AI revolucija guta stotine milijardi dolara: Kapital se seli brže, a ulaganje više nije samo pitanje prinosa

Najveći izazov uspeha nije kako stvoriti kapital, već kako ga sačuvati i uspešno preneti onima koji dolaze posle nas. U svetu brzih tehnoloških promena i ekonomskih potresa, tradicionalno nasleđivanje imovine više nije dovoljno – kapital zahteva aktivnu strategiju i viziju za budućnost.

Ova ključna tema bila je na četvrtom paneu elitne konferencije „Kapital u pokretu“, pod nazivom „Investing for the Next Generation“, odnosno „Ulaganje za narednu generaciju“.

Teme za vas

U prestižnom prostoru Sava Centra, vodeći finansijski stručnjaci, investitori i pravni eksperti analizirali su kako porodice i preduzeća u Srbiji mogu da izgrade dugoročnu finansijsku stabilnost koja prevazilazi generacijske granice jer ova tema nije samo ekonomska već pitanje odgovornosti prema sopstvenom radu i budućnosti svoje porodice. Jer istinski uspeh se ne meri ciframa koje se ostavljaju na računima, već stabilnošću sistema koji je izgrađen za one koji dolaze.

Upravo je četvrti panel na konferenciji “Kapital u pokretu” pružio neophodne alate, strategiju i ekspertizu svim pojedincima i kompanijama da ulažući u narednu generaciju, kroz znanje, diversifikaciju i održive fondove, novac se sklanja sa strane već se gradi ekonomsku tvrđava koja će izdržati sve buduće tržišne oluje.

Zaključak ovog panela, koji je moderirala Nataša Petrović Tomić, redovna profesorka Pravnog fakulteta i predsednica Udruženja pravnika u privredi i učesnici, predsednik Uprave Triglav Investmenta Benjamin Jošar, predsednik Nadzornog odbora Vista Rica Zoran Popović, pomoćnik direktora TS Ventures fonda Mlađan Stojanović i Ognjen Vasiljević, CFA, viši menadžer u sektoru konsaltinga kompanije KPMG i predsednik CFA Society Serbia, je da kapital koji se ne prilagođava novoj generaciji osuđen je na nestajanje.

Foto: Marko Edge

AI sektor morao bi da “zaradi” dva biliona dolara da nadomesti sve

Otvarajući razgovor, Nataša Petrović Tomić izdvojila je četiri teme koje su se provlačile kroz sve panele konferencije: informisanost, finansijsko opismenjavanje, investicionu kulturu i poverenje.

Ona je upozorila da dostavljanje velikog broja podataka korisnicima finansijskih usluga ne znači automatski da će oni razumeti proizvod ili doneti bolju odluku.

„To što korisniku pružate skup informacija ne znači da će on zaista biti informisan. Nekada imate toliko podataka da ulazite u ono što ekonomisti nazivaju informacionom bukom i korisnik se ne snalazi u moru informacija“, rekla je Petrović Tomić.

Zbog toga posle formalnog informisanja mora da sledi finansijsko i investiciono opismenjavanje.

„Ne treba finansijski opismenjavati samo građane, jer su svi oni potencijalni investitori. Moramo kontinuirano da usavršavamo i nas koji sebe smatramo stručnjacima, radimo u finansijskim institucijama, osnivamo kompanije i donosimo odluke“, rekla je Petrović Tomić.

Poseban problem predstavlja poverenje u finansijski sistem, koje je u Srbiji opterećeno negativnim iskustvima iz prošlosti.

„Slabo stojimo sa poverenjem u finansijski sistem zato što imamo ružnu prošlost koju mnogi ne mogu da zaborave. Naš zadatak je zbog toga teži od posla koji imaju učesnici na razvijenijim tržištima kapitala“, navela je Petrović Tomić.

Foto: Marko Edge

Portfolio napravljen za jučerašnji svet neće nužno sačuvati sutrašnji kapital

Globalno investiciono okruženje danas karakteriše velika nesigurnost. Geopolitički sukobi menjaju trgovinske pravce, cene energenata i tokove kapitala, dok veštačka inteligencija ubrzava obradu podataka i donošenje odluka.

