Komšije objavile nove plate: Evo kolika je prosečna zarada u Hrvatskoj i ko zarađuje najviše!

Prosečna mesečna neto plata u Hrvatskoj za maj 2026. godine iznosila je 1.552 evra, pokazali su novi podaci Državnog zavoda za statistiku, kako prenosi Slobodna Dalmacija.

U odnosu na april, prosečna neto zarada nominalno je ostala nepromenjena, dok je realno porasla za 0,3 odsto. U poređenju sa majem prošle godine, plate su nominalno veće za sedam odsto, ali je realni rast, nakon uračunavanja promene cena, iznosio 1,7 odsto.

Teme za vas

Ko je prošao najbolje, a ko najgore?

Najbolje su prošli zaposleni u vazdušnom saobraćaju, gde je prosečna neto plata dostigla 2.364 evra. Na drugom kraju lestvice nalaze se zaposleni u proizvodnji odeće, sa prosečnom mesečnom zaradom od 992 evra.

Razlika između najviše i najniže prosečne plate po delatnostima tako premašuje 1.370 evra.

Bruto plata premašila 2.100 evra

Prosečna bruto plata u Hrvatskoj u maju iznosila je 2.178 evra. U odnosu na prethodni mesec bila je nominalno niža za 0,1 odsto, ali realno viša za 0,2 odsto.

Na godišnjem nivou bruto zarada porasla je nominalno za 7,9 odsto, odnosno realno za 2,6 odsto. I kod bruto plata najbolje je plaćen vazdušni saobraćaj, sa prosečnih 3.461 evro, dok je najniži prosek zabeležen u proizvodnji odeće - 1.320 evra.

Polovina zaposlenih prima manje od 1.324 evra

Za realniju sliku primanja važan je i podatak o medijalnoj plati. Medijalna neto zarada u maju je iznosila 1.324 evra, što znači da je polovina zaposlenih primala manje, a polovina više od tog iznosa.

Medijalna neto plata bila je 0,4 odsto viša nego u aprilu i 7,1 odsto viša nego u maju prethodne godine. Medijalna bruto plata iznosila je 1.821 evro.

Veća zarada po satu

Zaposleni u Hrvatskoj imali su u maju prosečno 165 plaćenih sati, što je 4,6 odsto manje nego mesec ranije.

Prosečna neto plata po satu iznosila je 9,06 evra, četiri odsto više nego u aprilu i 11,7 odsto više nego godinu ranije. Prosečna bruto zarada po satu dostigla je 12,71 evro.

Najviše plaćenih sati, po 177, zabeleženo je u proizvodnji koksa i rafinisanih naftnih proizvoda, kao i u vodnom saobraćaju. Najmanje, po 151 sat, imali su zaposleni u uslugama upravljanja i održavanja zgrada, uređenju krajolika i socijalnoj zaštiti bez smeštaja.

(Telegraf Biznis/Slobodna Dalmacija)