Složena kamata života

Mirjana Pavlović, direktor Sektora za privatno bankarstvo, Banca Intesa

Danas znamo da najveće bogatstvo čovečanstva nije novac, već vreme. A dobra vest je da ga imamo više nego ikada ranije budući da se životni vek kontinuirano produžava.

Naučni krugovi procenjuju da će više od polovine dece rođene danas u razvijenim zemljama doživeti stotu godinu života. Nema razloga da verujemo da će naša deca biti izuzetak. A naši finansijski sistemi projektovani su za život od sedamdeset godina. Prosečna penzija u Srbiji danas iznosi manje od polovine prosečne plate. Drugim rečima: onog dana kada primite poslednju platu, vaš prihod se otprilike prepolovi. A život ne. Penzija koja traje trideset godina nije odmor. To je projekat. A projekti se finansiraju.

Jedna računica

Aforizmi su lepi. Brojevi su konkretni. Evo jednog primera. Recimo da želite 500 evra mesečno povrh penzije, od 65. do 90. godine. To je 500 × 12 meseci × 25 godina = 150.000 evra kapitala. Zvuči nedostižno? Pitanje je samo gde vaš novac radi i koliko dugo.

Na dugim horizontima, nijedna klasa aktive istorijski nije nagrađivala strpljenje kao akcije. Najbolja ilustracija je američko tržište: S&P 500, indeks petsto najvećih američkih kompanija, za skoro sedam decenija preživeo je ratove, naftne šokove, pucanje internet balona, finansijsku krizu i pandemiju, i isporučio prosečan prinos od oko 10% godišnje, sa reinvestiranim dividendama. Nijedna godina nije prosečna. Ali vek ima svoj prosek. Uz taj istorijski prosek, do 150.000 evra stiže se ovako*:

start sa 35 godina: oko 66 evra mesečno. Dva evra dnevno, koliko usput ostavite u kafiću, ne razmišljajući.
start sa 50: oko 360 evra mesečno
start sa 55: oko 730 evra mesečno

I još jedan način da se ista stvar sagleda: tridesetpetogodišnjak za trideset godina ukupno uplati oko 24.000 evra, a na kraju raspolaže sa 150.000. Razliku od 126.000 evra ne zarađuje on. Zarađuje je vreme.

Postoji, naravno, i cena ulaznice. Zove se volatilnost. Indeks je u kriznim godinama umeo da izgubi i više od trećine vrednosti, pre nego što se oporavi i nastavi dalje. Zato akcije nisu mesto za novac koji vam treba sledeće godine. One su mesto za novac koji ima deceniju i više pred sobom.

Većina ljudi ne ulaže direktno u berzanske indekse ili pojedinačne akcije. Zato postoje investicioni fondovi: oni omogućavaju profesionalno upravljanje i široku diversifikaciju, prilagođenu različitim investicionim ciljevima i toleranciji na rizik, a sam proces ulaganja čine jednostavnim, bez potrebe da sami birate akcije i svakodnevno pratite tržište. Za veliki broj ljudi upravo investicioni fondovi predstavljaju prirodan prvi korak ka dugoročnom investiranju. Klijentima Banca Intesa izloženost ovoj klasi aktive na jednostavan način dostupna je kroz Intesa Invest Equity Alternative fond, jedan od ukupno šest kojim upravlja Intesa Invest, a koji pretežno ulaže u američke akcije. Nakon otvaranja pristupnice, klijenti mogu uz nekoliko klikova, putem mobilne aplikacije banke kupovati i prodavati investicione jedinice.

Tržište nije vaš najveći neprijatelj

Vaše odluke u pogrešnom trenutku jesu.

Akcije su istorijski isporučivale oko 10% godišnje. Prosečan investitor nije, jer prosečan investitor kupuje na vrhuncu euforije i prodaje na dnu panike. Gledamo to iznova u svakoj krizi. Istraživanja Vanguard-a, jedne od najvećih investicionih kuća sveta, procenjuju da tipičan investitor bez podrške gubi oko 1,5% prinosa godišnje, samo na sopstvenim odlukama.

U Banca Intesa verujemo da najbolji planovi nastaju kroz razgovor sa bankom koja razume vaše ciljeve, životnu fazu i spremnost na rizik. Veštačka inteligencija danas ume da odgovori na gotovo svako pitanje, ali ne odgovara ni za jedan odgovor. Banka preuzima odgovornost da zajedno sa klijentom izgradi plan koji može da traje decenijama. Upravo na toj odgovornosti grade se poverenje i dugoročni odnosi.

Najveći rizik dugog života nije smrt

Pravi rizik je nadživeti sopstvenu ušteđevinu. Analize Svetskog ekonomskog foruma pokazuju da će penzioneri u velikim ekonomijama u proseku nadživeti svoju štednju za osam do skoro dvadeset godina. Gotovo četvoro od deset ljudi zbog nepredviđenih životnih situacija uđe u finansijsku nestabilnost tokom starenja. Uloga banke je da pomogne klijentu da njegov plan ostane rezilijentan, na način da poveže štednju, investicione fondove, zaštitu kroz osiguranje i druge finansijske proizvode u jedan dugoročni plan. Upravo tu kulturu finansijskog planiranja u Banca Intesa želimo da razvijamo.

Jedina zaista skupa opcija je odlaganje. Složena kamata, uostalom, ne važi samo za novac: ukamaćuje se zdravlje, znanje, odnosi... I loše navike se ukamaćuju, samo u suprotnom smeru. Život vraća, sa kamatom, ono što ponavljate. To je složena kamata života.

* Računica je ilustrativna: istorijski prinosi nisu garancija budućih, vrednost ulaganja može i da raste i da pada, a iznosi ne uključuju troškove, poreze ni inflaciju. Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja investicioni savet, niti ponudu ili poziv na ulaganje. Pre donošenja investicione odluke, upoznajte se sa prospektom i pravilima fonda, dostupnim na sajtu društva za upravljanje Intesa Invest i u poslovnoj mreži Banca Intesa.

(Telegraf.rs/PR)