Ratni i politički rizici ukrštaju se sa klimatskim promenama, energetskim poremećajima, problemima u lancima snabdevanja i prehrambenim rizicima.

„Globalno tržište nije stabilno. Postavlja se pitanje kakva je pozicija potencijalnih investitora, kako se to odražava na njihov investicioni apetit i koji faktori mogu da utiču na stabilizaciju“, rekla je Petrović Tomić.

Ona je podsetila da je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca dvadesetih godina prošlog veka, uz Italiju, bila jedina zemlja u regionu u kojoj je bila dozvoljena slobodna trgovina devizama i da je tada važila za svojevrsno središte investicionog turizma.

To iskustvo, kako je ocenila, otvara pitanje može li Srbija ponovo da izgradi investicioni centar sa regionalnim ambicijama.

Jošar: Ako ne učestvujemo u stvaranju nove vrednosti, gubimo

Predsednik Uprave Triglav Investmenta Benjamin Jošar ocenio je da veštačka inteligencija iz temelja menja način na koji ljudi rade.

„Ovo je manje više prvi put u istoriji da neko drugi umesto nas obavlja kognitivni rad“, rekao je Jošar.

Stručnjaci koji se bave razvojem veštačke inteligencije očekuju da će ona u određenim oblastima postati sposobnija od ljudi.

„Sve više naših stručnih kompetencija više nam neće biti potrebno na isti način, jer će taj posao moći da uradi veštačka inteligencija. Mi ćemo biti manje potrebni, a vrednost koja se bude stvarala pripadaće onima koji uspeju da veštačku inteligenciju integrišu u poslovanje“, naveo je Jošar.

Nova vrednost biće koncentrisana u inovativnim kompanijama i velikim tehnološkim sistemima koji neprestano predstavljaju naprednije modele.

„Ako ne učestvujemo u toj vrednosti, onda gubimo“, upozorio je Jošar.

Kao primer naveo je američko tržište, gde je veliki deo rasta tokom prethodnih godina bio koncentrisan u sedam najvećih tehnoloških kompanija.

„Ako niste bili investirani u tih sedam kompanija, zaostajali ste za tržištem“, rekao je Jošar.

Bila bi šteta, kako je ocenio, da građani ostanu izvan stvaranja nove vrednosti samo zato što ne investiraju.

„Investiranje treba popularizovati među građanima. Jedan način je finansijska pismenost, ali taj proces napreduje veoma sporo. Drugi su podsticaji, poreske olakšice i investicioni računi“, rekao je Jošar.

Foto: Marko Edge

Penzijska reforma može da stvori veliki izvor domaćeg kapitala

Jošar smatra da je penzijska reforma najefikasniji način da se veliki deo štednje građana usmeri prema tržištu kapitala.

„Teško je očekivati da će se većina građana odlučiti da investira samo zato što smo im mnogo puta objasnili da je to potrebno i dobro. Najveća mogućnost da ljudi deo štednje drže u akcijama i drugim oblicima kapitala jeste penzijska reforma“, rekao je Jošar.

Kapitalizovani penzijski sistem može da stvori velike fondove koji bi ulagali u domaće kompanije i mlada preduzeća.

„Ako imate veliki fond kapitala, taj novac može da se investira u domaće mlade kompanije, što ima veoma pozitivne efekte na lokalnu ekonomiju. To nedostaje celoj Evropi“, rekao je Jošar.

Evropi, prema njegovoj oceni, ne nedostaju ideje ni stručni ljudi. Problem je u tome što se mnoge dobre ideje sele u Sjedinjene Američke Države, gde pronalaze kapital potreban za razvoj.

„Evropsko tržište mora da funkcioniše kao jedno. Ako postoje vidljive i nevidljive prepreke da investitor iz Španije dođe na slovenačko tržište ili obrnuto, evropska unija tržišta kapitala neće funkcionisati“, rekao je Jošar.

