz projektovan za 600 kilometara na sat.

Pravo pitanje je da li može da izgradi čitav poslovni model oko njega.

Ako odgovor bude potvrdan, svet možda neće dobiti samo brži voz. Mogao bi da dobije potpuno novu podelu tržišta između železnice i avio-industrije.

(Telegraf Biznis)