Put ka većem uključivanju stanovništva u investiranje vidi u kombinaciji penzijske reforme, poreskih olakšica, investicionih računa i finansijskog obrazovanja.

„Finansijsku pismenost treba uvesti u osnovne i srednje škole. Svi ti koraci zajedno mogu da stvore pozitivan krug i povećaju učešće stanovništva na tržištu kapitala“, rekao je Jošar.

Za investiranje nije potrebno veliko bogatstvo

Jošar je odbacio uvreženo mišljenje da je investiranje namenjeno samo ljudima sa velikim kapitalom.

„Često čujemo da je investiranje za bogate ljude. To nije istina. Može da se investira i sa nekoliko desetina evra“, rekao je Jošar.

On je napravio jasnu razliku između dugoročnog ulaganja i kratkoročnog trgovanja.

„Investiranje nije situacija u kojoj danas kupim akciju neke kompanije i očekujem da sutra postanem milioner. To je besmisleno i više liči na odlazak u kazino“, rekao je Jošar.

Investiranje zahteva disciplinu i dovoljno dug vremenski period.

„Tako gradimo ličnu štednju koja godinama raste i stvara imovinu koja kasnije može da nam služi za različite potrebe“, objasnio je Jošar.

U veštačku inteligenciju za šest meseci uloženo više od 400 milijardi dolara

Pomoćnik direktora TS Ventures fonda Mlađan Stojanović ocenio je da finansiranje veštačke inteligencije više liči na ulaganje u tešku industriju i železnicu nego na ranije tehnološke cikluse.

„Veštačka inteligencija je u osnovi softver, ali dinamika ulaganja više liči na finansiranje teške industrije ili železnice. Zahteva ogromnu količinu kapitala“, rekao je Stojanović.

Za razliku od ranijih tehnoloških kompanija, kod kojih je finansiranje počinjalo razvojem koncepta i povećavalo se zajedno sa rastom poslovanja, veštačka inteligencija zahteva velika početna ulaganja u centre podataka, čipove, energetiku i računarsku infrastrukturu.

„Finansiranje fondova preduzetničkog kapitala praktično je postalo projektno finansiranje zbog gradnje centara podataka i infrastrukture potrebne za funkcionisanje čitavog sistema“, rekao je Stojanović.

Prema podacima koje je izneo, u prvoj polovini 2026. godine fondovi preduzetničkog kapitala investirali su više od 400 milijardi dolara u mlade kompanije.

„Čak 90 odsto tog novca otišlo je kompanijama koje se bave veštačkom inteligencijom“, rekao je Stojanović.

Poređenja radi, tokom cele 2025. godine investirano je između 250 i 260 milijardi dolara.

„Na tržištu ima mnogo više novca, ali taj kapital odlazi u veoma mali broj kompanija“, naveo je Stojanović.

Foto: Marko Edge

Kapital nestaje iz klasičnih softverskih kompanija

Koncentracija ulaganja ne odnosi se samo na jednu industriju već i na mali broj najvećih transakcija.

„Devedeset odsto kapitala uloženog tokom 2026. godine završilo je u rundama vrednim 100 miliona dolara ili više. Sve se usmerava prema infrastrukturi“, rekao je Stojanović.

Zbog toga je znatno manje novca dostupno kompanijama koje razvijaju klasične softverske usluge i aplikacije.

„Kapitala koji je prethodnih godina bio dostupan softverskim kompanijama sada praktično nema. Vrednovanje tih kompanija dramatično je smanjeno, u pojedinim slučajevima za čitav red veličine, samo zato što kapital više nije dostupan“, rekao je Stojanović.

On je razvoj veštačke inteligencije uporedio sa industrijskom revolucijom.

„Tokom industrijske revolucije čovek je svoju fizičku snagu prepustio mašinama. U sadašnjoj kognitivnoj revoluciji mašinama prepuštamo deo svog uma“, rekao je Stojanović.

Da li će 99 odsto razmišljanja biti prepušteno mašinama

Pre industrijske revolucije najveći deo rada zavisio je od fizičke snage ljudi i životinja. Posle pojave parne mašine i industrijske opreme, najveći deo te snage prebačen je na mašine.

„Sada se isti proces događa sa ljudskim umom. Verovatno će za nekoliko godina 99 odsto razmišljanja u svetu biti na strani mašina“, rekao je Stojanović.

To, kako je objasnio, ne znači da će ljudi prestati da razmišljaju, kao što nisu prestali da rade nakon industrijske revolucije.

„Posle industrijske revolucije potreba za radnom snagom nije nestala, već se umnožila. Pitanje je da li će se isto dogoditi sa potrebom za ljudskim umom, imajući u vidu njegova ograničenja“, rekao je Stojanović.

Programeri bi mogli da budu prvi na udaru

Tekstilna industrija bila je među prvim oblastima koje je promenila industrijska revolucija. Stojanović smatra da bi programeri mogli da budu prva profesija snažno pogođena kognitivnom revolucijom.

„Tokom prethodnih 20 godina posao programera bio je veoma cenjen. Obavljao ga je mali broj visoko obrazovanih i dobro plaćenih ljudi. Veliki deo proizvoda zasnovanih na veštačkoj inteligenciji sada je napravljen upravo da radi taj posao umesto programera“, rekao je Stojanović.

On ipak ne očekuje da će programeri postati potpuno nepotrebni.

„Verovatno će se promeniti priroda njihovog rada. Neko će morati da nadgleda stvaranje koda, kao što su se poslovi menjali i tokom industrijske revolucije“, rekao je Stojanović.

Današnji veliki jezički modeli predstavljaju važnu inovaciju, ali možda nisu najvažniji proizvod koji će nastati razvojem veštačke inteligencije.

„Još ne znamo koji će proizvod biti glavna inovacija kognitivne revolucije. Veliki jezički modeli jesu značajni, ali još ne stvaraju dovoljno vrednosti da bi otplatili ulaganja u infrastrukturu potrebnu za njihov rad“, upozorio je Stojanović.

Korisnici AI alata danas ne plaćaju njihovu punu cenu

Najjeftiniji paketi najpoznatijih modela veštačke inteligencije koštaju oko 20 evra mesečno. Stojanović je ocenio da taj iznos nije ekonomska cena usluge.

„Za 20 evra mesečno ne kupujete uslugu na kojoj kompanija zarađuje maržu. Praktično kupujete ulaznicu ili dozvolu da koristite infrastrukturu koja košta višestruko više“, rekao je Stojanović.

Razliku trenutno finansiraju velike tehnološke kompanije, fondovi preduzetničkog kapitala i suvereni fondovi.

„Najveći investitori su kompanije poput Microsofta, Amazona i Gugla. One investiraju u AI kompanije, a zauzvrat im prodaju svoju računarsku snagu i kredite za korišćenje klauda“, objasnio je Stojanović.

U središtu tog sistema nalaze se Nvidia i proizvođači čipova, među kojima je tajvanski TSMC.

„U čitavom poslu postoji velika dinamika, ali i veoma visok rizik. Trenutno je rizik veći na strani duga uloženog u infrastrukturu nego na strani vlasničkog kapitala, što nije uobičajeno kod mladih kompanija“, rekao je Stojanović.

Posredno, deo razlike u ceni finansiraju i penzioni fondovi.

„Buduće penzije građana Holandije ili Norveške, čiji su fondovi izloženi ovim investicijama, praktično finansiraju subvencionisanu cenu velikih jezičkih modela koju korisnici danas plaćaju“, rekao je Stojanović.

AI sektoru potrebno oko dva biliona dolara prihoda

Prema procenama koje je izneo Stojanović, kompanije iz sektora veštačke inteligencije morale bi da ostvare oko dva biliona dolara prihoda da bi finansirale dug nastao kapitalnim ulaganjima u infrastrukturu.

„Taj prihod bio bi potreban samo za finansiranje duga po osnovu ulaganja u centre podataka i čipove koji se u njima koriste“, rekao je Stojanović.

Trenutni prihodi ovog sektora znatno su niži.

„Još čekamo da vidimo gde će se stvoriti vrednost koja može da se vrati u sistem, pod uslovom da se u međuvremenu ne dogodi nova velika tehnološka promena“, rekao je Stojanović.

Kvantno računarstvo moglo bi da postane sledeća velika tehnologija i da privuče deo kapitala koji sada odlazi u veštačku inteligenciju.

„To je još skuplja tehnologija, ali ima potencijal da kapital odvuče na drugu stranu i stvori problem investicijama u AI infrastrukturu koje još nisu otplaćene“, upozorio je Stojanović.

Srbija svoju šansu treba da traži u primeni veštačke inteligencije

TS Ventures ulaže pre svega u kompanije koje primenjuju veštačku inteligenciju, a ne u skupu osnovnu infrastrukturu.

„Ulaganja u infrastrukturu rezervisana su za najveće investitore, pre svega iz Amerike i delimično iz Evrope. Mislim da Srbija svoju šansu može da traži na nivou primene“, rekao je Stojanović.

Kod mladih kompanija koje još nemaju dovoljno dugu istoriju prihoda fond procenjuje pre svega kvalitet osnivača.

„Procenjujemo osnivače i njihov kapacitet da od nekog proizvoda naprave dobar posao“, rekao je Stojanović.

Popović: Čovek ostaje najvažniji kapital u investicionom procesu

Predsednik Nadzornog odbora Vista Rica Zoran Popović složio se da veštačka inteligencija može da preuzme deo investicionog procesa, ali ne i konačnu odgovornost za odluku.

„Čoveka ne možemo da se odreknemo. On jeste i biće najvažniji kapital u investicionom procesu“, rekao je Popović.

Fondovi, finansijske institucije i kompanije treba da uvedu veštačku inteligenciju kako bi povećali efikasnost i automatizovali radno najzahtevnije zadatke.

„Poslove koje neko može da obavi brže treba prepustiti veštačkoj inteligenciji“, rekao je Popović.

Analitičari i portfolio menadžeri ranije su veliki deo vremena trošili na prikupljanje i obradu podataka i identifikovanje faktora koji utiču na investicione odluke.

„Taj deo procesa sada može veoma efikasno da se prenese na veštačku inteligenciju. To se već događa u praksi“, rekao je Popović.

Kako se proces približava konačnoj odluci o ulaganju, uloga veštačke inteligencije treba da se smanjuje.

„Veštačka inteligencija veoma efikasno obrađuje podatke, ali donošenje odluke i dalje zahteva veliko iskustvo portfolio menadžera i znanje koje čini njihovu profesiju“, rekao je Popović.

Foto: Marko Edge

Investitori očekuju da iza fonda stoji ljudska odluka

Popović smatra da građani i kompanije koji fondovima poveravaju novac očekuju da konačnu odluku donese čovek.

„Kada upravljate velikom količinom kapitala stanovništva i privrede, investitori očekuju da odluka ipak bude ljudska i zasnovana na iskustvu i obrazovanju ljudi koji su ga sticali tokom karijere“, rekao je Popović.

Veštačka inteligencija može da pomogne pojedincima koji samostalno investiraju, posebno pri prikupljanju osnovnih informacija i učenju o tržištu.

„AI može da ima važnu edukativnu ulogu. Ljudi već svakodnevno postavljaju različita pitanja modelima veštačke inteligencije, pa oni mogu da doprinesu informisanosti o tržištu kapitala i investicionim proizvodima“, rekao je Popović.

Takvi alati ipak ne mogu potpuno da zamene znanje, vreme i profesionalno upravljanje portfoliom.

„Veštačku inteligenciju vidim kao izvor početnih i osnovnih informacija. Upravljanje kapitalom ipak bih prepustio profesionalcima“, rekao je Popović.

Tehnologija i energetika ostaju među glavnim investicionim sektorima

Popović očekuje da tehnološki sektor zadrži dominantnu poziciju, posebno kompanije koje razvijaju ili podržavaju primenu veštačke inteligencije.

„U narednom periodu i dalje vidim tehnološki sektor kao dominantan, posebno sve njegove delove koji podržavaju AI“, rekao je Popović.

Voleo bi, kako je naveo, da fondovi imaju više prilika da ulažu u domaće tehnološke kompanije.

„Lično bih više voleo da ulažemo u domaće kompanije iz tog sektora“, rekao je Popović.

Drugi važan sektor je energetika, jer centri podataka zahtevaju ogromne količine električne energije, dok klimatske promene dodatno povećavaju globalnu tražnju.

„Glad za energijom na globalnom nivou veoma je velika. Tehnologija i energetika su sektori koje bih izdvojio za naredni period, bez obzira na upozorenja da su vrednovanja pojedinih kompanija možda iznad realnog nivoa“, rekao je Popović.

Visoka cena dobre kompanije može da bude loša investicija

Portfolio za naredne generacije treba da se zasniva na produktivnim kompanijama koje imaju redovne i stabilne prihode, ali i na pažljivoj proceni njihove tržišne vrednosti.

„Vrednovanje AI kompanije ne znači automatski da je svako ulaganje u nju dobro. Ako je cena previsoka, možete da ne zaradite ništa ili da izgubite novac bez obzira na kvalitet poslovanja te kompanije“, rekao je Popović.

Diversifikacija zato ne treba da obuhvati samo različite sektore. Potrebno je analizirati dobavljačke lance, geografsku izloženost i poslovanje svake kompanije.

„Ako kompanija u lancu snabdevanja ima važnog dobavljača u rizičnom području, to može značajno da utiče na njeno poslovanje“, rekao je Popović.

Pored diversifikacije, ključna je disciplina.

„Investiranje je dugoročna štednja. Ne možete da ga posmatrate na kratak rok. Različiti instrumenti ponašaju se različito i ulaganje treba procenjivati tokom pet ili deset godina“, naveo je Popović.

Neinvestirani dinar je propuštena šansa, ali i rezerva za novu priliku

Likvidnost će ostati važan deo upravljanja portfoliom u svetu brzih tehnoloških i geopolitičkih promena.

„Svaki neinvestirani dinar praktično je propuštena šansa. Međutim, taj isti dinar omogućava vam da brzo reagujete kada prepoznate novu investicionu priliku“, rekao je Popović.

Investitori i fondovi zato moraju da pronađu ravnotežu između ulaganja kapitala i zadržavanja dela likvidnih sredstava.

„Svi treba da rade na stvaranju otpornog portfolija. Današnjem investitoru stabilnost postaje toliko važna da će pre prihvatiti nešto niži prinos nego veći rizik“, rekao je Popović.

Vasiljević: Geopolitika je danas među tri najveća investiciona rizika

Ognjen Vasiljević ocenio je da geopolitički rizici nisu novi, ali da se kapital danas mnogo brže povlači iz nestabilnih regiona.

„Ono što se promenilo u prethodnih nekoliko godina jeste brzina kojom se kapital seli iz nestabilnih područja u druge regione“, rekao je Vasiljević.

Investitori su tradicionalno učeni da portfolio diversifikuju kroz različite klase imovine. Danas takav pristup više nije dovoljan.

„Možete da imate akcije i obveznice različitih kompanija u jednoj zemlji, ali za nekoliko dana sve to može da vredi nula ako nemate odgovarajuću geopolitičku diversifikaciju“, upozorio je Vasiljević.

Kao primer naveo je Nvidiju i njenu zavisnost od dobavljača sa Tajvana. Političke tenzije mogu u jednom danu da promene i cenu kompanije i percepciju investitora.

„Takvih primera ima mnogo. Rusija, Ukrajina, kompanije u Nemačkoj, Centralnoj i Istočnoj Evropi. Svi poznajemo Apple, ali malo ljudi zna koliku izloženost ta kompanija ima prema dobavljačima u različitim zemljama Azije“, rekao je Vasiljević.

Foto: Marko Edge

Nije važno samo šta kupujete, već i gde kompanija posluje

Investicione analize moraju da uključe zemlje i regione u kojima posluju kompanije i njihovi ključni partneri.

„Više nisu važne samo klase imovine. Potrebno je diversifikovati portfolio i prema različitim geografskim izvorima“, rekao je Vasiljević.

Dok pojedina tržišta gube kapital zbog nestabilnosti, otvaraju se nove prilike u Jugoistočnoj Aziji i Latinskoj Americi.

„Svedočimo negativnim događajima, ali vidimo i nove regione i tržišta koja se otvaraju. Sa njima dolaze nove investicione mogućnosti“, rekao je Vasiljević.

Geopolitički rizik je dugo bio među deset tema koje investitori prate, ali je tokom poslednjih godina dobio mnogo veću težinu.

„Danas je geopolitika sigurno među tri najveća investiciona rizika“, rekao je Vasiljević.

AI nije tehnološko unapređenje već nova industrijska revolucija

Vasiljević veštačku inteligenciju ne vidi kao postepeni tehnološki napredak.

„Ovo jeste pandan industrijskoj revoluciji“, rekao je Vasiljević.

Brzina promena ograničava mogućnost dugoročnog prognoziranja. Pouzdano se može govoriti o promenama tokom narednih pet do deset godina, ali ne i o izgledu ekonomije za pola veka.

„Mogu da navedem glavne promene koje će se dogoditi kod društava za upravljanje imovinom i iz ugla investitora u narednih pet ili deset godina. Za narednih 50 godina to je veoma teško“, rekao je Vasiljević.

On očekuje promene koje neće ostati ograničene samo na finansijsko tržište.

„Biće to radikalne promene u svakoj industriji i svakoj sferi društva“, zaključio je Vasiljević.

Veštačka inteligencija nije jedina investiciona prilika

Jošar je upozorio da snažan fokus na AI ne sme da stvori utisak da je to jedini sektor u koji vredi ulagati.

„Mnogo govorimo o veštačkoj inteligenciji i neko bi mogao da stekne utisak da je to jedina investiciona mogućnost. To nije tačno“, rekao je Jošar.

Triglav Investment upravlja fondovima vrednim oko 2,5 milijardi evra, uz dodatnu milijardu evra direktnih mandata.

„Dobre rezultate vidimo i na tržištima u razvoju i u zelenoj tranziciji, uključujući obnovljive izvore energije“, rekao je Jošar.

Geopolitičke promene stvaraju rizike, ali istovremeno otvaraju prostor za ulaganje.

„Mnogo toga u svetu nije dobro, ali postoji i veliki broj investicionih prilika. Nisu sve povezane sa veštačkom inteligencijom“, rekao je Jošar.

Stojanović se saglasio da je njegov fokus na AI posledica činjenice da govori iz ugla fonda preduzetničkog kapitala koji ulaže u mlade tehnološke kompanije.

„Postoji veliki broj drugih finansijskih instrumenata koji nisu ni na koji način oslonjeni na veštačku inteligenciju, a mogu da donesu jednako dobre, možda čak i bolje prinose od fondova preduzetničkog kapitala“, rekao je Stojanović.

Zaključak panela bio je da portfolio za naredne generacije ne treba graditi pokušajem da se precizno pogodi jedna tehnologija ili tržište. Potrebni su šira diversifikacija, analiza geografskih rizika, disciplina i ulaganje na dovoljno dug rok.

Veštačka inteligencija može da ubrza obradu podataka i pomogne investitorima da se informišu, ali konačna odgovornost za odluku ostaje na čoveku. U svetu u kojem se kapital za nekoliko dana seli između kontinenata, otpornost portfolija postaje jednako važna kao očekivani prinos.

(Telegraf.rs)